Institut za religijske poslove, poznatiji kao Vatikanska banka, prošle godine ostvario je dobit od 38 miliona evra, što je dvostruko više u odnosu na 2018. godinu. Ovo je inače, prvi finansijski izveštaj o misterioznim poslovima ove banke, koja "leži" na milionima.
Prema godišnjem izveštaju koji je Vatikan objavio u ponedeljak, predsednik upravnog odbora banke Žan Batist de Fransu rekao je da je 2019. bila „povoljna godina“, a da profit odražava „oprezan pristup u upravljanju institutom, imovinom i osnovim troškovima.
U izveštaju stoji da je Vatikanska banka na kraju godine raspolagala imovinom u vrednosti od 5,1 milijardu evra, što uključuje depozite i ulaganja blizu 15.000 klijenata, uglavnom, kako stoji, pripadnika katoličkih verskih redova širom sveta, vatikanskih kancelarija i ostalog sveštenstva.
Vatikanska banka, prema navodima iz ovog saopštenja, nastavlja da ulaže u korporacije koje obavljaju aktivnosti u skladu sa katoličkom etikom i uz „poštovanje kreacije, ljudskog života i dostojanstva“.
Međutim, s obzirom na to da je ovo prvi finansijski izveštaj o poslovanju Vatikanske banke u njenoj istoriji, još uvek se načini uvećanja kapitala ove institucije vode kao stroga tajna, koju godinama prate brojne kontroverze.
Zapravo, niko nema predstavu o tome šta sve Vatikanska banka drži u svom vlasništvu, kakvo je njeno finansijsko stanje i koje su joj bankarske aktivnosti. Sve to je potpuno tajno i poznato je samo papi i kardinalskoj komisiji koja je nadzire.
Veo misterioznosti koji obavija ovu ustanovu je razlog zbog čega su mnogi uvereni da je to institucija koja drži pola sveta i tajno upravlja planetom ili barem to pokušava. Pretpostavlja se, međutim, da postoje njene masovne investicije u bankama i trgovinskim korporacijama širom sveta, a posebno u Italiji.
Najpre, Vatikanska banka se uopšte ne zove tako, već je njeno zvanično ime „Institut za religijske poslove“. Primetno je da naziv institucije koja se bavi baratanjem novcem ni na koji način ne može da se poveže sa finansijama.
Pročitajte još:
Premda većina ljudi misli da je Vatikanska banka neka hiljadugodišnja institucija, istina je da je ona nije stara ni vek. Osnovana je 27. juna 1942. za vreme pape Pija XII, koji je tokom svog mandata ostao najpoznatiji po tome što je sklopio konkordat sa nacističkom Nemačkom, čime su uređeni odnosi Svete Stolice i Trećeg rajha. Vatikanski arhivi koji će biti otvoreni u narednih nekoliko godina pokazaće i kakav je bio njegov odnos sa hrvatskim kardinalom Alojzijem Stepincem, ali i uloga koju je imao u spasavanju ustaških zločinaca posle rata.
Kao još jedna od brojnih kontroverzi Vatikanske banke je i to što su italijanske vlasti posle Drugog svetskog rata mnogo puta vodile borbu sa njom zbog pranja novca, ali nikada u tome nisu imale uspeha. I kad bi država konfiskovala neka njena sredstva, uvek je bila prinuđena da joj ih vrati.
Najveći politički i finansijski skandal u posleratnoj Italiji imao je upravo veze sa Vatikanskom bankom.
Naime, 1982. predsednik ove konspirativne ustanove bio je nadbiskup Pol Marcinkus koji je dao pismenu podršku Banci Ambrozijano, kojom je tada predsedavao tzv. „božiji bankar“ Roberto Kalvi. Iako se očekivalo da će doživeti kolaps, u tom trenutku je Vatikanska banka držala oko 10 odsto deonica Banke Ambrozijano.
Kalvi, koji je bio član masonske lože „Propaganda Due“, osuđen je zbog kršenja italijanskih zakona, ali je zahvaljući lažnom pasošu pobegao iz Milana u Englesku. Nekoliko dana kasnije pronađen je mrtav ispod londonskog mosta Blekfrajers. Ime tog mosta, „Crni fratri“, mnogi smatraju jasnim dokazom umešanosti Vatikanske banke u njegovu smrt.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare