Blizanci su uobičajenija pojava danas nego ikada u istoriji, pokazala je prva sveobuhvatna studija blizanaca u svetu.
Pročitajte još:
Stručnjaci su analizirali izveštaje iz 100 zemalja i otkrili značajan skok blizanačkih rođenja od 1980ih, što znači da je svako 42. novorođenče blizanac. Studija je pokazala da je u proseku globalna stopa blizanaca porasla za trećinu u poslednjih 40 godina.
Umesto da se ovaj trend nastavi, moguće je da je svet dostigao vrhunac, kada je reč o broju blizanaca, kažu autori i dodaju da se u nekim zemljama već vidi zaravnjivanje krive, pa čak i pad sa istorijskih „visina“.
„U poslednjih 40 do 50 godina videli smo skok u broju blizanačkih trudnoća u razvijenim zemljama, što je dovelo do toga da sada imamo više blizanaca nego ikada“, rekao je Kristijan Monden, profesor sociologije i demografije na Oksfordskom univerzitetu.
Blizanci se prirodno rađaju kada se oplođena jajna ćelija spontano podeli na pola – tako nastaju identični blizanci, ili kada majka ispusti dve jajne ćelije u istom trenutku koje obe bivaju oplođene – tako se rađaju dvojajčani blizanci.
Napredak medicine i „starije“ majke
Danas, većina blizanaca je rezultat veštačke oplodnje i medicinski potpomognute oplodnje.
Dok stopa rođenja identičnih blizanaca jedva da se menjala vremenom, Monden i njegove kolege su otkrili da je broj prirodno začetih, dvojajčanih blizanaca i blizanaca koji su rezultat medicinski potpomognute oplodnje skočio na svetskom nivou.
Razlozi za sto su uz hormonske tretmane, veštačku oplodnju i druge tretmane potpomognute oplodnje i odluka žena da kasno rađaju zbog čega raste šansa da se rode dvojajčaniblizanci, a ta šansa vrhunac dostiže kada su majke starosti između 35 i 39 godina.
Najviše u Africi i Aziji
Od 3,2 miliona blizanaca koji se rađaju svake godine, 1,3 milliona se rode u Africi (odnosno 650.000 parova blizanaca) i isto toliko u Aziji. Ostatak od oko 600.000 dece je podeljeno po drugim kontinentima.
To što se u Aziji radja toliko blizanaca je pre svega zato što se tu nalazi 60 odsto od svetske populacije. Veliki broj blizanaca u Africi, gde živi 17 odsto čovečanstva, objašnjava se većom stopom rađanja nego drugde, koja je negde između dvostruko ili trostruko veća nego na drugim kontinentima, kao početnom najvećom stopom blizanačkih trudnoća u svetu.
Stopa blizanačkih trudnoća u Evropi i Severnoj Americi je pre 30 godina bila gotovo upola manja nego u Africi ali je znatno porasla, i dostigla 14,4 odnosno 16,9 blizanačkih trudnoća na hiljadu, i skoro dostigla Afriku gde se stopa skoro nije promenila i iznosi 17,1 na hiljadu.
Širenje medicinski potpomognute oplodnje i majčinstvo u kasnijoj reproduktivnoj dobi dovelo je do toga da se stopa blizanačkih trudnoća skoro izjednači u Evropi i Severnoj Americi sa visokom stopom u Africi.
Iz sveta i regiona čitajte:
Rizici blizanačke trudnoće
Monden kaže da je i pored toga, naglasak sada na „običnim“ trudnoćama, što je važno jer su blizanačke trudnoće rizičnije i po majku i po bebe i prati ih više komplikacija, rekao je Monden.
Stručnjaci navode i da je sudbina blizanaca u siromašnim zemljama takođe razlog za brigu. U podsaharskoj Africi mnogi blizanci ostanu bez drugog blizanca u prvoj godini života – više od 200.000 svake godine.
„Dok se blizanačka stopa u mnogim zapadnim zemljama približava onim u podsaharskoj Africi, razlika u šansama da prežive je ogromna“, rekao je autor studije profesor Žeroen Smits.
Stručnjaci smatraju da će, na duže staze, Indija i Kina igrati važnu ulogu u budućim stopama blizanačkih trudnoća, kao i smanjenje plodnosti, starije majke i medicinske tehnike.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar