Projekcije Svetske banke ukazuju da će Crna Gora imati najsnažniju recesiju u regiji Zapadnog Balkana, koja se procenjuje na 12,4 procenta, uglavnom zbog velike zavisnosti ove zemlje od turizma. Snažan drugi talas pandemije imao je za posledicu najlošije zabeleženu turističku sezonu, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke.
Kao posledica krize, ionako visok javni dug će dostići novi najviši iznos, što zahteva čvrsto fiskalno upravljanje i upravljanje dugom u narednim godinama. Uz pretpostavku da će se pandemija ograničiti do leta 2021., prognozira se snažan rast ekonomije u 2021., međutim do punog oporavka BDP-a neće doći pre 2022., ocenjuju oni.
Pročitajte još:
“Biće od ključnog značaja da Crna Gora u srednjoročnom periodu zadrži čvrst trend smanjenja duga i ostane na reformskom putu da bi se održala makroekonomska stabilnost i omogućio snažan i održiv oporavak“, kaže Emanuel Salinas, šef kancelarije Svetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
“Pandemija je izložila Crnu Goru ključnim osetljivim problemima, pa je rešavanje mnogih od njih postalo urgentno. To uključuje pažljivo fiskalno upravljanje kroz povećanje efikasnosti javne potrošnje, omogućavanje jednakih uslova za poslovanje privatnog sektora čime će se pojačati preduzetništvo, inovacije i široko zasnovan rast, kao i jačanje institucija uz povećanje njihove odgovornosti”, dodao je on.
Pandemija COVID-19 je uzrokovala duboku recesiju u regiji Zapadnog Balkana, uz smanjenje i domaće i spoljnje potražnje, praćeno pogoršanjima u lancima snabdevanja, dovodeći do negativnog rasta u svih šest zemalja regije u 2020. Prema najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju (RER) Svetske banke, prognozira se smanjenje ekonomskog rasta za 4,8 procenata u 2020., što je za 1,7 procentnih poena manje od prognoza iz aprila.
Drugi, snažan talas pandemije od sredine juna, odlaže ekonomski oporavak u regiji. Ograničenja putovanja i mere socijalnog distanciranja, takođe umanjuju rast u zemljama koje više zavise od turizma.
Pandemija dovodi do novih izazova na tržištima rada u regiji i preti da ugrozi napredak koji su zemlje ostvarile u oblasti dobrostanja. Do juna je nezaposlenost u regiji porasla za pola procentnog poena, uz gašenje 139.000 radnih mesta.
Procenjuje se da je dodatnih 300.000 ljudi postalo siromašno u Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Srbiji – ali je više nego dvostruko manji nego da mere odgovora na pandemiju nisu uvedene, navodi se u izveštaju.
“Kao i u većem delu sveta, pandemija COVID-19 i dalje teško pogađa ljude na Zapadnom Balkanu, ugrožavajući i zdravlje i ekonomsko dobrostanje ljudi u svih šest zemalja regije“, kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Prema izveštaju, svih šest zemalja regije je brzo donelo politike za zaštitu života i egzistencije.
Uvođenje širokih programa očuvanja radnih mesta, uključujući subvencije za zaposlene, je pomoglo na sprečavanju nekih od najtežih uticaja pandemije na zaposlenost, dok su programi socijalne pomoći, kao što su novčani transferi, pomogli zaštiti najugroženije populacije u regiji u svetlu zatvaranja privrednih subjekata i drugih ograničenja.
Međutim, uprkos tim merama, napredak na aktivaciji radne snage, ostvaren u regiji u nekoliko prethodnih godina, je sada anuliran, a kriza onemogućava ostvarivanje napretka na smanjenju siromaštva. Na ove izazove se nadovezuje povećanje fiskalnih deficita u regiji, obzirom da vlade, u situaciji pada prihoda, nastavljaju s većom potrošnjom da bi ublažile ekonomsko usporavanje. Uz neizvestan kraj ekonomske krize, verovatno je da će pritisak na tržišta rada i prihod potrajati još nekoliko narednih meseci.
“Pored poboljšanja zdravstvenih sistema i jačanja mehanizama socijalne zaštite, kreatori politika u regiji bi trebalo da uvode mere za jačanje ljudskog kapitala, izgradnju snažnijih institucija i jačanje vladavine prava. Ova nesrećna okolnost da se mora trošiti više u vreme smanjenja prihoda, nameće dodatni pritisak na vlade u regiji da prioritet stave na fiskalnu stabilnost, uključujući i putem unapređenja javne potrošnje i jačanja pridržavanja poreskih obaveza“, kaže Van Gelder.
Izveštaj ističe da će brzina opravka, u kratkoročnom periodu, zavisiti od kretanja pandemije, raspoloživosti vakcine, što bi omogućilo normalizaciju ekonomske aktivnost i održivog oporavka glavnog trgovinskog partnera regije – Evropske Unije (EU).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar