Najvažnije - stvari se neće vratiti u normalu još neko vreme, možda čak i nikad.
Pročitajte još:
Kompanije Fajzer i Moderna objavile su u roku od desetak dana sjajne vesti – da su se njihove vakcine protiv koronavirusa pokazale 90 odsto efikasnim na kliničkim testiranjima. Fajzer je potom najavio i da je zatražio hitno odobrenje za vakcinu.
To, međutim, ne znači da će se stvari uskoro vratiti na staro. Čak i kada evropski zvaničnici odobre vakcinu, većina će morati da sačeka imunizaciju.
Uz to, još uvek niko ne zna sa sigurnošću šta vakcina može da postigne i koliko dugo će efekti potrajati. Tu je i problem dopremanja i isporuke dovoljno vakcina za imunizaciju populacije, a i sve ogorčenija borba zemalja da prve dobiju vakcine.
Vakcine, iako daju nadu, nisu magični lek. Fajzerova i Modernina vakcina pokazale su do sada dobre rezultate i razumno je očekivati da će se tako i nastaviti. Ali i ove dve kompanije moraju da završe kliničke studije i dobiju odobrenje za široku distribuciju. Šef Evropske agencije za lekove Emer Kuk rekla je Politiku da očekuje da će vakcina biti odobrena „pre kraja godine“.
Kada je reč o snabdevanju, mnoge kompanije – često uz pomoć novca poreskih obveznika – uložile su milione u proizvodnju vakcine, ali će njihove zalihe biti ograničene. Očekuje se da će Fajzer i Bajontek do kraja 2020. proizvesti 50 miliona doza, a do kraja 2021. 1,3 milijarde doza. Kako je jednom čoveku potrebno dve doze vakcine, ako sve protekne kako treba, 650 miliona ljudi biće vakcinisano do kraja 2021.
Moderna će moći da proizvede 20 miliona doza do kraja 2020. godine, isključivo za SAD, a nadaju se da će poćetkom 2021. distribuirati milione doza po celom svetu.
To će biti samo kap u moru s obzirom na globalnu populaciju od gotovo osam milijardi ljudi.
Da bi imunizacija bila uspešna, potrebno je više vakcina. Različite vakcine postižu različite stvari – jedna vakcina je možda bolja za starije ili ranjive populacije, dok je druga možda bolja za mlade. Jedna može da spreči širenje virusa, a druga razvoj ozbiljnije bolesti.
I dalje ne znamo kakva vrsta imuniteta nam je potrebna da bi svi bili zaštićeni od koronavirusa. Ne znamo ni koliko imunitet traje nakon što se preleži korona. Vakcine ne imitiraju uvek prirodni imunitet, mnoge proizvode imunitet koji traje duže od onog koji prirodno steknete nakon preležane bolesti, dok druge pružaju kraći imunitet.
Vakcine moraju da prevaziđu različite prepreke u proizvodnji, takođe. Vakcina na kojoj rade Bajontek i Fajzer je novi tip koji je baziran na mesindžer RNA telima, što bi teoretski trebalo da znači lakšu i bržu proizvodnju. Međutim, vakcina mora da se čuva u suvom ledu. Zbog toga je Modernina vakcina naizgled bolja jer može da se čuva 30 dana u normalnim frižiderima. Problem sa njom je što joj je potrebno više mRNA zbog čega je teža za proizvodnju.
S obzirom na brojne nepoznanice i logističke prepreke, svetu je potrebno više vakcina za uspešnu imunizaciju.
Vakcine protiv korone razvijaju se u rekordno brzom roku, ali to ne znači da su loše. Brzina je posledica činjenice da su farmacetuske kompanije i vlade uložile ogromne sume novca u razvoj vakcine i nauke.
Međunarodna regulatorna tela uključujući Evropsku agenciju za lekove odlučne su u tvrdnjama da neće praviti kompromise kada je reč o bezbednosti vakcine. Kako bi vakcine bile što je moguće brže odobrene, ubrzane su procedure testiranja i ispitivanja.
Evropa je prepuna antivaksera. Studija iz septembra pokazala je da su Francuzi najgori antivakseri na svetu. Međutim, zahvaljujući targertiranim kampanjama, situacija u Evropi kada je reč o vakcinaciji se postepeno poboljšava.
Kada je reč o vakcinama protiv korone, antivakseri u početku neće predstavljati problem jer neće biti dovoljno doza za sve zainteresovane. Neke zemlje, koje su već videle kako skeptici mogu da ugroze nacionalne planove vakcinacija, sada rade na kampanjama informisanja stanovništva o prednostima imunizacije.
Stručnjaci kažu da je najbolje što vlade sada mogu da urade je da preduzmu mere i osiguraju se da su vakcine bezbedne, da objasne zašto se tako brzo razvijaju i „zapuše usta“ skepticima pre nego što njihove teorije stignu do interneta.
Odgovor na to pitanje nije jasan. Svi, od Brisela do Moskve i Vašingtona žele da proglase pobedu. Ali trku komplikuju transatlantska partnerstva, farmaceutski lanci i činjenica da zemlje potpisuju dogovore sa kompanijama čija su postrojenja van njihovih granica.
Prvi koji su objavili dobre vesti su američka kompanija Fajzer i njihov partner, nemačka firma Bajontek. Nedelju dana kasnije, američka Moderna donela je još dobrih vesti. Sa druge strane, vakcina Oksforda i Astra Zeneke mogla bi da bude jedna od prvih koje će biti stavljene u upotrebu.
Trenutno se radi na testiranju 50 različitih vakcina, dok je još 150 u laboratorijama.
Rusija je požurila da objavi da je njihova vakcina Sputnik V 92 posto efikasna iste nedelje kada je Fajzer saopštio svoje rezultate. Moskva je u avgustu bila na meti žestokih kritika što je već počela da vakciniše populaciju a da još uvek nisu završili klinička testiranja.
Pročitajte i:
Evropska komisija je nabavila dva miliona doza različitih korona vakcina u razvoju, uključujući 200 miliona doza (i dodatnih 100 miliona) od Fajzera. Naručeno je 300 miliona doza Sanofi/GSK vakcine, 200 miliona od Džonsona i Džonsona uz mogućih dodatnih 200 miliona doza. Evropljane čeka i 300 miliona doza oksfordske vakcine uz mogućnost dodatnih 100 miliona i 225 miliona (plus dodatnih 180 miliona) doza vakcine KjurVaca.
Na osnovu dogovora koji će biti finalizovan narednih nedelja, Moderna će EU isporučiti 80 miliona doza, uz mogućnost prodaje još 80 miliona.
Ako se ispostavi da su sve ove vakcine bezbedne i efikasne i ako sve porudžbine prođu, to je preko 1,2 milijarde doza garantovanih vakcina za 448 miliona građana EU. Treba imati na umu da mnoge od ovih vakcina moraju da se daju iz dva puta. EU takođe ima pravo da proda ili donira vakcine drugim zemljama.
Evropska komisija je insistirala na tome da će sve zemlje EU dobiti vakcinu i isto vreme, kao i da će vakcine prvo biti podeljene zdravstvenim radnicima, starijim građanima, ranjivoj populaciji, radnicima koji rade na suštinski neophodnim položajima i ugroženim socioekonomskim grupama. Budući da svaka članica EU ima i svoju zdravstvenu politiku, moguće je da će doći do drugačije preraspodele vakcina.
Većina evropskih zemalja je rekla da neće biti obavezne, uključujući Nemačku, Maltu, Rumuniju i Bugarsku. Francuski poslanik iz redova Zelenih, Janik Žado izazvao je debatu u Francuskoj kada je rekao da vakcina treba da bude obavezna, ali je njegov stav izuzetak a ne pravilo.
Moguće je. Strategija distribucije i nabavke vakcina u EU navodi da svaka zemlja koja učestvuje u zajedničkoj nabavci ne može da vodi paralelne pregovore sa istim proizvođačima. S obzirom da Komisija sarađuje sa šest kompanija, postoje druge vakcine koje EU zemlje, teorijski, mogu da kupe jer nisu pokrivene pregovorima u Briselu.
Mađarska je tako objavila da će oni uvesti rusku vakcinu i izrazila interesovanje za kinesku. Sve vakcine mora da odobri evropsko nadzorno telo, kao i lokalni regulatori.
Komisija ima oko 2,1 milijardu evra za vakcine. Ako budu odobrene, EU zemlje će platiti ostatak dogovoren sa svakom kompanijom. Iako je cena vakcina i dalje mahom tajna, očekuje se da će se oksfordova vakcina prodavati za oko 2 evra po dozi i da će ta cena važiti do kraja pandemije koji se očekuje u julu 2021. Modernina vakcina će biti skuplja, između 32 i 37 evra po dozi, mada se šuška da bi cena ipak mogla da bude nešto niža – 25 evra.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare