Stručnjaci zbunjeni korona ciframa u Sloveniji i Hrvatskoj

Svet 02. feb. 202108:08 > 09:06
Podeli:
Foto: EPA-EFE/IGOR KUPLJENIK

U Hrvatskoj je juče udeo zaraženih među testiranima bio samo 5 odsto, a broj novozaraženih pao je ispod 100 prvi put od septembra. To su brojevi koji Hrvatima daju nadu da su epidemiološke mere ipak dale rezultata. Dodatno će sigurno pomoći i vakcinacija, ali tek za koji mesec, piše "Jutarnji list". Ono što stručnjake zbunuje jeste poređenje sa Slovenijom, koja ima strože mere, a porast broja zaraženih.

Što se tiče svetskih i evropskih trendova, teško je naći obrazac koji bi pokazao zašto u nekoj zemlji raste broj zaraženih uprkos merama, a istovremeno u drugima manje stroge mere, poput onih u Hrvatskoj, daju rezultata.

Kako piše Jutarnji, Hrvatska je daleko od 50 zaraženih na 100.000 stanovnika, što je granica koja ukazuje na zauzdavanje epidemije, ali uspeli su doći do 216, iako su bili na više od 1200.

Brojevi govore da se, recimo, broj zaraženih koronavirusom u jednom danu u SAD-u prepolovio od početka do kraja januara s 201.420 na 107.816 zadnjeg dana janauara. Pad zaraženih beleže i, Nemačka s 10.620. prve nedelje u januaru i 8425 zadnje. Slične su brojke i Austriji i to 1466 i 1198 s tim da treba naglasiti da pad nije drastičan uprkos vrlo restriktivnim merama koje uključuju i policijski čas.

Foto:Aleksandra Petrović/Nova.rs

I u Hrvatskoj prepolovljen je broj zaraženih koronom tokom januara pa su u ‘euforiji’ svi oni koji smatraju da bi trebalo popustiti mere jer ima samo 216 zaraženih na 100.000 stanovnika u poslednje dve nedelje, a pritom se zaboravlja da tzv. zelena evropska zona traži samo 50 zaraženih. Enigma je za mnoge Slovenija koja i dalje ima 885 zaraženih na 100.000 stanovnika u 14 dana i istovremeno vrlo stroge mere. Trenutno je u EU najgore u Portugalu i Španiji, kao i Francuskoj gde broj zaraženih raste čak dvostruko u odnosu na početak prošlog meseca.

Pročitajte još:

„Ima više aspekata koji utiču na brojeve u ovoj epidemiji. Recimo, to može biti trenutak uvođenja mera, broj zaraženih kad se mere uvode kao i to koliko neka država ima ‘džepova’ zajednica odnosno zatvorenih subpopulacija u kojima se epidemija zadržava“, kaže epidemiolog dr. Branko Kolarić, član hrvatskog Naučnog saveta za kovid 19.

„Recimo, kad je epidemija proširenija, odnosno kad ima puno zaraženih u jednom trenutku, onda merama treba kraće da se vidi rezultat. Kad se epidemija proširi kao što je to bilo kod nas pre koji mesec, 1200 zaraženih na 100.000 osoba, onda se rezultati uvedenih mera mogu videti puno brže i jasnije. Mi smo nakon šest nedelja merama značajno spustili broj zaraženih. No, s druge strane Nemačka je mere kao što su naše imala već na 200 zaraženih na 100.000, a kad su se brojke počele dizati na 300, oni su ih još postrožili. Rečju, mere daju vidljivije i brži učinak kad je prokuženost velika. Da mi hoćemo doći na 50 na 100.000 zaraženih, odnosno ‘u zeleno’, morali bismo imati puno rigoroznije mere, a za rezultate bi trebalo više vremena. U tom slučaju škole ne bi bile otvorene, a bio bi izgledan i policijski čas, s tim da je pitanje bi li na kraju došli do tog cilja“, objašnjava prof. dr. Kolarić komplikovanost sprovođenja epidemioloških ciljeva.

Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Naglašava da je, kad je reč o EU, za njega je najveća enigma Slovenija gde su epidemiološke mere na snazi puno duže nego u Hrvatskoj, a rezultata nema.

„Teško je shvatiti zašto tako sporo pada broj zaraženih i zašto je takva razlika između Hrvatske i Slovenije. Moguće je, recimo, da ima više ilegalnog druženja, odnosno da se mere ne sprovode na način kako su propisane. U svakom slučaju, kod korone ne treba verovatno zanemariti niti prirodan tok kretanja virusa, pa prođe jedan talas i zarazi određeni krug ljudi i tako u ciklusima. Takođe, postoje i specifičnosti pojedinih zemlja, pa i to utiče na sprovođenje mera. No, u svakom slučaju, ostaje činjenica da se bolest u najvećoj meri prenosi kapljično pa su druženja mesta gde je to najčešće i najviše moguće. Ako je manje druženja, manje je i korone, ma koliko se neki borili protiv epidemioloških mera“, zaključuje dr. Kolarić.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar