Lider ruske opozicije Aleksej Navaljni preživeo je trovanje za koje je optužio Kremlj i ruskog predsednika. Ipak, mnogi kritičari Vladimira Putina pre njega nisu imali tu sreću. Lista Putinovih neprijatelja koji su likvidirani i čija smrt nikada nije razjašnjena ili se dogodila pod nerazjašnjenim - mada svirepim - okolnostima je dugačka.
Imran Aliev
Čečenski bloger bio je veliki protivnik Putinovog režima, a u februaru prošle godine pronađen je mrtav. Stručnjaci veruju da je ubistvo Alijeva, koji je pronađen prerezanog grkljana u sobi francuskog hotela, direktno povezano sa Putinovim „odredom ubica koji divlja po Evropi“.
Pročitajte još:
Alijev je bio ne samo Putinov, nego i otvoreni kritičar Ramzana Kadirova, čečenskog lidera i Putinovog štićenika. Francuska policija veruje da je ubistvo politički motivisano.
Boris Nemcov
Jeljcin je verovao da će Nemcov jednog dana biti predsednik, a onda je na to mesto izabrao Putina. Nemcov je organizovao proteste nakon aneksije Krima, a manje od godinu dana nakon toga je – likvidiran.
Ubistvo ruskog opozicionog lidera Borisa Nemcova 27. februara 2015. godine šokiralo je demokratski svet. Uprkos presudi petorici muškaraca za ubistvo, na najveće pitanje još uvek nema odgovora – ko je naručio njegovo ubistvo.
Oko 23.30 sati, Boris Nemcov vraćao se iz restorana. Bivši zamenik premijera i demokratski reformator koji je postao glasni kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina ubijen je sa leđa 2015. godine. U njega su ispaljena četiri hica.
Juri Ščekočikin
Ovaj novinar pisao je o kriminalu i korupciji u nekadašnjem SSSR-u, a tokom 1999. godine istraživao je eksplozije bombi u stanovima. On je 2003. godine oboleo od navodno misteriozne bolesti.
Ubrzo je preminuo, samo nekoliko dana pošto je trebalo da otputuje za SAD. Prema navodima svetskih medija, vlasti u Rusiji nikada nisu obelodanile njegove medicinske dokumente.
Pol Hlebnikov
Glavni i odgovorni urednik ruskog izdanja Forbsa, pisao je o korupciji u krugovima najbogatijih ruskih oligarha. Hlebnjikov je ubijen prilikom izlaska iz kancelarije, na način koji umnogome podseća na poruke koje takvim „rukopisom“ ostavljaju mafijaši.
Sergej Jušenkov
Sergej Jušenkov je pokušao da dokaže da se ruske snage nalaze iza bombardovanja zgrade u Dagestanu u kome je poginulo više od 60 ljudi. Ubijen je jednim metkom u grudi samo nekoliko sati nekon što je njegova organizacija „Liberalna Rusija“ dobila dozvolu da se preregitruje u političku partiju.
Boris Berezovski
Ruski oligarh je bio jedan od najglasnijih i najupornijih Putinovih kritičara iz svog londonskog azila. Pretio je čak i da će silom skinuti ruskog vladara. Berezovski je bio tajkun jeljcinovske ere, koji se sa Putinom razišao još krajem devedesetih, i pobegao u London, odakle je gotovo svakodnevno ispaljivao kritike na račun Jeljcinovog naslednika.
Berezovski je pronađen mrtav u svom domu u Berkširu, u Velikoj Britaniji, zaključan u kupatilu i sa omčom oko vrata. U prvi mah se činilo da je reč o samoubistvu, ali mrtvozornik posle obavljene obdukcije nije mogao da utvrdi tačan uzrok smrti.
Navodno je pre smrti poslao pismo Putinu, u kojem je tražio oproštaj za greške koje je učinio. Mediji su spekulisali da je biznismen Roman Abramovič lično predao pismo ruskom lideru.
Natalija Estemirova
Esterimova je bila novinarka koja je istraživala otmice i ubistva u Čečeniji. Ona je izveštavala o civilima koji su se našli „u unakrsnoj vatri“ između proruskih snaga i islamskih militanata.
Oteta je ispred svog doma u Groznom, a potom ustreljena više puta. Njeno telo je bačeno u šumu i do danas nije otkriveno ko ju je ubio, odnosno ko je naručilac.
Ana Politikovskaja
Jedna od najprominentnijih kritičarki Putina. U svojoj knjizi „Putinova Rusija“, novinarka Ana Politikovskaja je optužila ruskog lidera za stvaranje policijske države.
Ana Politikovskaja je godinama izveštavala o ratnim strahotama u Čečeniji. Tokom jednog boravka od ukupno pedesetak, bila je zatvorena tri dana u rovu, a otmičari su joj pretili silovanjem i čak izložili lažnom streljanju. Jedva je preživela trovanje 2004. godine kada se spremala da posreduje u talačkoj krizi u školi u Beslanu. Međutim, 7. oktobar 2006. godine bio je koban po nju. Ubijena je sa tri metka u grudi i jednim u glavu dok je ulazila u lift u svojoj zgradi. Imala je 48. godina.
Za njeno ubistvo je osuđeno petoro ljudi, ali sudija je utvrdio da je naručilac, koji je platio 150.000 dolara, „nepoznat“.
Sergej Magnicki
Ruski advokat preminuo je u pritvoru u novembru 2009. godine, pošto je navodno brutalno pretučen, a onda mu nije ukazana lekarska pomoć.
Magnitski je radio za biznismena Vilijama Braudera kako bi istražio slučaj velike poreske prevare. On je navodno uhapšen pošto je otkrio da su neki policijski zvaničnici odgovorni za tu prevaru.
Aleksandar Litvinjenko
Medijski svakako najeksponiraniji slučaj je trovanje odbeglog agenta FSB Aleksandra Litvinjenka.
Bivši špijun KGB preminuo je nakon što je popio šolju čaja u londonskom hotelu, u kojoj je bio radioaktivni polonijum 210. Ubice su bili agenti KGB Andrej Lugovoj i Dimitri Kovtun, koji su delovali po naređenju a Nikolaja Patruševa, tadašnjeg direktora FSB (Federalne službe bezbednosti, naslednice KGB), ali kako britanska istraga sumnja, i samog Putina.
Litvinjenko je bio jedan od najvećih kritičara Putina.
Tvrdio je da je ruski predsednik naredio ubistvo novinarke Ane Politikovskaje, kao i dizanje u vazduh cele zgrade u Dagestanu 1999. godine, kada je ubijeno više od 60 ljudi.
Denis Voronenkov
Voronenkov je bio bivši član Komunističke partije Rusije i veliki kritičar Putina. Kako su navodili poznavaoci prilika, on je zbog situacije u zemlji 2016. godine prebegao u Ukrajinu gde je tražio azil.
Međutim, ubijen je 2017. godine u Kijevu usred bela dana, a tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko okarakterisao je ovu egzekuciju kao „akt terorizma Rusije“. Putinov portparol je izjavu Porošenka nazvao „apsurdnom“.
Stanislav Markelov i Anastasja Baburova
Ruski advokat Stanislav Markelov, zastupnik čečenske porodice Kungjaev i advokat novinarke Ane Politkovskaje, ubijen je u centru Moskve.
Naoružana osoba pucala je na Markelova u blizini zgrade u centru Moskve nakon što održao konferenciju za novinare povodom prevremenog puštanja iz zatvora ruskog pukovnika Jurij Budanov osuđenog za ubistvo 18-godišnje Čečenke Elze Kungajeve. U napadu je pogođena i novinarka „Nove Gazete“ Anastasja Baburova, koja je kasnije preminula.
Naručioci nikada nisu otkriveni, a Baburova je proglašena „kolateralnom žrtvom“.
Slučaj Skripalj
Slučaj koji je uzburkao strasti na relaciji Moskva- London, posle smrti Litvinjenka i doveo do diplomatskog rata je pokušaj ubistva dvostrukog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, koji su otrovani nervnim gasom novičokom, istim kojim je otrovan i Aleksej Navaljni.
“Njene oči bile su potpuno bele. Bile su širom otvorene, a iz usta joj je izlazila pena. Zatim se muškarac ukočio. Ruke su prestale da mu se pomeraju, ali je još uvek gledao pravo ispred sebe”, izjavio je za CBS očevidac koji je pronašao Skripalja i njegovu ćerku u nesvesti. To su klasični znaci trovanja nervnim gasom. To su potvrdile i britanske vlasti, ali nije otkriveno o kom se otrovu radi. BBC je prvo bio izvestio da se ne radi o dva najpoznatija nervna gasa, Sarinu i VX-u, a potom je kasnije potvrđeno da se radi o novičoku.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar