Sve vrlo opasne izjave Zorana Milanovića o Jasenovcu

Svet 25. apr. 202114:24
Podeli:
Zoran Milanovic
Zoran Milanović Foto:BETAPHOTO/HINA/Daniel Kasap

Nakon odavanja počasti ubijenima u Jasenovcu, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, odgovarajući na pitanje zašto se na tom mestu izbegava da govori o genocidu, odgovorio da se u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu dogodio genocid, ali pre svega prema Jevrejima, te kasnije prema Srbima i to isključivo onima iz Potkozarja. Srbi su, kaže dalje predsednik Hrvatske, pružali otpor zbog čega su bili tretirani kao neprijatelji, a oni se ne ubijaju u logoru, dok su Jevreji bili neutralni i ne bi uzeli oružje u ruke da ih nisu počeli ubijati. Za komentar ovih tvrdnji Portal Novosi su pitali istoričara Milana Radanovića, ali pre toga evo što je Milanović rekao.

PROČITAJTE JOŠ:

Preuzeto sa portala Portal Novosti.

– Ovde je bio genocid i to pre svega genocid nad Jevrejima, da se razumemo. Ovde su završili školski prijatelji jedne meni jako bliske osobe iz Slavonskog Broda 1941. godine. Liberalni Jevreji iz hrvatskih gradova, bilo ih je malo, bili su zatirani. Rasni zakoni doneseni su pre svega zbog Jevreja. Onda dolazimo na Srbe koji su ovde najmasovnije ubijani, ali su ciklus i dramatika ubistava bili drugačiji. Jedno su bili Srbi iz Potkozarja, koji su najveće žrtve i nad kojima je sproveden genocid. Drugo su bili Srbi iz Zagreba koji su pokupljeni. Neki su ostali da rade i bili ugledni doktori poput Julija Budisavljevića, znate sve o tome, a neki su bili viktimizirani. Treći i najstrašniji primer su Romi, kako su ih tada „lepo“ zvali Cigani, a koji uopšte nisu znali da je izbio rat i bili su pretnja ne znam kome, valjda Hitlerovim sanitarnim inspektorima, na što su se navukli hrvatski nacisti, koji pre nisu imali negativan istorijski odnos prema Romima, baš kao ni prema Jevrejima, koji su skupili Rome i ovde ubijali i muškarce i žene i decu, a da ovi uopšte nisu znali šta im se događa. To je možda najgori primer postupanja prema ljudskom biću koje je potpuno nevino, jer Srbi su pružali otpor i to, po meni, sa zakašnjenjem. Trebali su ranije početi. Bili su neprijatelji, a zna se kako se u ratu postupa sa neprijateljima. Ne ubijaju se u logoru. Jevreji su bili neutralni građani i verovatno nikad ne bi izabrali oružje, ali ovi su ih počeli ubijati od prvog dana da se dodvore nekom tadašnjem – neću reći Briselu – nego Berlinu, potpuno suludo i na štetu hrvatske nacije i naroda koje sada i ja predstavljam. Jeste li zadovoljni mojim odgovorom? – kazao je Milanović.

Koliko je predsednikovo predavanje iz istorije Drugog svetskog rata u skladu s onim što se uistinu dogodilo, Portal Novosti pitali su Milana Radanovića, istoričara koji se niz godina bavi upravo ovom temom.

Evo što on kaže:

– Prvo, mislim da je jako važno to što je predsednik Milanović naglasio da je Jasenovac mesto genocida. Važno je jer tu činjenicu izbegavaju da konstatuju pojedini državni predstavnici, pri čemu uvek treba podsećati da država finansira delatnost pojedinih negacionističkih udruženja koja drastično umanjuju broj žrtava Jasenovca, a samim tim negiraju karakter zločina koji se dogodio u Jasenovcu.

Međutim, predsednik je već u drugoj rečenici zapao u kontradikciju tvrdeći da je Jasenovac „pre svega“ bio mesto genocida nad Jevrejima. Potpuno je izlišno praviti distinkciju među žrtvama genocida u Jasenovcu jer svi oni, bez obzira da li su bili jevrejskog, romskog ili srpskog etničkog porekla – ubijeni su pre svega zbog svog etničkog porekla. Osim toga, genocid nad Srbima u NDH nije sprovođen samo u logorima niti samo u jednom logoru… Znači li to da su Srbi ultimativne žrtve ultimativnog genocida u NDH? Naravno da ne znači.

Zatim, kada govori o žrtvama genocida nad Romima i Jevrejima u Jasenovcu, predsednik sugeriše kako su ustaše izvršili istreblenje ta dva naroda jer su se time pokušali dodvoriti nacističkoj Nemačkoj. To je takođe vrlo opasna simplifikacija budući da ta teza ignoriše da su ustaše ubijali pripadnike ta dva naroda – pre svega zato jer su ustaški pokret i ideologija bili rasistički.

Zatim dolazimo do najproblematičnijeg dela izjave predsednika Milanovića. Nakon što je konstatirao da je genocid nad Romima u Jasenovcu bio zločin nad potpuno nevinim bićima, što je nesumnjivo tačno, ponovo je načinio distinkciju među narodima žrtvama genocida – „jer Srbi su pružali otpor“. Znači li to da oni koji su ubijeni jer su pružali otpor, bez obzira da li su bili Srbi, Hrvati itd., nisu bili nevini, odnosno da su nešto skrivili? Umesto da se tu zaustavio, predsednik je nepromišljeno nastavio: „Bili su neprijatelji, zna se kako se postupa s neprijateljima – ne ubija ih se u logoru. Jevreji su bili građani – neutralni. Ne bi verovatno nikad izabrali oružje.“

Prvi srpski zatočenici logora Jasenovac bili su srpski muškarci koji su preživeli logore u tzv. Gospićkoj grupi logora da bi potom bili deportovani u Jasenovac. Većina ih je uhapšena nedeljama pre otpočinjanja bilo kakvog otpora protiv ustaške NDH. Prve srpske zajednice koje su kolektivno internirane u logor Jasenovac bile su srpske zajednice iz naselja u jasenovačkoj opštini, internirani aprila i maja 1942. – bez da je iko od njih učestvovao u ustanku protiv ustaške NDH.

Štoviše, svi oni su prethodno prihvatili rimokatoličku veroispovest čime su iskazali svoju lojalnost. Ogromna većina Srba interniranih u Jasenovac nije učestvovala u oružanom ustanku protiv NDH. Većina njih internirana je sa teritorije koja nije bila pod kontrolom partizana, pri čemu nisu retki primeri da su internirana čitava sela iz kojih nijedan stanovnik nije otišao u partizane, ili je partizanima pristupio tek poneko od meštana, nastojeći time da izbegnu hapšenje i stradanje.

Pritom, takođe je vrlo često reč o selima koja su nekoliko meseci pre internacije kolektivno prihvatila rimokatoličku veroispovest. Svi oni su internirani prvenstveno zbog njihove etničke pripadnosti. Da je to tako govori i činjenica da ustaše nisu vršili kolektivnu internaciju svih meštana nekog hrvatskog sela iz koga je određen broj meštana otišao u partizane, ali jesu to činili sa stanovnicima srpskih sela. Uostalom, nema ničeg spornog u pružanju otpora jednom rasističkom i fašističkom režimu koji sprovodi genocid. To su znali i mnogobrojni Hrvati koji su se suprotstavili tom režimu s puškom u ruci. Biti neprijatelj ustaškoj NDH značilo je biti neprijatelj najvećim neprijateljima hrvatskog naroda.

Iako sam uveren da predsednik Milanović to zna, žalosno je što ličnost na najvišoj javnoj funkciji reprodukuje revizionistički stereotip o kažnjavanju Srba internacijom u Jasenovac zbog njihovog otpora državi. Nakon predsednika Tuđmana to u javnosti, koliko znam, nije činio niko od osoba koje su obavljale dužnost predsednika – zaključuje Radanović.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar