Špijunske igre Merkel i nemačkih neofašista

Svet 29. jan. 202107:50 > 07:51
Podeli:
Foto: Marcel Kusch / AFP / Profimedia

Uprkos pokušajima da deluju manje radikalno, ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ipak se našla na meti obaveštajnih agencija.

Da li Nemačka treba da štiti svoje građane od „privlačnosti“ ultradesnice? Ovo pitanje čulo se ove sedmice u Berlinu nakon što se pročulo da obaveštajna služba BfV razmatra da stavi pod nadzor stranku Alternativa za Nemačku zbog sumnje da su ekstremni desničari.

Pročitajte još:

Nemački Ustav navodi da su „stranke čije se pristalice ponašaju na način koji se kosi ili eliminiše slobodnu demokratiju neustavne“ i stoga Federalni ustavni sud može da ih zabrani.

Da bi sud doneo tu odluku, potrebni su mu dokazi od BfV i zbog toga ova agencija ima sredstva i ovlašćenja da nadgleda svaku stranku koju smatra sumnjivom. Ta odrednica BfV-u da je odrešene ruke da prate elektronsku komunikaciju članova stranke, pa čak i podmetne doušnike u njihove redove.

Problem zvani AfD

Iako ekstremnodesničarske tendencije AfD-a nisu tajne, stranka je najveća opoziciona grupa u nemačkom parlamentu. Zbog toga je odluka o tome da li će stranku zabraniti naročito problematična. I rizična, jer može da se uzme kao potvrda stalne pritužbe AfD-a da „establišment“ pokušava da ih sredi.

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer zbog toga natenane procenjuje izveštaj na 1.000 strana koji je njegovom ministarstvu poslao BfV vezano za nadzor AfD-a. Svaka potencijalna tužba ili pravna akcija koja bi usledila, samo bi ga osramotili, naročito ako se uzmu u obzir dva neuspešna pokušaja – koja i dan danas muče Berlin – da se zabrani neonacistička NPD stranka 2003. i 2017. godine.

Foto: EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Propale zabrane

Prvi pokušaj da se zabrani NPD propao je 2003. kada je Federalni ustavni sud presudio da je ogroman broj doušnika BfV u stranci, uključujući i one pri vrhu, učinio nemogućim da se utvrdi koliko NPD kontrolišu spolja. Četrnaest godina kasnije, drugi pokušaj je propao jer su sudije ocenile da je NPD-ova pretnja demokratiji zemlje suviše beznačajna da bi se zabranila cela stranka.

Andrea Lindholc, predsedavajuća komitetom Bundestaga za unutrašnja pitanja i članica nadzornog tela parlamenta koji kontroliše nemačke obaveštajne agencije, kaže da će odluka o špijuniranju AfD-a biti pažljivo razmotrena i pravno opravdana.

„Ministar unutrašnjih poslova više puta je naglasio da je od najveće važnosti da ta odluka bude što je moguće više legalna“, rekla je Lindholc koja je članica bavarske Hrišćansko-socijalističke unije (CSU) kao i Zehofer.

Debata oko toga da li je potrebno nadgledati AfD pojavila se u trenutku dok Nemačka ponovo razmatra najmračnija poglavlja u svojoj istoriji. Nemački parlament je obeležio Međunarodni dan sećanja na Holokaust a parlamentu se obratio preživeli Holokausta koji je kritikovao rad AfD-a. Takođe, ovog vikenda će biti 88 godina od dolaska Adolfa Hitlera na mesto kancelara nemačkog Rajha.

Foto: AP Photo/Markus Schreiber

Jačanje populističke desnice u Evropi

Način na koji će Nemačka rešiti pitanje AfD-a pomno će pratiti Evropa koja ima sve više problema sa populističkim, desničarskim pokretima.

Posle izveštaja ranije ovog meseca, da će obaveštajne službe najverovatnije uskoro početi da nadziru AfD, stranka je momentalno reagovala. Uznemireni mogućnošću da će morati da paze šta rade u izbornoj godini, AfD je podnela tužbu sudu u Kelnu kako bi izbegli nadzor BfV-a, piše Politiko.

Nekoliko dana ranije, 21. januara, kopredsedavajući AfD-a Jerg Mojten izdao je saopštenje u kojem navodi da se u internom dokumentu berlinskog ogranka BfV-a navodi da „nema dovoljno indikacija o neustavnim aspiracijama berlinskog dela AfD koje bi opravdale nadzor stranke“.

Iz sveta i regiona čitajte:

Krtica

Činjenica da je AfD imao pristup internoj dokumentaciji iziritirao je Berlin koji je nedvosmisleno nagovestio da imaju „krticu“ u agenciji. Reagujući na curenje izveštaja, direktor berlinske policije Andreas Geisel rekao je da postoje „metodološke greške“ u izveštaju i suspendovao je šefa jedinice koji je poslao izveštaj.

Mejnstrim političari kažu da ima dovoljno osnova da se AfD nadzire. „Bez sumnje ima mnogo izjava AfD političara koje dokazuju da ova stranka nije demokratska alternativa“, rekla je Lindholc.

Političari i poslanici takođe su ukazali na poziv koji je AfD uputio pristalicama da prekinu rad parlamenta prošlog novembra kada je razmatran amandman zakona o zaštiti stanovništva kojim bi bilo dozvoljeno uvođenje strogih epidemioloških mera. Tada je snimljen jedan od izgrednika kako maltretira ministra ekonomije Petera Altmajera, a ceo incident šokirao je javnost.

„Incident oko zakona o zaštiti stanovništva ponovo je pokazao da unutar ove stranke postoje ljudi koji preziru i zloupotrebljavaju našu liberalnu demokratiju“, rekla je Lindholc.

U međuvremenu, početkom sedmice, BfV ogranak u istočnoj državi Saksonija-Anhalt odlučio je da počne nadgledanje AfD-a na regionalnom nivou. Lokalni ogranak stranke ima reputaciju najradikalnijeg.

Foto: ROBERT MICHAEL / AFP / Profimedia

„Masenov lik“

Prošle sedmice mediji u Berlinu su preneli da je osoba koja je AfD-u prosledila interni izveštaj „Masenov lik“, aludirajući na bivšeg šefa agencije Hansa-Georga Masena koji je ranije penzionisan 2018. posle optužbi – koje je demantovao – da su mu bliski neki radikalniji stavovi AfD-a.

Pitanje Masenove navodne ideološke bliskosti sa AfD-om takođe je pokrenuto tokom pres brifinga vlade u Berlinu početkom sedmice jer se ispostavilo da bivši šef špijunske agencije radi za advokatsku kancelariju koja predstavlja AfD u tužbi pred sudom u Kelnu. Portparolka ministarstva unutrašnjih poslova rekla je da se još uvek radi na utvrđivanju da li je novi Masenov posao pravno sporan.

Pre nego što je čitava stvar eskalirala, Masen je saopštio da je dao otkaz u advokatskoj kancelariji kako bi mogao da se pojavio kao svedok na sudu.

Masen, član CDU Angele Merkel ali žestoki kritičar centralnog kursa kancelarke, bio je optužen da je savetovao AfD da smanji malo sa radikalnim staovovima kako bi prerasli u moćniji pokret. Demantovao je te optuže ali su mu njegovi desničarski stavovi, koje redovno objavljuje na Tviteru i društvenim mrežama, doneli reputaciju simpatizera AfD-a.

Umerite se

Nevezano za Masenovu ulogu, pozivi AfD-u da bude manje ekstreman u stavovima sve su glasniji u poslednje vreme. Mojten, naročito, pokušava da uveri javnost da njegova stranka nije ekstremno desničarska. AfD je ovog meseca objavio deklaraciju u kojoj navodi da je cela stranka „bezrezervno posvećena nemačkom narodu kao sumi svih osoba koji imaju nemačko državljanstvo“ a ne, što preferiraju mnogi ekstremisti, Nemcima „po krvi“.

Deklaraciju je potpisao Mojten, zamenik predsednika Alis Veidel i mnogi visoki zvaničnici AfD-a uključujući Bjorna Hekea, lidera AfD u Tiringiji koji je ozloglašen zbog svojih rasističkih i fašističkih komentara. Heke, koji ima veze sa neonacistima i koga BfV nadgleda od prošle godine, takođe je lider ekstremno desnog krila AfD-a „Flugel“ (krilo) koje je zvanično rasformirano u aprilu 2020.

Sada se postavlja pitanje, sa pravom, da li su radikalni članovi „Krila“ stvarno prestali sa svojim aktivnostima i koliki je njihov uticaj u stranci.

„Mnogi članovi koji su klasifikovani kao desničarski ekstremisti su i dalje aktivni u stranci“, rekla je Lindholc. „Heke je i dalje lider parlamentarne grupe u parlamentu Turingije. Sve to pokazuje da je iznenadno rasformiranje Flugela samo smokvin list stavljen iz potrebe“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar