Šta kaže naučnica koja je prva primila vakcinu protiv korone

Podeli:
Foto: Tanjug/Oxford University Pool via AP

Italijanska naučnica Elisa Granato, prva je primila vakcinu protiv korona virusa, u okviru kliničkih ispitivanja na Oksfordu. Samo dan kasnije, na društvenim mrežama pojavila se vest o njenoj smrti, koju je ona odmah demantovala. O kakvoj se vakcini radi?

BBC je u nedelju ujutru preko skajpa razgovarao sa Elisom, koja je mikrobiolog po struci, kako bi dokazali da je živa. Ona je za „svoju smrt“ saznala na društvenim mrežama.

Elisa je za BBC potvrdila da se oseća dobro, da je juče čak dala uzorak krvi na ispitivanja, kao i da planira da odmara i uživa u lepom vremenu napolju. Naučnica je rekla i se i dopisivala sa članovima svoje porodice kako bi ih obavestila da glasine nisu tačne.

Profesor Endrju Polard koji predvodi tim za kliničko ispitivanje vakcine na Oksfordu izjavio je da ovakve lažne vesti mogu negativno da utiču na njihovu sposobnost da se bore protiv epidemije i da oni to neće dozvoliti. Inače, doktorka Granato je prva osoba u Evropi koja je primila vakcinu protiv korona virusa u okviru kliničkih ispitivanja.

Foto: Twitter/Dr Elisa Granato

Lažni postovi uklonjeni

Svi postovi koji su na više jezika prenosili vest o navodnoj Elisinoj smrti uklonjeni su sa društvenih mreža.

Na Oksfordu je osim Elise još jedna osoba primila ovu vakcinu. A njih dvoje su prvi od više od 800 ljudi koji su se dobrovoljno prijavili da im ubrizgaju serum. Polovina će dobiti vakcinu protiv virusa Covid-19, a polovina kontrolnu vakcinu koja štiti od meningitisa, ali ne i od korone.

Dizajn ispitivanja znači da dobrovoljci neće znati koju vakcinu dobijaju.

Elisa Granato, jedna od dve koja je primila serum, rekla je za BBC:

„Ja sam naučnik, pa sam želela da pokušam da podržim naučni proces gde god mogu.“

Vakcinu je razvio, za manje od tri meseca, tim sa Univerziteta Oksford. Sara Gilbert, profesorka na Institutu Džener, vodila je pretklinička istraživanja.

„Lično imam visok stepen poverenja u ovu vakcinu“, rekla je ona. „Naravno, moramo da je testiramo i dobijemo podatke od ljudi, odnosno rezultate. Moramo da pokažemo da ona zaista deluje i brani ljude da se zaraze koronavirusom u široj populaciji.“

Profesorka Gilbert je ranije rekla da je „80-postotno uverena“ da će vakcina delovati, ali sada više ne želi da iznosit procene, rekavši da je „veoma optimistična“ u pogledu svojih šansi.

Foto:EPA-EFE/CJ GUNTHER

Kako vakcina deluje?

Vakcina je napravljena od oslabljene verzije virusa za običnu prehladu (poznatu kao adenovirus), koja je testirana na šimpanzama. Tim iz Oksforda već je razvio vakcinu protiv MERS-a, druge vrste koronavirusa, koristeći isti pristup, i koji je imao obećavajuće rezultate u kliničkim ispitivanjima.

Kako će ljudi znati da li funkcioniše?

Jedini način na koji će tim znati da li vakcina protiv Covid-19 deluje je sa upoređivanjem broja ljudi koji su se inficirali koronavirusom u narednim mesecima u dva klinička ispitivanja.

Pročitaj još:

Profesor Endru Polard, direktor Oksford grupe za vakcinu, koji vodi ispitivanja, rekao je:

„Proganjamo kraj ovog talasa epidemije. Ako sad ne uspemo, nećemo moći da znamo da li vakcina deluje u narednih nekoliko meseci, ali očekujemo da će biti više slučajeva u budućnosti jer ovaj virus nije nestao.“

Istraživači vakcina daju prioritet lokalnim zdravstvenim radnicima jer je veća verovatnoća da će biti izložen virusu. Veća ispitivanja od oko 5.000 dobrovoljaca, započeće narednih meseci i neće imati starosnu granicu.

Stariji ljudi imaju slabiji imuni odgovor na vakcine. Istraživači procenjuju da će im možda trebati dve doze uboda. Oksford tim takođe sarađuje sa istraživačima u Keniji na mogućem ispitivanju vakcine tamo, gde je veća brzina prenosa korone.

Foto: AP Photo/Rick Bowmer

Zašto ne namerno zaraziti dobrovoljce koronavirusom?

To bi bio brz i siguran način da se utvrdi da li je vakcina efikasna, ali bilo bi etički upitno, jer nema dokazanih lekova za Covid-19. Ipak, to bi moglo biti moguće u budućnosti. Profesor Polard kaže:

„Ako dođemo do tačke u kojoj ćemo imati neke tretmane protiv bolesti da možemo da garantujemo sigurnost volontera, to bi bio vrlo dobar način testiranja vakcine.“

Da li je bezbedno?

Volontere će pažljivo nadgledati u narednim mesecima. Rečeno im je da neke može boleti ruku, mogu imati glavobolju ili povišenu temperaturu, prvih nekoliko dana nakon vakcinacije. Takođe im je rečeno da postoji teoretski rizik da ubrizgani virus može izazvati ozbiljnu reakciju na koronavirus, koja je nastala u nekim ranim studijama vakcinacije za životinje sa SARS-om.

Oksfordski tim kaže da njihovi podaci ukazuju da je rizik od vakcine koji stvara pojačanu bolest minimalan, a podaci ispitivanja na životinjama pozitivni. Naučnici se nadaju da će do septembra biti spremno milion doza i da drastično povećaju proizvodnju nakon toga, ukoliko vakcina pokaže efikasnost.

vakcina
Vakcina; Foto: Science Photo Library / Sciencephoto / Profimedia

Ko će je prvi dobiti?

Prof. Gilbert kaže da to još nije odlučeno:

„Nije naša uloga da diktiramo šta će se desiti, samo moramo pokušati da dobijemo vakcinu koja deluje i da li je ima dovoljno i onda će drugi odlučiti.“

Profesor Polard dodaje:“Moramo osigurati da imamo dovoljno doza za one koji imaju najviše potreba, ne samo u Velikoj Britaniji, već i u zemljama u razvoju.“

Drugi tim „Imperial koledža“ nada se da će u junu započeti ispitivanja na vakcini protiv koronavirusa. Ova dva tima dobili su više od 40 miliona funti od vlade za ova ispitivanja.

Komentari

Vaš komentar