Misteriozni radijski signal dolazi sa Proksime Kentauri, zvezde najbliže Suncu.
Pročitajte još:
Astronomi koji tragaju za vanzemaljskim životom ispituju intrigantne emisije radio talasa koje, kako se čini, dolaze iz pravca Proksime Kentauri, zvezde najbliže Suncu.
Uzki zrak radio talasa „uhvaćen“ je prošle godine tokom 30-časovnog posmatranja kroz Parkies teleskop u Australiji. Signal se već duže vreme analizira i naučnici još uvek nisu uspeli da identifikuju zemaljskog „krivca“ za zrak poput teleskopa ili neke astronomske opreme.
Astronomi koji rade na Brejktru lisn projektu vrednom 100 miliona dolara često registruju čudne radio talase uz pomoć Parkis teleskopa ili Opservatorije Grin Bank u Zapadnoj Virdžiniji ali su do sada za svaki od njih utvrdili da su rezultat prirodnih, zemaljskih izvora.
Najverovatnije će i najnoviji „signal“ imati neko prozaično objašnjenje ali promena frekvencije i talas koji je na dužini od 980 megaherca koji su usklađeni sa kretanjem planete, „začinili“ su malo ovu misteriju, piše Gardijan.
Naučnici trenutno rade na stručnom radu na temu misterioznog signala a prema do sada poznatim informacijama, signal stiže sa Proksime Kentauri, male crvene zvezde udaljene 4,2 svetslosne godine od Zemlje i posle prvog „otkrivanja“ više se nije pojavljivao.
Anonimni izvori rekli su da je reč o „prvom ozbiljnom kandidatu još od Vau!signala“.
Vau! signal
„Vau!signal“ je radijski signal kratkog daha koji je primećen tokom potrahe za vanzemaljcima u Ohaju 1977. Neobični signal koji je ime dobio tako što je astronom Džeri Iman napisao „vau“ pored podataka o kratkom talasu, izazvao je veliko oduševljenje u naučnoj javnosti iako je Iman upozoravao da ne treba izvlačiti neke velike zakljućke iz polovičnih podataka.
Projekat Brejktru lisen je 2015. pokrenuo Juri Milner, investitor iz Silikonske doline sa ciljem da „sluša“ milione zvezda koje su najbliže Zemlji u nadi da će otkriti zalutale ili ne vanzemaljske emisije.
Legendarni Stiven Hoking nazvao je projekat „kritično važnim“ za čovečanstvo.
Da li smo sami
1899. Potraga za vanzemaljskim životom bila je dugo vremena neproduktivna, bar kada je reč o otkriću nekih vanzemaljskih civilizacija. Krajem 19. veka, Nikola Tesla je verovao da je presreo radio poruke sa Marsa. Tek su naknadna istraživanja dokazala da nema života na Marsu.1967. Astrofizičarka Džoselin Bel primetila je neobični signal koji se jedva čuo ali se redovno ponavljao. Nakon što su isključili signale sa Zemlje, tim je počeo da razmatra mogućnost malih zelenih. Ispostavilo se da je izvor signala pulsar, neutronska zvezda koja se okreće i emituje radio signale poput kosmičkog svetionika.
1977. Godine kada su se u bioskopima pojavili „Zvezdani ratovi“, Džeri Iman, astronom Univerziteta u Ohaju otkrio je nešto zanimljivo kada je Big Ir teleskopom tragao za vanzemaljskim emisijama. Teleskop usmeren na grupu zvezda Či Sagitari snimio je 72-sekunde radijskog talasa. Iman je zaokružio podatke i zabeležio „Vau!“ pored beleški. Signal, čiji se izvor ni dan danas ne zna, tako je dobio ime.
2003. Seti projekat koji vodi Kalifornijski univerziet je uz pomoć Grin Banl telesopa i Aresibo teleskopa otkrio intrigantan signal. Radio talasi na dužini od 1420 megaherca tri puta su „bipnuli“ pre nego što su nestali. Signal se pojavio „pojilu“, tihoj zoni elektromagnetnog spektra za koji naučnici tvrde da je plodno tlo za vanzemaljske civilizacije.
Da li smo sami u mraku?
„Čovek ima duboku potvrdu da istražuje, uči, upoznaje. Mi smo društvena bića. Važno nam je da znamo da li smo sami u mraku“, rekao je tada Hoking.
Naučnici koji rade na projektu vrednom 100 miliona dolara moraju da iz niza potpuno nasumičnih talasa koje stižu sa Zemlje, letelica i đubreta u orbiti i prirodnih kosmičkih fenomena, potkriju signale koji bi mogli da potiću od nekog vanzemaljskog oblika života.
Iako je nevidljiva golom oku, Proksima Kentauri se pokazala kao zlatni rudnik za astronome. Bar dve planete kruže oko ove zvezde. Jedna je gasni džin a za drugu se veruje da je stenoviti svet 17 posto masivniji od Zemlje. Poznata kao Priksima b, ova planeta kruži oko zvezde svakih 11 dana i nalazi se u takozvanoj „naseljivoj zoni“, što znači da su uslovi odgovarajući za postojanje vode.
To, međutim, ne znači da je voda prisutna na Proksimi b. Uprkos zgodnoj lokaciji, planeta nije preterano gostoljubiva. NASA-ini naučnici utvrdili su 2017. uz pomoć kompjuterskih modela da bi u slučaju da na Proksimi b postoji atmosfera nalik Zemljinoj ona vrlo lako nestala zbog intenzivne radijacije i solarnih oluja koje stižu sa obližnje zvezde.
Izvršni direktor projekta Pit Vorden rekao je da su signali koji su uhvačeni najverovatnije smetnje koje još uvek ne mogu da objasne. On je priznao da su astronomi uhvatili više neobičnih signala na čijoj analizi sada rade.
Drugi nisu preterani optimisti. „Šansa da je reč o veštačkom signalu sa Proksime Kentauri je neverovatna… Tragamo za vanzemaljskim životom toliko dugo i sada ova ideja da je on moguć na našem pragu, u najbližem zvezdanom sistemu, je prosto nemoguća“, rekao je astrobiolog Luis Dartnel.
Iz sveta i regiona čitajte i:
„Ako tamo postoji inteligentni život, sasvim sigurno bi se raširio galaksijom. Šansa da jedine dve civilizacije u celoj galaksiji budu i susedi, među 400 milijardi zvezda, nije realna“, dodao je on.
Sa druge strane, rekao je Dartnel, voleo bih da grešim.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
