Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz prema kojem će "neprijateljske zemlje", odnosno one koje su uvele sankcije Rusiji, morati da plaćaju gas u rubljama već od 1. aprila. Iz Evrope odmah je stigla reakcija. Dve najjače zemlje EU potez Kremlja ocenile su kao ucenu i najavile da neće pristati na to.
Rok Vladimira Putina je došao i prošao, a ruski prirodni gas i dalje teče ka Evropi.
Da li je to bio blef? Prerano je reći, ali portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao u petak da Rusija neće odmah prekinuti isporuke gasa Evropi.
Putinova pretnja sa visokim ulozima izazivala je paniku širom Evrope, koja ne može dugo da održava svoju ekonomiju bez ruske energije. Moskva je poslala jasan signal da bi u nekom trenutku mogla da smanji tokove prirodnog gasa – možda da odvrati ili odgovori na još oštrije sankcije Zapada zbog rata u Ukrajini.
Ukaz „O posebnom postupku za ispunjavanje obaveza stranih kupaca prema ruskim dobavljačima prirodnog gasa“ koji je ruski predsednik juče potpisao stupa na snagu 1. aprila.
“Mi nudimo izvođačima iz neprijateljskih zemalja jasnu i transparentnu šemu. Za kupovinu ruskog prirodnog gasa, oni moraju da otvore račune u rubljama u ruskim bankama. Sa ovih računa će se plaćati gas koji se isporučuje od 1. aprila ove godine“, rekao je Putin.
Prvi čovek Kremlja dodao je da će sa zemljama koje ne ispune ovaj uslov postojeći ugovori biti raskinuti, jer će Moskva smatrati da kupci nisu izvršili svoje obaveze.
„Snabdevali smo evropske potrošače našim resursima, u ovom slučaju gasom. Oni su ga dobijali, plaćali nam u evrima, koje su potom sami zamrzli. Niko nam ništa ne prodaje džabe, a nećemo ni da se bavimo dobrotvornim radom – postojeći ugovori će biti prekinuti”, rekao je.
Ruski mediji preneli su i da je u ukazu koji je Putin potpisao kao ovlašćena banka za otvaranje računa u rubljama imenovana „Gazprombanka“, jedna od retkih ruskih banaka koja nije pod sankcijama zapada.
U prvoj reakciji, nemački ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek izjavio je da Berlin neće dozvoliti da Moskvi da ucenjuje gasnim ugovorima. Habek je, na preskonferenciji sa francuskim kolegom Brunom le Merom, rekao da je Nemačka spremna na sve scenarije, uključujući i prekid dotoka ruskog gasa u Evropu.
Ministri ekonomije dve najjače zemlje EU rekli su da dobijaju zahtev Moskve. Samo dan ranije iz Berlina stizali su sasvim drugačiji tonovi. Naime, kancel Olaf Šolc rekao je mu je Vladmir Putin u telefonskom razgovoru rekao da evropske kompanije mogu da nastave da plaćaju gas u evrima ili dolarima.
„Postojeći ugovori ne uključuju obavezu plaćanja u rubljama i moraju se poštovati“, rekao je u petak za CNN Paolo Đentiloti, najviši ekonomski zvaničnik Evropske unije i bivši italijanski premijer. To znači da mehanizam zamene evra za rublje koji predlaže Moskva neće ići tako glatko.
„To je pokušaj da se zaobiđu evropske sankcije i da se uceni Evropska unija“, rekao je on.
Već sa prvom najavom da će se gas plaćati u rubljama, zemlje EU burno su reagovale i listom odbijale ovaj zahtev.
Emanuel Makron je rekao da „Evropa nema razloga da pristane na to“, zemlje G7 saopštile su da je reč o „jednostranom kršenju uslova ugovora“, a Evropska komisija odbacila je mogućnost da isporuku ruskog „plavog goriva“ plaća u ruskoj nacionalnoj valuti. Oglasile su se i Austrija, Grčka, Bugarska i druge zemlje EU jednoglasno odbijajući takvu mogućnost.
Strah u Evropi nije samo do hladnih radijatora i zaustavljanja industrije, već i da bi Putin možda isti princip mogao da proširi na izvoz nafte, žitarica, uglja, metala i drugih ključnih roba.
Razlog više zašto bi Putin to stvarno mogao da uradi je činjenica da je sama najava da će za gas tražiti rublju, opravila vrednost te valute koja je bila u padu od početka invazije 24. februara.
Prošle godine jedan evro mogao je da se kupi za 85 rubalja, a na početku rata u Ukrajini jedan evro koštao je 110 rublji. Sa rubljom na tako niskom nivou, ruski izvoz je donosio manje novca za subvencionisanje državnih usluga i finansiranje rata nego što se ranije očekivalo.
PROČITAJTE JOŠ:
EU je 2020. godine bila primarni trgovinski partner Rusije, čineći 37,3 odsto ukupne robne razmene te zemlje sa svetom. U međuvremenu, Rusija je bila peti najveći trgovinski partner EU, predstavljajući 5,8 odsto ukupne trgovine bloka.
Međutim, ovo prikriva važnju činjenicu da je ruski gas glavna karakteristika tog uvoza, koji se delom plaća u dolarima, delom u evrima ili funtama. Prema Gaspromu, 58 odsto prodatog gasa Evropi i drugim zemljama od 27. januara je bilo izmireno u evrima.
Evropa dobija oko 40 odsto svog gasa iz Rusije, koji se transportuje gasovodima kroz Belorusiju, Ukrajinu i Poljsku ili ispod Baltičkog mora. Nemačka je najveći kupac i njena ogromna proizvodna industrija guta gas i enegiju koju proizvodi u ogromnim količinama, prenosi CNN.
Svaki značajan gubitak ruskog snabdevanja gasom bi verovatno odveo najveću evropsku ekonomiju u recesiju – a potencijalno i širi region. Rastuće cene gasa već čine energetski intenzivne industrije nerentabilnim i nanose štetu mnogim domaćinstvima.
Prema ukazu koji je Putin u četvrtak potpisao, strani kupci moraju da otvore račune u ruskoj banci pod kontrolom države, umesto da direktno posluju sa državnim gasnim gigantom Gaspromom. Deponovali bi evre na jedan račun. Banka bi prodavala evre za rublje i prebacili ih na drugi račun u ime kupca koji bi se koristio za plaćanje gasa.
Moskva pokušava da pojača potražnju za rubljom – koja se oporavila nakon kraha neposredno nakon invazije i sankcija koje su usledile. Ali Kremlj je primorao Gasprom da pretvore 80 odsto svojih deviznih prihoda u rublje, tako da bi svaki dobitak bio ograničen.
„Ipak, nova predložena politika plaćanja za izvoz gasa izgleda kao jedan od faktora koji je doprineo naglom oporavku ruske valute poslednjih nedelja“, napisali su analitičari Eurasia Grupe u izveštaju.
Iako je povećan rizik od prekida evropskog snabdevanja, ruski gas je u petak i dalje tekao ka Zapadu u dva od tri glavna gasovoda, prenosi Rojters.
#related-news_0
Kremlj je saopštio da će plaćanje za gas koji se sada isporučuje dospeti na plaćanje krajem ovog meseca ili početkom maja, zbog čega Rusija nije odmah zatvorila dotok gasa u Evropu.
„Dobio sam mnogo pitanja o tome da li to znači da ako nema potvrde u rubljama, da bi to značilo da će isporuka gasa biti prekinuta od 1. aprila? Ne, ne znači i ne proizilazi iz uredbe“, rekao je Dmitrij Peskov novinarima, prenosi CNN.
Gasprom će raditi sa svojim klijentima na primeni novih pravila, rekao je Peskov, ističući da bi plaćanje u rubljama moglo da bude poništeno.
„Apsolutno. Ako se pojave drugi uslovi“, rekao je on.
Rusiji je potreban novac od izvoza energije više nego ikad, s obzirom na haos koji su izazvale sankcije. I ne bi bilo lako Rusiji da gas prodaje drugim zemljama, recimo Kini, jer gasna infrastruktura tamo ne postoji.
Odluka Moskve da javno zapreti da će zavrnuti slavine, mogla bi da se izjalovi i da poveća hirovitost Evrope da prekine svoju zavisnost od ruske energije.
BONUS VIDEO: Vožnja kroz razrušeni Marijupolj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare