Dok se talibani spremaju da zavladaju Avganistanom nakon što su osvojili skoro čitavu zemlju pa i glavni grad Kabul, očigledno je pitanje šta to znači za budućnost Al Kaide i drugih ekstremističkih islamističkih grupa koje su posvećene vođenju globalnog džihada, prenosi Gardijan.
PROČITAJTE JOŠ:
Nema sumnje da će zapanjujuća brzina pobede talibana doneti ogroman podsticaj islamističkim ekstremistima svuda – bilo da se radi o Al Kaidi, Islamskog državi, borcima u Mozambiku ili Siriji ili o onima koji se dive džihadistima a rasprostranjeni su svuda po svetu.
Prošle nedelje, britanski ministar odbrane Ben Volas je rekao za Skaj njuz na pitanje o Avganistanu, da li je „apsolutno zabrinut da propale države prestavljaju leglo za takve vrste ljudi“, i da će se „Al Kaida verovatno vratiti“.
Volas je bio u pravu što se brinuo o neuspelim državama – napade na SAD 11. septembra 2001. godine planirala je i pripremila Al Kaida u Avganistanu kada su njime ovladali talibani, ali nije u pravu da će ova grupa tek vratiti. Al Kaida je već tamo, prenosi Gardijan.
Prošlog meseca, UN je objavio procenu zasnovanu na obaveštajnim podacima dobijenim od država članica u kojoj se navodi da je Al Kaida „prisutna u najmanje 15 avganistanskh provincija“, a Al Kaida na indijskom podkontinentu „deluje pod zaštitom talibana iz provincija Kandahar, Helmand i Nimruz“. Mediji Al Kaide slave naizgled česte operacije svojih boraca u Avganistanu.
To je uvek bio problem za Bajdenovu administraciju i pokušavao je da ga ignoriše. Kao deo prošlogodišnjeg dogovora sa SAD-om, talibani su se obavezali da neće dozvoliti obuku, prikupljanje sredstva ili regrutovanja terorista, uključujući Al Kaidu, što bi ugrozilo bezbednost SAD i saveznika.
Zalmai Kalilzad, američki specijalni predstavnik za pomirenje u Avganistanu, rekao je u maju Kongresu da su talibani „postigli značajan napredak“ u ispunjavanju svojih obaveza. Ali čak i da je to tada bilo tačno, a verovatno nije, sada su sve opklade isključene.
Nije jasno kakav će stav talibani zauzeti prema Al Kaidi ili drugim islamističkim ekstremistima posvećenim kampanjama nasilja sa sedištem u Avganistanu. Nije jasno ni kako će Al Kaida reagovati na nedavne događaje.
Poraz sovjetskih mudžahedina od strane avganistanskih mudžahedina 1989. godine je temeljni mit koji je značajno doprineo usponu čitavog savremenog globalnog džihadističkog pokreta iako je Al Kaida u stvarnosti odigrala zanemarivu ulogu u ratu.
Poraz druge velesile od nove grupa avganistanskih boraca je masovani propagandi udar u trenutku kada je svim takvim grupama jako potrebna nova priča. Al Kaida će kao i sve ostale bti ohrabrena ali šta učiniti?
Jedan od mnogih razloga za neuspehe SAD-a u Avganistanu bila je nemogućnost u prvim godinama sukoba da napravi razliku između Al Kaide – male grupe pretežno arapskih islamsta posvećene rušenju režima na Bliskom istoku, kao i rat protiv Izraela i zapada i talibana – avganistanskog pokreta sa snažnim lokalnim etničkim nacionalističkim elementom koji je imao za cilj da nametne rigoroznu versku vlast jednoj zemlji.
Odnosi između talibana i Al Kaide dramatično su se razvili od tada. Ponekad su to bile frakcije, ali sve češće je bilo suprotno. Kako su decenije prolazile, stvarali su se lični odnosi i porodične veze. Vođe drugih militantnih mreža su delovali kao posrednici. Neki prioriteti se i dalje razlikuju ali talibani su globalno mnogo svesniji nego pre 20 godina, što znači da dele elemente svetonazora Al Kaide na nove i važne načine. Američke obaveštajne službe okarakterisali su vezu kao „blisku“.
Ali Talibani će takođe tražiti međunarodni legitimitet. Oni su to učinili i ranije na vlasti i učiniće to ponovo. Pitanje je od koga i koji kompromis bi lideri talibana mogli biti spremni da to postignu.
Jedan od ključnih faktora za odnos sa Al Kaidom može biti strateški pomak koji je sproveo Ajman al-Zavahiri kada je egipatski vetaran preuzo vođstvo grupe nakon smrti Osame bin Ladena 2011. goidne u američkoj raciji na imanju u Paksitanu.
Umesto da avionima leti na američke gradove, Al Kaida je nastojala da izgradi reputaciju za kompletno upravljanje i zaštitu zajednica koje se osećaju marginalizovano i ugroženo. To će olakašti talibanima, koji nisu direktno okrivljeni za bilo koji međunarodni terorizam i ne žele to da učine, da održe trenutni de fakto savez sa grupom.
Ali Zavahiri je teško bolestan, i zapadni zvaničnici tvrde da nema garancija da će njegova strategija preživeti njegovu smrt ili nedavne događaje u Avganistanu.
Ako Al Kaida ne pokuša da iskoristi ove nove okolnosti, drugi će to učiniti. Oni mogu pokušati uz ohrabrenje afganistanskih vladara ili protiv njihove izričite volje, ali pokušaće.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar