„Tigrasta stolica“: Jeziva metoda mučenja u logorima u Kini

Svet 11. jun. 202118:35
Podeli:
Foto: Printscreen

Organizacija za ljudska prava Amnesti International u svom izveštaju potvrdila je da Kina čini zločine protiv čovečnosti u Sinđijangu, severozapadnom regionu u kojem žive Ujguri i druge muslimanske manjine.

Pročitajte još:

U izveštaju objavljenom u četvrtak, Amnesti je pozvala UN na ponovnu istragu, rekavši da je Kina podvrgla Ujgure, Kazahstance i druge muslimane masovnom pritvaranju, nadzoru i mučenju. Agnes Kalamard, generalna sekretarka Amnesti Internacionala, optužila je kineske vlasti da su stvorile „utopijsku i autoritarnu atmosferu ogromnih razmera“.

„Šokantno je i neprihvatljivo to što su ljudi masovno podvrgavani ispiranju mozga, mučenju i drugim poniženjima u logorima, dok istovremeno čak i oni koji su na slobodi svakodevno doživljavaju teror kroz razne vrste pritiska“, rekla je Kalamard.

Takođe je optužila generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da „nije postupio u skladu sa svojim mandatom“.

„Gutereš nije osudio ovakvo posupanje niti tražio međunarodnu istragu. Njegova dužnost je da štiti vrednosti na kojima su zasnovane Ujedinjene nacije, i naravno da nikako ne bi smeo da ćuti pred zločinima protiv čovečnosti“, rekla je za BBC.

U izveštaju od 160 stranica, zasnovanom na intervjuima sa 55 bivših pritvorenika, Amnesti izneo i dokaze prema kojima je kineska država počinila krivična dela protiv čovečnosti. Neka od tih dela su protivrpravno zatvaranje, mučenje i progon.

Sa ovim izveštajem se u određenoj meri poklapa i aprilski izveštaj Hjuman Rajts Voča, u kom je pisalo da je kineska vlada odgovorna za zločine protiv čovečnosti.

Neke zapadne države i grupe za zaštitu prava optužile su Kinu za genocid nad turskim etničkim grupama u Sinđijangu. Autor izveštaja Amnestija Džonatan Lob rekao je na konferenciji za štampu da istraživanje te organizacije „nema dovoljno dokaza kojima bi potvrila genocid“, te da je za sada „samo zagrebala površinu“.

Teško nasilje i zastrašivanje

Stručnjaci se generalno saglasni oko toga da je Kina eksploatisala čak milion Ujgura i drugih muslimana i zatvorila još stotine hiljada ljudi prilikom napada na Sinđijang, koji je započet 2017. godine. Široko su rasprostranjeni i izveštaji o fizičkoj i psihološkoj torturi u zatvorima i logorima u regionu.

Kina je optužena i za primenu prisilne sterilizacije, nelegalnih abortusa i premeštanja stanovništva zbog smanjivanja nataliteta i gustine naseljenosti.

Kina rutinski negira sve optužbe govoreći da su njeni kampovi u Sinđijangu dobrovoljni programi stručnog usavršavanja i deradikalizacije za borbu protiv terorizma u regionu.

U svom izveštaju, Amnesti kaže da antiterorizam ne može razumno objasniti masovno pritvaranje, te da su akcije kineske vlade pokazale „jasnu nameru da se reše dela stanovništva koji nije pogodne ‘verske i etničke pripadnosti’ i pri tome koristeći ozbiljno nasilje i zastrašivanje kojim želi da iskoreni islamska verska uverenja i tursko-muslimanske kulturne prakse“.

Organizacija je rekla da veruje da su oni koji su odvedeni u mrežu kampova u Sinđijangu „bili podvrgnuti neprekidnoj kampanji indoktrinacije, kao i fizičkoj i psihološkoj torturi“.

Te metode mučenja, prema izveštaju, obuhvatale su premlaćivanje, električne šokove, stres, uskraćivanje sna, kačenja ljudi na zid, izlaganje izuzetno hladnim temperaturama, boravke u samnicama…

Ono o čemu mnogi govore kao o najgoroj metodi mučenja jeste „tigrasta stolica“. To je čelična stolica sa ekserima pod nogama i lisicama. Dizajnirana je tako da okuje telo. Nekoliko bivših pritvorenika reklo je da su satima ili čak danima bili prisiljeni da gledaju kako drugi nepomično stoje zatvoreni u tu stolicu.

Amnesti je takođe izvestio da sistem logora u Sinđijangu „deluje van opsega kineskog krivičnog pravosuđa ili drugog domaćeg zakona“, te da postoje dokazi da su pritvorenici premeštani iz kampova u zatvore.

Svedočenja iz logora

U februaru ove godine u javnosti se pojavila ispovest Kelbinur Sidik, učiteljice u kineskom logoru u Sinđijangu, koja je rekla kako je videla dva vojnika koji iznose mrtvu ženu na nosilima. Policajka koja je radila u kampu rekla joj je da je žena iskrvarila na smrt, ali nije navela razlog. To je bila prva od mnogih priča koje je Sidikova, nastavnica iz osnovne škole, čula tokom nekoliko meseci koje je provela radeći u kampovima za Ujgure u Kini, 2017. godine.

Sidik, pak, kaže da joj je policajka koju je srela prvog dana opisala kako su se njene muške kolege, kada bi popili, hvalili kako su silovali i mučili devojke.

Sidik, koja je Uzbekistanka, odrasla je u Sinđijangu i 28 godina je predavala u osnovnoj školi. U septembru 2016. rečeno joj je da će od sada raditi sa „nepismenima“ u Sajbag okrugu. U martu 2017. upoznala je svoje nove učenike – oko 100 muškaraca i nekoliko žena.

„Kada su ušli, ruke i noge su im bile u bukagijama. Kada sam se okrenula ka tabli i počela da pišem, čula sam ih kako plaču“, rekla je ona CNN-u

Mladi zarobljenici koji bi „zdravi i blistavih očiju“ došli u centre brzo bi se razboleli i oslabili. U učionici u podrumu jednog kampa čula je vriske zatvorenika, a kada je pitala, policajci bi joj rekli da ih muče. „Dok sam bila tamo, videla sam užasne tragedije“, rekla je ona.

Njene tvrdnje je nemoguće potvrditi ali bivši zatvorenici kampova tvrde da su bili žrtve političke indokrinacije i zlostavljanja.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar