Nakon što su Hrvatska psihološka komora i Komora socijalnih radnika zaključile da nije bilo propusta u radu Centra za socijalnu šlužbu Nova Gradiška kada je u pitanju slučaj svirepo ubijena dvogodišnja Nikol, javnost je postala kivna na socijalne radnike, dok oni u svoju odbranu kažu da je zakon kriv.
Pročitajte još:
Poslodnji kontakt i razgovor sa pokojnom Nikol (2) i njenom majkom dan pre tragičnog događaja obavile su dve psihološkinje iz Centra za socijalnu službu Nova Gradiška. Ovaj podatak napisan je i u nalazu Komore socijalnih radnika koji se čekao od početka nedelje.
Pre dva dana portal 24sata.hr je objavio nezvanične rezultate nalaza, koji su sad i potvrđeni.
Hrvatska psihološka komora i Komora socijalnih radnika zaključile su da nije bilo propusta u radu socijalne radnice u slučaju malene Nikol koja je preminula nakon udaraca u glavu, koje joj je zadala majka.
Od te tragedije, pa do danas javnost je kivna na socijalne radnike pogotovo nakon izjave resornog ministra Josipa Aladrovića.
„Iz nalaza se može videti propust u postupanju od strane radnika. Mi smo kao institucija reagovali represivno u smislu razrešenja. Ono što ostaje još da vidimo su stručni nalazi Hrvatske komore socijalnih radnika i Hrvatske psihološke komore“, rekao je Aladrović.
Nakon toga je u kancelariju primio i predstavnike građanskih inicijativa koje su oštro kritikovale rad socijalnih radnika.
Direktor Centra za socijalni rad Nova Gradiška Branko Medunić odmah je smenjen. Struka zvanično kaže da nije bilo propusta.
Nikol je ubila majka koja ju je pre tragedije vodila u Centar, jer se nije znala kako da se sa njom nosi. Prema informacijama portala nakon povratak malene roditeljima, koji su za nju bili stranci, dete je često plakalo i kako bi struka rekla, bilo teško za vaspitavati.
Nije znala zbog čega njenih hranitelja više nema, ko ju je i zbog čega dao ljudima sa još dvoje dece koje uopšte ne poznaje.
Odbijanjem, plakanjem, ljutnjom i tugom pokazivala je da želi kući, onoj koju je jedino poznavala. Majka koja sa takvim ponašanjem deteta nije znala kako da izađe na kraj, tražila je pomoć od Centra za socijalni rad.
Nalaz Komore kaže da ju je i dobila.
“Analizom dokumentacije i razgovora s ovlašećnom socijalnom radnicom, te razgovora s koordinatorkom za mere za stručnu pomoć i upravnikom Centra za socijalnu službu uočena je snažna usmerenost stručnjaka Centra na poboljšanje odnosa među roditeljima, kako bi se povećala šansa za uspešan psihofizički razvoj njihove maloletne dece i stvorili potrebni uslovi za povratak deteta iz hraniteljske u biološku porodicu”, navode iz komore.
Ali umesto napretka na kojem su radili, Nikol sada počiva u miru, a krivac je poznat. Kriva je majka koja joj je šakama presudila. Drugih krivaca nema, kaže struka, jer je sve urađeno po zakonu.
Upravo je u ‘zakonu’ i problem. Socijalne radnike koji rade s ljudima na terenu i koji na kraju budu prozivani zbog tragedija, niko ni za šta ne pita, niti ih sluša. Svi su saglasni oko jedne stvari.
„Zakon je loš, on štiti roditelje, a trebao bi da štiti decu”, kažu oni.
„Evo, pogledajte član 158. Porodičnog zakona. Kaže da se na godinu dana može izreći mera oduzimanja prava na stanovanje s detetom i da se ona može produžiti maksimalno za još godinu dana. U konkretnom slučaju malene Nikol, ta je mera maksimalno iskorišćena. Dakle, dete je moralo biti vraćeno roditeljima. Za izricanje teže mere „lišenje prava na roditeljske duđnosti“, nije bilo elemenata po tom istom zakonu, jer su roditelji popravili uslove za život: otac se zaposlio, rešili su stambeno pitanje, dobili su još dvoje dece i slično.
Da ih socijalna radnica lišila roditeljskih prava, oni bi je tužili i dobili spor. I dete bi opet pripalo njima. Dakle problem je, jer socijalni radnici rade po zakonu, a istovremeno smatraju da on je potpuno pogrešno napisan“, pojasnila nam je socijalna radnica.
Socijalni radnici opisivali su šta sve doživljavaju na terenu, kada se uživo susreću s korisnicima, a da pri tome nemaju značku kojom bi dokazali ko su i da su službene osobe.
„Nikada neću zaboraviti porodicu u kojoj je otac ubio prvu ženu, a s drugom osnovao novu poveću. Mene su poslali da ih nadzirem. Jeza me je prolazila dok sam kod njih bila. Možete zamisliti kada je mene bilo strah, a kako je tek bilo njima koji s tom osobom žive. Nakon razgovora, izašao je za mnom i samo mi rekao da Zna koji auto vozim, i kako mi ide registracija”, kaže socijalna radnica.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar