Simbol prestiža: Zašto je tako važan Suecki kanal

Svet 03. apr. 202122:10 > 23:52
Podeli:
Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Tanjug/AP Photo/Horst Faas

Suecki kanal je 2019. godine "napunio" 150 godina. Egipćani su od tog objekta mnogo očekivali, a tako je i danas – bar kada je reč o prihodima. Kanal ima i veliku simboliku kao projekat koji obezbeđuje međunarodni prestiž. Velika strateška važnost Sueckog kanala za Zapad postaje još jasnija u svetlu činjenice da je najvažniji tankerski plovni put za snabdevanje Evrope bliskoistočnom naftom.

PROČITAJTE JOŠ:

Ovo je veštački kanal na nivou mora u Egiptu, dužine 163 km između Sredozemnog i Crvenog mora, koji razdvaja afrički od azijskog kontinenta i zbog toga je najbliža pomorska veza između zapadne i istočne Zemljine hemisfere. Suecki kanal nosi ime po gradu Suec koji se nalazi u regionu. Suec je grad-luka koji broji oko 497.000 stanovnika. Nalazi se u Egiptu, u zalivu.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:U.S. Navy / Zuma Press / Profimedia

Gradilište između dva mora

Planovi da se između Sredozemnog i Crvenog mora prokopa kanal dugo su postojali, kaže politikolog Tomas Demelhuber sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg: „Osmanlije su se još u 16. veku nosile tom mišlju. I francuski inženjeri koji su 1798. došli u Egipat sa Napoleonovom svitom, počeli su sa ispitivanjima i došli do zaključka da projekat ne može da se realizuje. Slično su to videli i Britanci, sve dok Ferdinand Leseps nije pokrenuo projekat.“

Moderni Suecki kanal je konstruisala Suecka kanalna kompanija između 1859.i 1869., i bio je zvanično otvoren 17. novembra 1869. Kanal omogućava brodovima kraće putovanje između severnog Atlantika i severnog Indijskog okeana preko Mediterana i Crvenog mora čime se izvegava južni Atlantik i južni Indijski okean, i time se skraćuje putovanje za aproksimativno 7.000 km.

Na gradnji su najpre bile angažovane hiljade evropskih radnika, ali bilo je potrebno još ljudi pa je egipatski vladar Mohamed Said 1861. godine prisilio na rad još 10.000 radnika iz Egipta. A godinu dana kasnije – još 18.000 radnika, prenosi Dojče vele.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Ahmed Gomaa / Xinhua News / Profimedia

Gradnja počinje 25. aprila 1859. u Port Saidu, na severnom kraju kanala, i povezana je s ogromnim poteškoćama. Sav materijal, alat, mašine, ugalj, gvožđe, drvo je trebalo dopremiti iz Evrope.

Godine 1862. je od 1.800 kamila u vlasništvu kompanije njih čak 1.600 korišćeno svaki dan za dopremanje pitke vode za hiljade radnika. Dnevni troškovi samo za dopremu vode bili su ogromni, tako da je bilo neophodno prvo sagraditi kanal za dopremu pitke vode. To je dovršeno krajem 1863. godine.

Gradnja kanala praćena je nizom poteškoća. Pored neprekidnih finansijskih problema, došlo je i do izbijanja kolere.

Nacionalizovan kanal 1956. godine

„Egipatska vlada objavljuje da je Suecki kanal podržavljen“. Tim jednostavnim rečima, nekadašnji predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je u oktobru 1956. objavio je odluku koja je u Egiptu izazvala slavlje, a u Evropi zaprepašćenost.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Wikipedia

Naser je dugo čekao na kredite SAD za gradnju Asuanske brane i stvaranje akumulacionog jezera. Ali, u Beloj kući su strahovali da bi Naser usred odmeravanja snaga u Hladnom ratu da sklizne u sovjetski tabor, pa predsednik Ajzenhauer nije hteo da da kredit.

Ogorčeni Naser se odlučio za finansiranje na drugi način, podržavljenjem Sueckog kanala. No, Kanal se nalazio u većinskom vlasništvu britansko-francuskog Sueckog društva. Naser jeste obećao primereno obeštećenje, ali dve evropske zemlje to nisu htele da prihvate.

Kada su pregovori o tome propali, one su, uz podršku Izraela, krajem oktobra na području Sueckog kanala napale Egipat. SAD i SSSR su preko Ujedinjenih nacija naterali francuske, britanske i izraelske jedinice da se povuku – Bliski istok je trebalo da ostane područje uticaja velikih sila, ali ne i Evropljana.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Tanjug/AP Photo

Simbol napretka

Naser je pre svega hteo da namakne novac za svoj prestižni projekat – Asuansku branu, kaže politikolog Tomas Demelhuber sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg. No, jasno je i da je, otkako je otvoren, Suecki kanal bio prestižni nacionalni objekat.

Otkako su ga pre više od 150 godina napravili egipatski graditelji, Suecki kanal je simbol egipatskog napretka. Ta ideja je i prilikom njegovog podržavljenja imala ulogu.

Naser je, međutim, u oktobru 1956. sam nagovestio da je to podržavljenje za njega bilo više od ekonomskog poteza. Za njega je preuzimanje kanala bilo u znaku arapskog nacionalizma, koji mu je bio vrlo važan. A arapski nacionalizam, kao je govorio, „proizašao je iz osećanja Arapa, iz srca Arapa. Oni hoće da žive dostojanstveno. I žele da budu nezavisni“.

Nacionalizacija kanala od strane Egipta 26. jula 1956., dakle 12 godina pre isteka vremena na koje je Društvo imalo koncesiju, dovelo je do Suecke krize, i kanal ostaje neprohodan do aprila 1957.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Tanjug/AP Photo/AP Photo/Ayman Aref

Desetak godina kasnije (1967), bliskoistočni sukobi ponovo dovode do zatvaranja kanala, a plovidba je obnovljena tek u maju 1975. godine.

„Kodak-filmovi, viski, razglednice“

Vladara su mučile i demografske brige. Strahovao je da previše Evropljana može da od zone Kanala napravi isturenu tačku Evrope. Kanal je zaista u početku bio samo egipatski, ali je postao međunarodna zona.

„Port Said je gotovo grad“, zabeležila je francuska orijentalistkinja Narsis Beršer 1861. i 1862. godine.

Na Lesepsov poziv provela je nekoliko meseci na tom području. „Ovde postoje 1.023 Evropljana i 1.578 Arapa. Ima restorana, kafea, krojača i kantina“. A u grad ne dolaze samo časni ljudi. Port Sad, napisao je jedan engleski putnik, „mesto je gde su zajednički azil našli gresi Istoka i Zapada“.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:EPA-EFE/NIC BOTHMA

Zato je tamo moglo da se kupi svašta: „Kodakovi filmovi, viski, razglednice i druge britanske pogodnosti“. Kanal je postepeno postajao globalno čvorište.

„Više nije deo Afrike“

I zaista, Kanal je enormno promenio tadašnji Egipat. Tamošnji gradovi, pre svega Port Said, postali su dinamični trgovinski centri koji su priključili Egipat na globalnu trgovinsku mrežu.

„Auto-put britanske imperije“, kako je kanal prozvan, veoma bitno je skratio trgovački put između Londona i Mumbaja, naime, sa 19.855 na 11.593 kilometra. To je dalo veliki podsticaj brodskom saobraćaju. Godine 1870, Kanalom je prošlo 486 brodova sa 26.768 putnika. Godine 1913. je već bilo 5085 brodova sa 234.320 putnika.

„Moja zemlja više nije deo Afrike“, rekao je egipatski vladar Ismael Paša povodom otvaranja Sueckog kanala 17. Novembra 1869, „napravio sam od nje deo Evrope“.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Tanjug/AP Photo

Mera napretka

Od proširenja Sueckog kanala 2015, tuda prolazi još više brodova. Nakon što je egipatski predsednik Abdel Fatah Al Sisi dao znak za početak radova, iz Kanala je izbačeno više od 258 miliona kubnih metara peska. Kanal je proširen u dužini od gotovo 40 kilometara, prenosi Dojče vele.

Gradnja paralelne trase od 35 kilometara, kao i proširenje i produbljenje na toj trasi, za Al Sisija su u osnovi bili isto što je za Nasera bila gradnja Asuanske brane – bio je to prestižan objekat koji je trebalo da svedoči o velikim sposobnostima vlade.

Time se transportni kapacitet Kanala udvostručio: umesto dotadašnjih 49, danas Kanalom može da prođe do 100 brodova. Ekonomski potencijal, međutim, još nije iscprljen.

„U budžetskoj godini 2018/19. ostvaren je prihod od 5,9 milijardi dolara. To je mnogo. Ali, ni izdaleka ne odgovara prihodima koji su planirani kada je kapacitet povećan“. Tako je Kanal ostao prestižan projekat, i istovremeno podsećanje da Egipat još nije ostvario sve mogućnosti koje mu on pruža.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Tanjug/AP Photo/AP Photo/Ayman Aref

Blokada Sueckog kanala

Ogromni teretni brod koji je od prošlog utorka blokirao Suecki kanal, konačno je oslobođen pre nekoliko dana i saobraćaj kroz kanal je krenuo da se vraća u normalu. Blokada Kanala izazvala je glavobolje i frustracije celoj svetskoj kargo industriji, budući da je Suecki kanal jedna od najprometnijih ruta na svetu.

Brod Ever Given, koji se zbog jakog vetra i peščane oluje preprečio i zaglavio u obalama kanala dug je 400 metara i težak 200.000 tona. Brod se zabio u obale kanala u utorak, navodno zbog jakog vetra ali zvaničnici Kanala (SCA) navode da vetar i pesak nisu jedini razlog zašto se brod preprečio i nasukao.

Oko 12 procenata globalne trgovine, oko milion barela nafte i oko 8 procenata tečnog prirodnog gasa svakog dana prođe kroz kanal.

Suecki kanal
Suecki kanal Foto:Tanjug/AP Photo/Mohamed Elshahed

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar