Švedski pristup u borbi protiv pandemije koronavirusa izazvao je pohvale, ali i žestoke kritike, ne samo unutar ove skandinavske zemlje, već i širom zapadnog sveta. Ova država se sve do sada opirala zaključavanju, za razliku od ostatka Evrope, čak i tokom vrhunca drugog talasa tokom Božića.
PROČITAJTE JOŠ:
Švedski premijer Stefan Leven rekao je da sada postoji „visok rizik“ od novog skoka infekcija koronavirusom, što potencijalno opravdava prvo zaključavanje zemlje od početka pandemije pre skoro godinu dana, prenosi Blumberg.
„Ponovo vidimo porast slučajeva, moramo da uvedemo nove mere“, rekao je Leven na brifingu za štampu u sredu.
„Ako se situacija pogorša, vlada je spremna da sprovode zaključavanje u delovima Švedske. Ipak nadam se da to neće biti potrebno“.
Švedska strategija
Švedska je postala zemlja koju svi spominju, i oni koji žele strože mere, ali i oni koji su protiv. Za neke je njihova znatno veća smrtnost od koronavirusa u poređenju sa njihovim susedima, dokaz da su zaključavanja neophodna kako bi se sprečilo širenje koronavirusa. Za druge je pokazatelj otvorenosti švedskog društva i da pokazuje da je moguć „uravnotežen“ pristup pandemiji.
Sada godinu dana od početka pandemije, i sa uvođenjem vakcina u bliskoj budućnosti, njihova strategija i dalje privlači pažnju.
Kritičari laganog pristupa čitavoj borbi sa pandemijom kao što je Stefan Hanson, švedski stručnjak za zarazne bolesti, smatraju da je tako visoka stopa smrtnosti u Švedskoj dokaz neuspeha celokupne strategije.
„Osnovni problem je što ne postoje jasni planovi. Od početka, nikada ih nije bilo. Obično kada vodite projekat javnog zdravstva imate jasne ciljeve i strategije, imate neke ciljeve i praćenje, postoji sistem nadgledanja kako biste videli kako stoje stvari. Ali u slučaju Švedske nije bilo ništa slično“, rekao je on za ABC njuz.
U aprilu 2020. godine, Hanson je bio potpisnik pisma nekoliko švedskih naučnika koji kritikuju pristup pandemiji, za koji su rekli da će prouzrokovati mnogo nepotrebnih smrti.
Tokom drugog talasa pandemije, oko božićnih praznika dešavalo se da jedinice za intenzivnu negu u Stokholmu ostaju bez kreveta. Zemlja je i tada odolevala zaključavanju, a bila je jedina zemlja u Evropi koja to nije uradila.
Švedski kralj Karl XVI Gustav obratio se naciji u decembru kada je istakao da je njegova zemlja zakazala u svom pristupu pandemiji.
Strategija čiji je pionir Anders Tegnel, švedski epidemiolog, bila je žestoko kritikovana ne samo u Švedskoj, već i u inostranstvu. Lažni optimizam da će Stokhom do jeseni steći imunitet stada pokrenuo je tu kritiku.
Kritičari su istakli da izlaganje virusu stvara nepotreban rizik. Čak i pored toliko podataka vezanih za Kovid-19, zagovornici ove politike kažu da je čitanje podataka stvar perspektive.
Iako i dalje beleže lošije rezultate od ostalih nordijskih zemalja po podacima Eurostata, zvanična agencija za statistiku EU i Univerzitet Oksford pokazuju da je Švedska prošle godine zabeležila 7,9 odsto prekomernih smrtnih slučajeva u odnosu na 2016. godinu, ali i 2019. prema nezavisnim zdravstvenim podacima sajta Dagens Medicin.
To znači da je ova zemlja imala 23. najmanji godišnji procenat prekomernih smrtnih slučajeva od 30 evropskih zemalja – niži od Velike Britanije, Francuske i Španije. Švedska takođe ima manji broj smrtnih slučajeva na milion stanovnika od onih zemalja, koje su bile pod strogim zaključavanje tokom pandemije.
„Bilo je nedavnih podataka koji pokazuju da je Švedska, ako računate veći procenat smrtnosti, jedna od najboljih u Evropi. I jedan od razloga je naravno to što nismo dobili grip, već običan grip, jer peremo ruke. Imamo socijalno distanciranje. Nismo imali toliko saobraćajnih nesreća. Znate, sve druge stvari koje utiču na nas nisu se dogodile ove godine“, rekao je Nils Karlson, ekonomista i politikolog, prenosi ABC njuz.
On je istakao da švedska strategija uzima u obzir ne samo ekonomske faktore, već i sve aspekte javnog života.
„Društvo morate da držite otvorenim ne samo iz ekonomskih razloga, već i zbog bolnica, škola itd.“, dodao je on.
Kriza u domovima za stare
Međutim, jedno od područja u kojem je postignut koncenzus je u švedskom sektoru za stara lica, gde je kriza uzela strahovit danak.
Stanovnici u domovima za negu čine polovinu preminulih u zemlji, a dodatna četvrtina slučajeva viđena je među onima od preko 70 godina koji dobiju negu kod kuće.
Švedska vlada je uvela više zaštitne opreme i testiranja, kao i druge zemlje i ograničila je posete u domovima za stare.
„Otkrili smo da je briga o starijima bila nepripremljena i loše opremljena kada je krenula pandemija, a da su to utemeljeni nedostaci koji su bili poznati mnogo pre izbijanja virusa“, navodi se u izveštaju.
Međutim, smrt u domovima za stare mučila je i zemlje koje su uvele blokade i preduzele mere da zaštite korisnike domova.
Izbegavanje zaključavanja
Uopšteno govoreći, Švedska je zatvorila svoje međunarodne granice, uključujući i onu prema susednoj Norveškoj ali je dozvolila društvu da ostane otvoreno. Iako postoje ograničenja za maksimalan broj ljudi na društvenim okupljanjima, oni dolaze u obliku preporuka, umesto strogih zakona i novčanih kazni.
Primena maski u prevozu je formalno preporučena tek u decembru. Generalno strategija, osmišljena delimično kao holistički pristup koji je uračunat u promene izazvane pandemijom u čitavom društvu, ostala je netaknuta, ističe Karlson.
Iako se zemlja nije približila postizanju imuniteta stada, koji je zdravstveni časopis The Lancet opisao kao svoju de fakto politiku da ostanu otvoreni, niži višak mortaliteta, psihološki teret i ekonomski učinak znače da bi politika mogla da preživi još jedan talas infekcije.
Politčki koncenzus se slomio, kaže Karlson, a opozicione partije sada traže zatvaranje poput onog koje se može videti u drugim zemljama.
„Pokušali smo na razne načine da se prilagodimo i da umanjimo posledice ove strašne bolesti“, rekao je Karlson.
„Ali mislim da je Švedska sve dobro uradila. Mislim da nije toliko loše kao što izgleda“, dodao je on.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar