Superbogati kupuju „zlatne pasoše“ Crne Gore i Kipra

Svet 28. avg. 202006:54
Podeli:
Foto:Shutterstock

Pandemija koronavirusa je većini ljudi pokvarila planove ne samo za letovanje, nego i putovanja inače, pošto se pandemiji još uvek ne vidi kraj, ali superbogate porodice pronašle su način da pređu granice koje su zatvorene za smrtnike.

Elitni svet investicionih migracija buja u pandemiji. Za pasoš druge zemlje više nije važna nacionalnost niti bilo šta što inače igra ulogu u dodeli državljanstva – sada je dovoljan novac.

Reč je o takozvanim programima sticanja državljanstva putem investicija (CIP), a ovaj frenomen poznatiji je pod imenom „zlatni pasoši“.

Plan B

Sagovornici CNN-a upućeni u ovu temu objašnjavaju da je za superbogate strani pasoš jedna vrsta plana B.

U ovoj godini kada se sve promenilo, jedan od motiva za nabavljanje stranog pasoša je i zdravlje, pa se dešava da se zlatni pasoš kupi za onu zemlju koja je medicinski i naučno naprednija.

U prilog tezi da je pandemija donela procvat ovoj industriji govore i podaci: broj ljudi koji je aplicirao za strano državljanstvo ovim putem porastao je za 42 odsto u odnosu na proteklu godinu.

Prema dostupnim podacima, najskuplji je pasoš Velike Britanije – potrebna je investicija od čak 2,6 miliona dolara. Najjefitinije je državljanstvo Dominikane – oko 100.000 dolara, dok se Crna Gora nalazi u zlatnoj sredini sa pasošom za investiciju od oko 300.000 evra.

Moćna Crna Gora

CNN piše da su pasoši Crne Gore i Kipra najtraženiji – u Crnoj Gori je potražnja porasla za 142 odsto, na Kipru 75 odsto, a konstantno je i interesovanje za pasoš Malte.

Foto:Shutterstock

Pročitaj i:

Ljudi kojima je važno upravljanje krizom i koji su na svojoj koži osetili šta znači imati lidera koji ne ume da se nosi sa pandemijom okreću se zemljama poput Novog Zelanda i Australije.

Ipak, za pasoše ovih zemalja potrebno je biti superbogat – australijski program košta 1-3,5 miliona dolara, a novozelandski 1,9-6,5 miliona.

Zanimljivo je i da se struktura klijentele koja želi zlatne pasoše menja; sada je sve više Amerikanaca, Indijaca, Nigerijaca i Libanaca.

Broj Amerikanaca koji je aplicirao za zlatni pasoš skočio je za čak 700 odsto.

Zatvorene granice

U ovoj industriji primećuje se još jedan trend – investiranje u pasoše kako bi ljudi mogli da nesmetano putuju u budućnosti. Pandemija je jasno stavila do znanja da nikakvi sporazumi i šengeni ne znače mnogo kada sa sobom u zemlju možete uneti smrtonosni virus.

Foto:Shutterstock

Neke zemlje se otvaraju, ali veliki deo njih prima samo određene pasoše.

Putnik sa kiparskim pasošem, recimo, može da se kreće kroz EU ako su granice otvorene.

Afera „Kiparski papiri“

Iako se ovi programi često predstavljaju kao situacija u kojoj su svi na dobitku – investitor dobija pasoš, a zemlja investicije – stručnjaci i poznavaoci prilika često ističu da je najveći problem netransparentnost u ovoj industriji, ali i prodavanje pasoša ljudima sumnjive pozadine.

Kipar je najbolji primer za to sada.

Više od hiljadu Rusa nabavilo je pasoše Kipra preko kiparske šeme koja podrazumeva sticanje državljanstva ove zemlje zahvaljujući investicijama. Istraga je pokazala da pripadnici političke i biznis elite iz Rusije, kao i tamošnji milijarderi i kriminalci kupuju zapravo sebi mesto u Evropskoj uniji preko kiparskog pasoša.

Veliki deo Rusa koji apliciraju za kiparsko državljanstvo stekli su novac zahvaljujući političkim i ekonomskim vezama sa ruskom vladom, a nekolicina njih nalazila se i na zvaničnim državnim funkcijama. Oni se označavaju kao PEP – politički eksponirane osobe, i mnogi ističu da je ovde reč o prljavim poslovima ustupanja evropskog pasoša kriminalcima, oligarsima i drugim neželjenim osobama koje EU naziva „trojanskim konjima“.

Komentari

Vaš komentar