Kad mala zemlja prkosi koroni: Trijumf Tajvana nad virusom

Svet 25. mar. 202110:09
Podeli:
Foto: EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO

Duž prometne ulice Jongkang u gradu Tajpej, veliki broj ljudi izlazi iz restorana i barova svake večeri, susrećući se sa onima koji čekaju svoj sto ispred popularnih ugostiteljskih objekata. Deca se za to vreme igraju u obližnjem parku, viču i smeju se, dok njihovi roditelji ćaskaju u blizini. U Londonu i većini drugih gradova to bi bilo nezamislivo, ali je u tajvanskoj prestonici to jedno obično prolećno veče, prenosi Gardijan.

PROČITAJTE JOŠ:

Tajvan je uspeo da se iz pandemije koronavirusa izvuče uglavnom neoštećen, dok je na primer Velika Britanija, kako piše Gardijan, ekonomski i ljudski oštećena. Krize smrti, bolesti i mentalnog zdravlja izazvane zaključavanjem uzele su veliki danak.

Oba ostrva imaju demokratsku vladu, a njihova populacija je velika – na Tajvanu živi oko 22 miliona ljudi, koji su uglavnom stacionirani u gradovima, a medicinska nega je dostopuna velikom broju ljudi.

Krajem 2019. godine, oba ostrva su bila izložena putnicima koji su širili koronavirus: Britanija zbog svog statusa međunarodnog putničkog čvorišta, a Tajvan zato što je stotine aviona nedeljno prelazilo do kontinentalne Kine, gde je virus prvobitno otkriven.

Foto: REUTERS/Ann Wang

Nešto više od godinu dana kasnije, Britanija ima jednu od najgorih stopa smrtnosti na svetu, sa više od 130.000 ljudi koji su izgubili živote zbog ovog virusa, a ima i više od 4 miliona zaraženih. Tajvan je izgubio 10 ljudi, a imao je oko 1.000 dokumentovanih slučajeva, od kojih je većina među putnicima u karantinu.

Koren razlike leži u pristupu koji su zauzele njihove vlade.

Tajvanski lideri, koji su možda bili potpomognuti time što je potpredsednik epidemiolog, imali su iskustvo sa virusom Sarsa 2003. godine, pa su prepoznali kakvu strašnu pretnju predstavlja Kovid-19, čak i kada su pristizali najraniji podaci.

Odlučili su da je jedini način da se zaštiti njihova zemlja, narod i ekonomija da se spreči da virus uđe.

Britanija je nasuprot tome donela odluku da bolest tretira kao virus koji je sličan gripu, imaju za cilj da ograniči njeno širenje, ali ne da ga eliminiše, rekao je Džej Patel, istraživač koronavirusa iz Edinburga, koji proučava uporedne pristupe pandemiji širom sveta.

Foto: EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO

Teško je uporediti Britaniju sa drugim zemljama koje se smatraju uspešnim u borbi protiv koronavirusa. Kina ima autokratsku vladu sposobnu da sprovede opsežne i temeljen kontrole, koje bi u demokratiji bile neizvodljive.

Novi Zeland je sa druge strane demokratija, ali ima samo 5 miliona stanovnika i geograski je veoma udaljena zemlja, pa je vlada imala vremenna da posmatra kako se pandemija odvija u drugim delovima sveta i da se pripremi kako će da deluje.

Gardijan piše kako uspeh Tajvana u borbi sa koronavirusom pokazuje kako britanska tragedija nikada nije bila neizbežna i kako su životi mogli da budu spaseni da je britanska vlada bolje reagovala na pojavu pandemije.

Tajpej se nikada nije oslanjao na najradikalniji alat u Velikoj Britaniji – karantin – jer su brzo delovali. To je podrazumevalo – kontrolu granica, efikasne sisteme za praćenje i izolaciju i nošenje maski.

Foto: REUTERS/Ann Wang

Ekonomija je u početku bila zaštićena naglim zaustavljanjem globalizovanog načina života, ali je ponovo porasla za 5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a predviđa se da će i ove godine rasti sličnom brzinom.

Uspeh ostrva u borbi protiv pandemije podstakao je čak četvrt miliona građana Tajvana da se vrate na ostrvo.

Dr Čen Čien-džen, sada profesor u istraživačkom centru za genomiku Akademija Sinika, bio je tajvanski ministar zdravlja tokom izbijanja Sars-a 2003. godine. To se široko smatralo katastrofom, ali je ostrvo imalo uspeha u borbi sa pandemijom.

„Na početku izbijanja pandemija koronavirusa, mislim da su mnoge vlade imale isti izazov kao i mi sa Sarsom. Nismo shvatili da je bolnička kontrola infekcije toliko važna“, rekao je on.

„Druga stvar je kontrola granica… Zatvorili smo granicu što je ranije moguće zbog kovida-19… I treća stvar je kako se uključiti u komunikaciju kako bi se izbegle dezinformacije. Mnogo zemalja nije bilo pripremljeno za ovo, a ovo je zaista bila šteta. Četvrta stvar je bila traženje bliskih kontakata“, dodaje on.

To je bila možda prva vlada koja je shvatila ozbiljnost pretnje od nove bolesti. 31. decembra 2019. godine, kada je Kina prijavila Svetskoj zdravstvenoj organizaciji slučajeve misterizone bolesti, odmah je počela pregled putnika iz Vuhana.

Tajvanski zvaničnici su takođe pokušali da dignu uzbunu na međunarodnom nivou zbog nezvaničnih izveštaja da se bolest može prenositi između ljudi, što Peking nije potvrdio još tri ključne nedelje.

Od 24. januara zatvorili su granice za putnice iz Kine, a zatim, kako se kovid-19 širio na ceo svet, pooštrili su kontrolu i zahtevali su dvonedeljni karantin za sve koji dolaze na ostrvo.

Sredinom januara Tajvan je aktivirao Centralni epidemijski komandni centar koji je okupio vladu, akademsku zajednicu, medicinski sistem i privatni sektor u jedinstvenoj borbi protiv koronavirusa.

Gardijan zaključuje da ništa nije sprečavalo britansku vladu i druge države da uče od Tajvana tokom prethodnih godina. Dodaju da možda zbog britanske izuzetnosti, ili možda zato što su epidemije virusa Sars i Mers bile daleko od Evrope, Britanija je umesto toga odobrala da sledi svoj smrtonosni put.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar