Sedam zemalja počelo je sa mešanjem različitih vrsta vakcina protiv koronavirusa kako bi ubrzale borbu protiv pandemije, ali i nove, opasnije delta varijante ovog vriusa.
Pročitajte još:
Mešanje vakcina podrazumeva da pacijent primi prvu dozu jedne vrste vakcina, a revakciniše se drugom. Time će se, kako zagovornici ovakvog postupa kažu, povećati broj imunizovanih i ubrzati proces same vakcinacije, prenosi Al Džazira.
Nekoliko studija sprovedenih u Španiji i Velikoj Britaniji, a koje su ispitivale efekte mešanja vakcina, sugerisale su da ovaj postupak dovodi do snažnog imunološkog odgovora i da ponekad po jačini nadmašuje efekat dve doze iste vakcine. U Nemačkoj je nedavno završena studija ukazala na to da je imunološki odgovor mešanja različitih doza vakcina protiv koronavirusa bolji od onog nakon dve primljene doze AstraZeneke i jednako dobar, a ponekad i bolji od dve doze Fajzera.
Koje zemlje mešaju vakcine?
Države koje su počele sa ovom praksom jesu Bahrein, Butan, Kanada, Italija, Južna Koreja, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Praksu je u januaru gotovo prećutno odobrilo javno zdravstvo Engleske, u trenutku kada su zalihe vakcina bile na izmaku. Istog meseca, američki mediji su izvestili da su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD-u ublažili svoje preporuke, odobravajući mešanje „u izuzetnim okolnostima“.
U martu su zbog pojavljivanja krvnih ugušaka nakon vakcinacije AstraZenekom mnoge zemlje privremeno zabranile njenu upotrebu. Zbog toga su svi vakcinisani AstraZenekom morali da budu revakcinisani nekom od preostalih vrsta vakcina.
Dr Glorija Talijani, profesorka zaraznih bolesti na rimskom univerzitetu Sapienza, rekla je da je mešanje različitih vrsta lekova ili vakcina činjeno i u prošlosti kod lečenja od drugih bolesti.
„Koristili smo različite vakcine kada smo lečili druge bolesti i nije takav postupak nikako nije zabrinjavajući“, rekla je ona.
Doktorka je zaključila i da iako je ovo prvi put da se mRNK vakcine koriste za zaštitu od zaraznih bolesti, nema bioloških razloga koji bi ukazivali da bi takva praksa mogla biti opasna.
„Ne postoji biološki razlog zbog koga bi vakcine koje koriste drugačiji podsticaj na imuni sistem mogle da nanesu štetu bilo kom čoveku“, objasnila je ona.
Nekoliko svetskih lidera mešalo vakcine
Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel dobila drugu dozu vakcine Moderna nakon što je prvobitno vakcinisana AstraZenekom.
Isto je učinio i premijer Kanade Džastin Trudo, a italijanski premijer Mario Dragi je revakcinisan Fajzerom nakon što je kao prvu dozu primio vakcinu AstraZeneke.
Da li je mešanje vakcina efikasno?
Studija Com-COV na Univerzitetu u Oksfordu, na kom je učestvovalo više od 800 dobrovoljaca, ispitana je efikasnost vakcina AstraZeneke i Fajzera, ali i njihovo mešanje (vakcinisanje jednom, a zatim drugom). Prema rezultatima, miksovanje ove dve vakcine stvorilo je snažan imunološki odgovor na virus.
Rezultati studije sugerišu da je redosled vakcina napravio razliku, te da AstraZeneka praćena Fajzerom indukuje veći broj antitela i odgovore T-ćelija od Fajzera praćenog AstraZenekom.
Sličnu studiju sprovela je i Španija i u njoj je učestvovalo više od 600 dobrovoljaca. I ona je ustanovila da je AstraZeneka praćena Fajzerom efikasnija od dve doze AstraZeneke.
Međutim, stručnjaci kažu da nema dovoljno kliničkih podataka koji bi u potpunosti utvrdili da li je mešanje efikasno. Dr Ana Blejki, docent u laboratorijama Majkl Smit i Školi za biomedicinski inženjering na Univerzitetu Britanske Kolumbije, bila je deo tima koji je sproveo ispitivanje koje se bavilo mešanjem mRNK vakcine i virusne vektorske vakcine AstraZeneka.
„Ono što smo videli na primeru miševa je da je kombinacija efikasnija od bilo koje vakcine individualno. Dakle, mislim da može da uspe, ali još nemamo dovoljno podataka da kažemo da li je ovo zaista efikasan režim“, rekla je.
Da li je bezbedno mešati kovid vakcine?
Nijedan rezultat studija ne sugeriše da mešanje dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata, ali rezultati britanske studije sugerišu da mešanje vakcina može da dodvede do povećanja blagih ili umerenih neželjenih efekata. Podaci studije Com-COV pokazali su da je 30 do 40 odsto onih koji su primili pomešane doze prijavilo groznicu nakon druge doze, u poređenju sa 10 do 20 odsto onih koji nisu mešali vakcine.
„Rezultati ove studije sugerišu da raspored mešanih doza može da rezultira povećanjem izostanaka sa posla dan nakon imunizacije, a ovo je važno uzeti u obzir prilikom planiranja imunizacije zdravstvenih radnika“, rekao je dr Mativ Snejp, vanredni profesor za pedijatriju i vakcinologiju na Univerzitetu u Okfordu koji je bio i glavni istražitelj na suđenju.
Tekuće ispitivanje Com-COV proširilo se i uključilo vakcine Moderna i Novavak u aprilu ove godine.
Rezultati španske studije otkrili su da su blagi neželjeni efekti bili česti i slični onima koji su primili dve doze iste vakcine.
SZO protiv
U međuvremenu, vodeća naučnica Svetske zdravstvene organizacije Somija Svaminatan upozorila je pojedince da se ne odlučuju za mešanje vakcina i rekla da odluke treba moraju da prepuste zdravstvenim agencijama.
„Pojedinci ne bi trebalo da odlučuju sami, o tome će odlučivati agencije za javno zdravlje na osnovu dostupnih podataka“, rekla je.
Individuals should not decide for themselves, public health agencies can, based on available data. Data from mix and match studies of different vaccines are awaited – immunogenicity and safety both need to be evaluated https://t.co/3pdYj4LUdz
— Soumya Swaminathan (@doctorsoumya) July 12, 2021
„Čekaju se podaci iz studija mešanja i podudaranja različitih vakcina. Imunogenost i bezbednost moraju da se detaljno ispitaju“, zaključila je.
Dodala je da će u zemljama biti haotična situacija ako građani sami počnu da odlučuju kada će i ko uzimati drugu, treću i četvrtu dozu.
BONUS VIDEO: Šta bi trebalo da znamo o trećoj dozi vakcine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar