Šta znače kategorije uragana i kako oni dobijaju imena

Svet 31. avg. 202121:59
Podeli:

Uragan Ida počeo je da hara obalom Meksičkog zaliva, pa se potom u nedelju obrušio na Luizijanu kao oluja 4. kategorije. Oluja je već ojačala kada je pogodila kopno, pa su udari vetra išli i do 240 kilometara na čas. Uragan Laura iz 2020. godine takođe je imao vetrove iste jačine, kao i uragan iz 1856. godine, prenosi Vox.

PROČITAJTE JOŠ:

Brz razvoj uragana Ida učino je pripremu još izazovnijom, jer u ovom delu SAD bukti pandemija koronavirusa. Gradonačelnica Nju Orleansa Latoja Kantrel izdala je naredbu o evakuaciji samo dela grada jer jednostavno nije bilo dovoljno vremena da se svi evakuišu.

„Vreme nije na našoj strani“, rekla je ona na konfrenciji za novinare u subotu.

Destruktivni potencijal uragana često je povezan sa mernim sistemom koji se zove Safir-Simpson skala uragana. To je petostepena skala koja rangira uragane od najmanje destruktivnih (kategorija 1) do najdestruktivnijih (kategorija 5), sa kategorijama 3,4, i 5 rangiranim kao veliki uragani sa izuzetno velikom brzinom vetra koji imaju potencijal da iščupaju drveće, da sruše krovove sa kuća i slično, prenosi Vox.

Kako se uragani tako brzo menjaju

Većina uragana koji utiču na SAD počinju kao oluje sa grmljavinom na obali Afrike, prema Centru za naučno obrazovanje Univerzitetske korporacije za istraživanje atmosfere. Povremeno se odjednom formira nekoliko grmljavina i naiđu na tačnu atmosferskog pritiska koja se naziva tropska depresija. Oblaci se okreću oko tropske depresije – stvarajući početak karakterističnog vrtloga oblaka u uraganu – i ubrzavaju dok crpe energiju iz tople vode ispod.

Ako ova masa kovitlajućih oblaka dostigne brzinu od skoro 63 kilometara na čas, klasifikuje se kao tropska oluja, preteča uragana. Ako oluja nastavlja da ubrzava i dostiže brzinu 120 kilometara na čas, onda je to zvanično uragan.

Formiranje ovih oluja zavisi od vlažnog vazduha, tople vode i tropske depresije. Oni omogućavaju vazduhu i vodi da u interakciji oslobode više vlage, stvarajući više oblaka. Vazduh rotira masu oblaka dok se diže, na severnoj hemisferi, vazduh povučen u centar ili oko uragana, savija se udesno zbog rotacije zemlje. Na južnoj hemisferi taj vazduh se savija ulevo u istom vremenskom fenomenu, koji se naziva Koriolisov efekat. Koriolisov efekat ne postoji na 483 kilometara od ekvatora, pa uragani tu ne mogu nastati.

Šta se dešavalo sa Idom

Uragan Ida je dostigao status 3. kategorije rano u nedelju ujutro dok se kretao prema obali Luizijane, objavio je Njujork tajms. Uragan kategorije 3. može uzrokovati „razornu“ štetu, prema Nacionalnom centru za uragane. Uz vetrove jačine do 207 kilometara na sat, uragani 3. kategorije mogu naneti veliku štetu, čak i na čvrstim, dobro izgrađenim kućama.

Uragan Irma, oluja 3. kategorije koje je pogodila Floridu 2017. godine, izazvao je „široko razaranje“, iako je oslabio u odnosu na kategoriju 4. kada je pogodio kopno.

Prema izveštaju Nacionalnog centra za uragane, Irma je bila jedan od najjačih uragana u istoriji u Atlantskom basenu i ubila je 47 ljudi na Floridi i Karibima, a uzrokovala je još 82 neposredne smrti usled „kombinacija padova tokom priprema za dolazak uragana – saobraćajne nesreće, električni udari, nesreće motornom testerom“…

Uragan Katrina je napravio ogromnu štetu i odneo je veliki broj života (oko 1.833 žrtve) kada je pogodio SAD 2005. godine. Bio je uragan 3. kategorije i njegovi efekti su bili dugoročno rasprostranjeni.

Uragan Harvi još jedna je oluja 4. kategorije i pogodio je Teksas i Luizijanu u avgustu 2017. godine. Usporio je nakon što se spustio na kopno, uzrokujući kišu koja je poplavila jugoistočni Teksas.

Uragani 5. kategorije su rekti, ali oni kada se dese učine određeno područje „nenastanjivim sedmicama ili mesecima“, ističe Nacionalni centar za uragane.

Uragan Marija iz 2017. godine, bio je oluja 5. kategorije i napravio je veliku štetu Portoriku i ostrvu Dominika.

Kako uragani dobijaju imena?

Imena uragana se ne biraju slučajno. Davanje imena uraganima počelo je 1953. godine. To je usledilo na inicijativu Svetske meteorološke organizacije, kako bi stručnjaci lakše komunicirali.

Postoji šest lista imena uragana po abecednom redu. Oni se ciklično ponavljaju i smenjuju svakih šest godina, ali postoje i imena koja su „penzionisana“, budući da su ti uragani prouzrokovali katastrofe.

U prošlosti su uragani imala različita imena u svakoj zemlji. Na Karibima su ih tako zvali po svecima, a u ranom dvadesetom veku jedan australijski prognostičar uragane je nazivao po političarima koje nije voleo.

Zanimljivo je da su uragani prvo imali isključivo ženska imena. Praksu davanja ženskih imena uraganima uveli su američki vojnici u borbama na Pacifiku tokom Drugog svetskog rata. Njima su nedostajale devojke, pa su po njima nazivali tropske oluje.

Američka nacionalna meteorološka služba je 1953. godine počela da koristi ženska imena za označavanje uragana. Naknadno su dodata i muška imena, a većina zemalja i dalje uragane i ciklone naziva isključivo ženskim imenima.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar