"Zna se zašto ste vi ovu aferu napravili, kao i aferu koja je već pripremljena. Ja treba da budem izdajnik i naroda i države i sad u poslednjem trenutku i crkve. Neće vam to proći, jer istina pobeđuje", rekao je juče premijer Crne Gore tokom žestoke rasprave sa poslanikom i liderom Demokratske narodne partije i jednim o lidera Demokratskog fronta Milanom Kneževićem.
Pročitajte još:
Javnosti nije bilo jasno, niti je kasnije razjašnjeno na šta je sve mislio Krivokapić, ali čini se da su stvari nešto jasnije nakon druge polovine jučerašnjeg dana i dobrog dela noći.
Otkud Beograd kao adresa za potpis
Ko je i kada odlučio da Temeljni ugovor treba da se potpiše u Beogradu i to praktično na prepad, ostaje ključno od niza nerazjašnjenih pitanja koja su otvorila jučerašnja dešavanja na relaciji Podgorica – Beograd, odnosno Vlada Crne Gore – Srpska pravoslavna crkva i srpske vlasti.
Političke igre oko Temeljnog ugovora u javnom prostoru počele su pre više od mesec dana kada je tu temu otvorio upravo Knežević porukom da premijer Zdravko Krivokapić treba što pre da potpiše Temeljni ugovor.
Ti krugovi su i za vreme dok je bio živ dugogodišnji mitropolit MCP Amfilohije često naglašavali da treba potpisati ugovor sa tadašnjim patrijarhom Irinejem, iako je Amfilohije naglašavao da sa njim o tome treba pregovarati.
Potom je objavljeno da će ugovor biti potpisan posle uskršnjih praznika, i da će ga potpisati patrijarh srpski Porfirije, što je on i potvrdio istog dana.
Od Krivokapića je veliki deo javnosti potom tražio da objavi sadržaj ugovora, a episkop budimljansko-nikšićki Joanikije rekao da nema potrebe da se objavljuje pre nego što bude potpisan.
Sadržaj budućeg Temeljnog ugovora u tom trenutku je, navjerovatnije, bio poznat svega nekolicini funkcionera, uključujući premijera Zdravka Krivokapića i ministra pravde Vladimira Leposavića.
Na nivou spekulacije ostale su teze da su u Patrijaršiji u Beogradu bili nezadovoljni inicijalnim Ugovorom, zbog detalja kao što je česta upotreba termina Pravoslavna crkva u Crnoj Gori, a koji je stvoren odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC 26. maja 2006.
Nakon nekoliko dana, Krivokapić je objelodanio da dva člana ugovora nisu u skladu sa zakonodavstvom Crne Gore i da se moraju uskladiti, a da bi najbolje bi bilo da se Temeljni ugovor potpiše kad bude izabran mitropolit.
Nakon toga se bura malo stišala, ali je nova drama počela praktično na samom početku Sabora SPC gdje je jedno od najbitnijih pitanja bilo izbor mitropolita crnogorsko-primorskog.
Uvertira
Kako je objavio „Danas“ patrijarh Porfirije obećao je mnogim vladikama da će predložiti Joanikija za naslednika pokojnog mitropolita Amfilohija.
Tome se žestoko protivio vladika bački Irinej Bulović koji je pre svega poznat po višegodišnjem sukobu sa prethodnim mitropolitom Amfilohijem.
Joanikije i njegovi bliski saradnici kritikovani su preko medija bliskih bačkom episkopu, pa se nameće zaključak da su napadi orkestrirani iz „novosadske crkvene kuhinje“ koja je i pre izbora novog patrijarha kao mogućeg kandidata za Cetinje lansirala jednog od sinodalaca episkopa kruševačkog Davida.
Pominjale su se i brojne druge opcije, od toga da će MCP nastaviti da ima administratora, ali i da to ne bi morao nužno da bude Joanikije.
Drama
Prema saznanjima „Vijesti“, Sabor se nije odvijao po očekivanoj dinamici, naročito je iznenađenje bilo to što je „pobunjenički“ deo SPC, koji se pre njegove smrti okupljao oko Amfilohija, a koji sada predvodi episkop dizeldorfski Grigorije bio mnogo aktivniji u radu nego što se to očekivalo.
Grigorije je u javnosti prepoznat kao žestok kritičar predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vučić se juče pojavio i ručao sa svim episkopima i praktično i zvanično čitavu stvar preselio iz duhovne u svetovnu.
Jedan izvor „Vijesti“ tvrdi da je episkop bački Irinej u toku jučerašnjeg dana indirektno vršio pritisak na Joanikija bacajući sumnju, koja je prethodno često iz tih krugova pripisivana Amfilohiju, da planira neku vrstu crkvene autonomije u Crnoj Gori i to sve u dogovoru sa Krivokapićem.
Po logici stvari, tu se i izrodila ideja da se naprasno potpiše Temeljni ugovor, i to u Beogradu, iako su sve prethodne najave pominjale isključivo Crnu Goru kao mesto gde će biti potpisan.
Nakon komunikacije Joanikija i Krivokapića, predsednik Vlade Crne Gore imao je komunikaciju sa barem jednim visokim funkcionerom vlasti po tom pitanju, a potom se bez najave javnosti uputio ka Beogradu u društvu dvojice ministara – Milojka Spajića i Jakova Milatovića.
Tanjug, koji je prethodnim objavama potvrdio dobre kontakte sa SPC, je najavio prenos iz Patrijaršijskog dvora sa potpisivanja Temeljnog ugovora, a niti jedan drugi srpski medij nije imao nikakvu informaciju o tome.
Obrt je usledio nakon sletanja Vladinog aviona u Beograd gde je prvo Tanjug, a potom na Tvitteru i Krivokapić potvrdio da dolazi sa dve poruke – od kojih je jedna da je „volja vernog naroda“ da mitropolit bude Joanikije, a druga da predlaže da se Temeljni ugovor potpiše na dan smrti Amfilohija, 30. oktobra.
Posebna je i ozbiljna tema kako je Krivokapić protumačio da je on ovlašćen da tumači „narodnu volju“ sa pozicije predsednika Vlade, a što je izazvalo lavinu reakcija, mahom iz opozicije.
Iako su, prema nezvaničnim saznanjima „Vijesti“, utisci Vladine delegacije bili mahom pozitivni, usledilo je oštro saopštenje iz Patrijaršije čiji je portparol upravo bački episkop Irinej.
U saopštenju se navodi da je jedini razlog dolaska Krivokapića u Patrijaršijski dvor u Beogradu bio potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, ali da je on izneo nove razloge zbog kojih smatra da se potpisivanje Ugovora mora odložiti.
Iz Patrijaršije su rekli i da je juče ranije između Vlade i SPC u potpunosti usaglašen tekst Temeljnog ugovora i da su predstavnici Vlade poslepodne potvrdili da će doći u Beograd da bi Krivokapić i Porfirije potpisali ugovor.
Istakli su i da je „patrijarh te razloge saslušao sa pažnjom, velikim strpljenjem, ali i još većim iznenađenjem, ni najmanje neuviđajući osnovanost i opravdanost namere premijera Krivokapića da ne potpiše Ugovor što je bio jedini razlog njegovog dolaska u Patrijaršijski dvor u Beogradu.“
„Njegova Svetost Patrijarh i prisutni arhijereji izrazili su veliko žaljenje i zabrinost za dalji položaj Srpske Pravoslavne Crkve i njenog vernog naroda, s obzirom na to da jedino sa njom, iako joj pripada apsolutna većina naroda u Crnoj Gori, nije potpisan Ugovor koji joj garantuje pravni položaj, a samim tim verska i građanska prava svetosavskog naroda, što predstavlja čin otvorene diskriminacije. Srpska Pravoslavna Crkva i njen verni narod i u ovim okolnostima neće odustati od odbrane svojih prava i svojih svetinja“, zaključuje se u saopštenju.
Završni čin
“Ja sam od premijera Crne Gore, zahtijevao da realizuje svoje obećanje i potpiše Temeljni ugovor sa SPC, a ne da se meša u izbor mitropolita Crnogorsko-primorskog, što je u isključivoj nadležnosti Svetog Arhijerejskog Sabora SPC. Takođe je apsurdan predlog gospodina Krivokapića da se Temeljni ugovor potpiše 30. oktobra, što ja svojevrstan politički manevar i ne može se podvesti pod dobronamjeran gest koji bi vodio smirivanju dugotrajnih tenzija, čije je rešavanje bilo ključni prioritet Krivokapićeve vlade“.
To je izjava koju je objavio portal IN4S i koju pripisuje episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju, a potom je preneo i sajt eparhije budimljansko-nikšićke.
„Vijesti“ nisu uspele da potvrde tu informaciju jer se Joanikije ne javlja na brojeve telefona dostupne redakciji.
U slučaju da je izjava verodostojna, to zasigurno znači novu eru u odnosima između Krivokapića i Joanikija, koji je indirektno podržao premijera i predsednika Skupštine Aleksu Bečića na lokalnim izborima, izazivajući otvoren bes Demokratskog fronta koji je tada prvi put otvoreno kritikovao episkopa u saopštenjima za javnost.
Na izbor Krivokapića za mandatara za sastav Vlade uticala je crkva u Crnoj Gori. On se pojavio kao politička ličnost sa pozicije čelnika NVO „Ne damo Crnu Goru“. Krivokapic je juče rekao u parlamentu da je sastav Vlade izabrao samo on.
bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar