Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Čitav svet se već godinu dana bori sa surovom pandemijom, a još nema opuštanja. Svetski mediji javljaju da je sve više novih sojeva korone koji se od jedne do druge države šire velikom brzinom. Priča se da bi britanski, južnoafrički, brazilski, nigerijski i njujorški soj mogli da budu još zarazniji. Strahuje se da bi to moglo da smanji delotvornost pet vakcina protiv korone koje su trenutno u opticaju: Sinofarm (kineska), Fajzer/Biontek, AstraZeneka, Sputnjik (ruska) i Moderna.

PROČITAJTE JOŠ:

Velika Britanija

Soj koronavirusa koji je prvi put identifikovan u Brazilu, pronađen je i u Velikoj Britaniji, ali u sve većem broju drugih država. Kombinacija sa južnoafričkom mutacijom, britansku varijantu virusa čini još opasnijom, posebno za mlade.

Jedna od 6 osoba koje su zaražene brazilskim sojem koronavirusa u Velikoj Britaniji još uvek nije pronađena, ali potraga se suzila sa cele zemlje na 379 domaćinstava na jugoistoku Engleske. Čini se da su neke varijante, poput ove, zaraznije i postoji zabrinutost da sadašnje vakcine možda neće funkcionisati, prenosi BBC.

Koje su to nove varijante?

Postoji nekoliko hiljada različitih verzija odnosno sojeva koronavirusa koje su trenutno u opticaju. Osim braziske varijante (poznate kao P.1), postoji zabrinutost za još neke:

– britanska ili Kentska varijanta (poznata i kao B.1.1.7) koja je dominantna u većem delu Britanije, proširila se u više od 50 zemalja i izgleda da počinje ponovo da mutira.

– varijanta iz Južne Afrike (B.1.351) koja je prođena u najmanje 20 drugih država, uključujući i Veliku Britaniju

Nije neočekivano da su se razvile nove varijante – svi virusi mutiraju, dok prave kopije kako bi se zaštitili i napredovali.

Većina ovih varijanti je nebitna. Nekoliko njih može biti čak i štetno za opstanak virusa. Ali neke mogu učiniti da oni budu zarazniji i više preteći.

Da li su neki opasniji?

Nema dokaza da neki od njih izazivaju mnogo ozbiljnije bolesti za većinu ljudi koji se zaraze. Kao i kod originalne verzije, rizik za starije osobe i za ljude koji imaju hroničnu bolest je veći.

Za britansku varijantu postoje neka istraživanja koja sugerišu da bi mogla da bude povezana sa 30 odsto većim rizikom od smrti. Dokazi nisu jaki, a podaci su i dalje neizvesni.

Mere kao što su pranje ruku, udaljavanje od drugih ljudi i nošenje zaštitne maske za lice i dalje može da pomogne u sprečavanju širanja infekcija.

Budući da se čini da se nove verzije šire brže, važno je biti na oprezu, prenosi BBC.

Šta se događa sa virusom?

Britanski, južnoafrički i brazilski soj koronavirusa mogli bi da budu mnogo zarazniji ili ih je lakše dobiti.

Sve tri varijante su pretrpele promene u svom proteinu šiljka – delu virusa koji se vezuje za ljudske ćelije. Kao rezultat, čini se da su podložniji da više šire zarazu.

Stručnjaci smatraju da se soj u Britaniji ili Kentu pojavio u septembru i mogao bi da bude i do 70 odsto prenosiviji ili zarazniji. Najnovije istraživanje javnog zdravstva Engleske ističe da je između 30 i 50 odsto zarazniji.

Južnoafrička varijanta pojavila se u oktobru i ima potencijalno važnije promene u proteinu šiljka. Stručnjaci su nedavno otkrili mali broj slučajeva britanskog soja koji imaju jedan od ovih koji imaju jednu od ovih zabrinjavajućih promena.

Uključuje ključnu mutaciju – nazvanu E484K – koja može pomoći virusu da izbegne delove imunog sistema, nazvane antitelima, koji se mogu boriti protiv koronavirusa na osnovu iskustva iz prethodne infekcije ili vakcine. Brazilska varijanta se pojavila u julu i ima ovu mutaciju E484K.

Svetski mediji su preneli da pored ova tri poznatija soja koronavirusa, postoje i njujorški, nigerijski, kalifornijski i drugi. I oni su počeli da se širi, pa ih prijavljuju vlasti sve većeg broja zemalja.

Da li će vakcine fukncionisati?

Trenutne vakcine su dizajnirane oko ranijih verzija koronavirusa, ali naučnici veruju da bi i dalje trebalo da rade, mada možda i ne tako dobro.

Nedavno istraživanje sugeriše da se brazilska varijanta možda odupire antitelima kod ljudi koji bi trebalo da imaju imunitet, jer su se oporavili od ranije verzije koronavirusa.

Međutim, rani laboratorijski rezultati sugerišu da vakcina Fajzer može štititi od novih varijanti, mada nešto manje efikasno.

Dve nove vakcine protiv koronavirusa koje bi uskoro mogle da budu odobrene – od Novavaksa i Jansena – takođe pružaju izvesnu zaštitu.

Podaci tima za vakcine Oksford-Astrazeneka sugerišu da ona jednako dobro štiti od nove britanske verzije koronavirusa. Nudi manje zaštite od južnoafričke varijante – iako bi i dalje trebalo da štiti od ozbiljije bolesti.

Rani rezultati Moderne sugerišu da je vakcina efikasna protiv varijante iz Južne Afrike, mada imuni odgovor možda i nije toliko jak i dugotrajan.

U budućnosti bi mogle da pojave novi sojevi koronavirusa, koji su opet drugačiji.

Čak i u najgorem slučaju, vakcine bi mogle da budu redizajnirane i dorađene kako bi se bolje podudarale – za nekoliko nedelja ili meseci, ako je potrebno, kažu stručnjaci.

Kao i kod gripa, gde se svake godine daje nova vakcina, nešto slično bi moglo da se dogodi i sa koronavirusom.

Šta se radi po tom pitanju?

Pojaviće se još varijanti. Naučnici širom sveta će sve to pažljivo proučavati i nadgledati.

Stručnjaci ažuriraju vakcine protiv koronavirusa. Vlada Velike Britanije najavila je ugovor sa biofarmacetskom kompanijom KjurVak o razvoju vakcina protiv budućih varijanti, sa porudžbinom od 50 miliona doza.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar