Veliki broj starijih osoba koje su obolele od virusa korona (Covida-19) u Švedskoj, preminuli su u domovima za starije, a neki zdravstveni radnici smatraju da se to dogodilo zbog naredbe da se te osobe ne šalje u bolnicu.
Oca Lili Perspolisi, Rezu Sedžija, nije pregledao lekar na dan kad je preminuo od koronavirusa u domu za starije na severu Stokholma. U istom domu preminulo je više osoba od koronavirusa.
Medicinska sestra rekla je njegovoj ćerki da joj je otac dobio dozu morfijuma nekoliko sati pre smrti, ali nisu mu dali kiseonik, niti su pozvali hitnu pomoć.
„Nikoga nije bilo, umro je sam. To je tako nepravedno“, rekla je Perspolisi. „Nismo uspeli da zaštitimo one najranjivije“
Većina od 3.698 ljudi koji su u Švedskoj umrli od koronavirusa imali su više od 70 godina, uprkos tome što su iz Švedske neprestano stizale poruke kako je rizična grupa prioritet za zaštitu. Švedska, koja ima 10 miliona stanovnika, tokom epidemije je većinu društvenih i ekonomskih aktivnosti ostavila otvorene, za razliku od većine drugih evropskih zemalja.
„Nismo uspeli da zaštitimo najranjiviju grupu, one najstarije, uprkos našim najboljim namerama“, priznao je premijer Stefan Lofven prošle nedelje.
Švedska je zabranila posete u domovima za stare i nemoćne 31. marta. Kao i u većini evropskih zemalja, porodice, osoblje domova i sindikati bili su zabrinuti zbog toga što je zaštitna oprema stigla prekasno, a neki su zaposleni na početku epidemije odlazili na posao uprkos tome što su već imali simptome Covida-19.
Sada sve veći broj zaposlenih javno kritikuje zdravstvene vlasti zbog protokola koji je zaposlenima u domovima propisivao da ne šalju štićenike u bolnice, a sprečavalo se i propisivanje terapije kiseonikom bez odobrenja lekara, bilo to tokom akutne bolesti ili kao deo palijativne nege, na samom kraju života pacijenata.
„Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice, čak i ako osoba ima, na primer 65 godina i može živeti još dugo. Rekli su nam da ih ne šaljemo u bolnice“, ispričala je medicinska sestra Latifa Lofvenberg, koja je radila u nekoliko domova za starije u severnom delu Stokholma.
„Neki od njih su mogli još godinama da žive sa svojim najdražima, ali nisu dobili priliku jer nikad nisu stigli do bolnice. Ugušili su se i umrli. To je bilo jako teško gledati“, dodaje.
Pročitajte još:
Lofvenberg sada radi u bolnici u Stokholmu, na odeljenju za Covid-19. I dalje većina pacijenata koji su primljeni u bolnicu nisu starijih godina.
„Imamo mnogo mladih ljudi, rođenih 70-ih, 80-ih ili čak 90-ih godina“, kaže doktorka iz Stokholma, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je za BBC da je tokom ove epidemije nijednom nisu zvali u domove za starije osobe zbog Covida-19.
Švedski privatni konsultant za intenzivnu negu Mikael Fjalid veruje da bi mnogo života moglo biti spašeno da je više pacijenata imalo pristup bolničkom lečenju, ili da su zaposleni u domovima dobili mogućnost da im sami daju terapiju kiseonikom.
„Ako vam je potrebna pomoć, trebalo bi da je dobijete. Ako imamo više od 20 odsto osoba koje prežive bez ikakve pomoći, za pretpostaviti je da bi možda jednak broj ljudi preživeo i sa kiseonikom“, dodaje Fjalid.
Doktor Tomas Linden, glavni lekar u Nacionalnom odboru za zdravstvo kaže da bi zaposleni trebalo profesionalno da odvagaju potencijalne koristi faktora rizika poput ulaska virusa u bolnicu, troškova prevoza pacijenata i ostalog.
Od zdravstvenih radnika se tražilo da ne diskriminišu samu starost pacijenata, iako to može biti bitan faktor u kombinaciji sa drugim činiocima.
Kada je u pitanju pružanje palijativne nege, pacijentima se nije davao kiseonik, a dr Linden priznaje da su i ta mišljenja podeljena.
Iz regije Gavleborg poručuju da se potrebe pojedinih pacijenata stavljaju na prvo mesto i da medicinske sestre mogu pozvati lekara koji će proceniti postoji li potreba za bolničkom negom.
To je suprotno ideji da bi sami zaposleni u domovima za starije mogli pacijentima dati kiseonik, jer to zahteva specijalističku obuku.
Kristofer Bernskold, portparol gerijatrijske nege za područje Stokholma kaže da ima dovoljno resursa za negu svih pacijenata na akutnoj, ali i palijativnoj nezi. Ukazuje i na novu, još nekorišćenu vojnu bolnicu u južnom Stokholmu te ističe da nije istina da se starije pacijenti ne smeštaju u bolnice zbog nedostatka kreveta. Ipak, kaže da postoji etička dilema oko toga treba li pacijentu dati kiseonik ili ga prebaciti u bolnicu.
Kritičari pak kažu da su vlasti oprezne oko hospitalizacije starijih osoba jer se boje nedostatka resursa koji bi mogli biti potrebni u budućnosti.
I u nekim drugim evropskim zemljama traži se od zdravstvenih radnika da razmotre slabost pacijenata prilikom odluke o tome hoće li ih poslati u bolnice ili ne. Na primer u Velikoj Britaniji kažu da je sva potrebna nega dostupna svim pacijentima obolelima od Covida-19, bez obzira na njihovu starost.
Iz Nemačke poručuju da je svaku osobu u domovima za starije, za koju se sumnja da ima koronavirus, pregledao lekar, a nije bilo nijednog pacijenta koji nije dobio svu potrebnu negu. Mnogi su i u samim domovima dobili kiseonik.
Dansko udruženje medicinskih sestara poručuje da su svi pacijenti kojima je bio potreban kiseonik odmah poslati u bolnice. Ta bi se odluka mogla promeniti u slučaju nedostatka respiratora, ali starost pacijenata ne bi uticala na buduće smernice, ističu.
Na nedavnoj konferenciji za novinare švedski premijer Stefan Lofven rekao je da je država dala dodatna sredstva regionalnim vlastima za pokrivanje troškova povezanih sa Covidom-19.
Lofven je dodao i da sada nije pravo vreme za razmišljanje o eventualnim neuspesima, ali nacionalno povereništvo će istražiti kako se sve odvija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou čim se završi akutni deo ove krize.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare