Svet je dobio pet miliona novih milionera tokom 2020

Svet 27. jun. 202112:42
Podeli:
Foto: Shutterstock

Više od pet miliona ljudi širom sveta postali su milioneri u 2020. godini, uprkos ekonomskoj šteti koju je nanela pandemije koronavirusa, prenosi BBC.

PROČITAJTE JOŠ:

Dok su mnogi siromašni siromašili, broj milionera se povećao za 5,2 miliona na ukupno 56,1 milion širom sveta, pokazalo je istraživanje Credit Suisse fonda za istraživanje.

U 2020. godini više od jedan odsto odraslih širom sveta su po prvi put postali milioneri. Oporavak berzi i skok cena kuća pomogli su da se uveća njihovo bogastvo.

Stvaranje bogatstva izgleda da je „potpuno odvojeno“ od ekonomskih nedaća pandemije, rekli su istraživači.

Entoni Šoroks, ekonomista i autor Globalnog izveštaja o bogatstvu, rekao je da je pandemija imala „akutni kratkoročni uticaj na globalna tržišta“, ali je dodao da je to u velikoj meri poništeno do kraja juna 2020. godine, prenosi BBC.

Međutim, razlike u bogatstvu povećale su se 2020. godine, a Šoroks kaže da ako bi se iz analize uklonla povećanja cena imovine, poput cena rasta kuća, „onda je globalno bogatstvo domaćinstva možda i opalo“.

„U nižim opsezima bogatstva gde su finansijska sredstva manje zastupljena, bogatstvo je uglavnom stalo ili u mnogim slučajevima nazadovalo. Neki od osnovnih faktora mogu se vremenom sami ispraviti. Na primer, kamatne stope će u nekom trenutku početi ponovo da rastu, a to će prigušiti cene imovine“, rekao je on.

Ukupno globano bogatstvo poraslo je za 7,4 odsto, navodi se u izveštaju.

Od početka 21. veka, broj ljudi sa bogatstvom između 10.000 i 100.000 američkih dolara, više se nego utrostručio sa 507 miliona u 2000. godini na 1,7 milijardu sredinom 2020. godine.

Oni su rekli da je povećanje odražavalo „rastući prosperitet ekonomije u razvoju, posebno Kine, i širenje srednje klase u svetu u razvoju“.

Nanete Hekler-Fajd’herbe, glavna direktorka za investiticije u Credit Suisse rekla je: „Ne može se poreći da su vlade i centralne banke preuzele masovne programe transfera prihoda kako bi podržale pojedince i preduzeća koja su najnepovoljnija pandemijom, a snižavanjem kamatnih stopa uspešno su izbegle globalnu krizu u punom obimu“.

Dodala je: „Smanjenje kamatnih stopa od strane centralnih banaka verovatno je imalo najveći uticaj. To je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća procvetale, a one se direktno dovode u naše procene bogatstava domaćinstava“.

Ali dodala je da su ove intervencije „imale veliku cenu“.

„Javni dug u odnosu na BDP porastao je širom sveta za 20 odsto ili više u mnogim zemaljama. Izdašna plaćanja iz javnog sektora domaćinstvima značila su da je raspoloživi prihod domaćinstava bio relativno stabilan i da je čak i porastao u nekim zemljama“.

On je rekla da je glavni razlog zašto su cene akcija i cene kuća „procvetale“ zbog smanjenja kamatnih stopa od strane banaka, što se dodala je, prevelo „direktno u naše procene bogatstva domaćinstava“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar