Zelena dežela: 5 ekoloških lekcija za Srbiju iz Slovenije

Svet 07. mar. 202122:33
Podeli:
Foto: Shutterstock/Nenad Nedomacki

Pandemija koronavirusa na neko vreme zaključala nas je u domove, a onda kad smo konačno izašli napolje pohrlili smo u prirodu. Elan međutim, nije dugo trajao, osvrnuli smo se oko sebe, zastali i upitali se: Šta smo to uradili okolini? Voda koju pijemo više nije čista, vazduh koji dišemo obojen je u sivo, a zelenilo je negde nestalo. I uprkos svemu tome nastavljamo da "koljemo", sečemo stabla i betoniramo zemlju. Država ne čini ništa da zaustavi uništavanje prirode i reši probleme zagađenosti, a rešenje možda čeka već iza ugla - u pozitvnom primeru bivših sunarodnika Slovenaca.

Pročitajte još:

Poslednjih nekoliko nedelja vazduh u Beogradu bio toliko zagađen, da je svaki udah predstavljao rizik po zdravlje. Prema podacima sajta “ErVižual” (AirVisual) nivo otrovnih čestica bio je čak 261. Nivo otrovnih čestica u Nišu je bio 177, a u Čačku 152, čime su ta dva grada u “crvenoj zoni” zagađenja, dok je Beograd bio u “ljubičastoj zoni”.

Kako smo stigli dovde?

Ljubičasta zona u glavnom gradu, saglasni smo, nije došla tek tako. Godinama unazad svedoci smo menjanja izgleda grada na štetu zelenila.

zagađenje vazduha
Foto: Screenshot, AirVisual

Jedan od najprometnijih delova glavnog grada Trg Republike, prošle godine je betoniran. Ono malo zelenila na Trgu, zamenile su granitne kocke. Da se protiv prirode ne može, pokazala je i njihova ugradnja, te one nikako nisu „mogle da legnu“, pa je renoviranje Trga nekoliko meseci ličilo na zidanje Skadra na Bojani. Bez obzira na to, one ga sada „krase“ i čine boravak na Trgu nepodnošljvim u najtoplijim danima leta.

Na ovaj projekat građani su ostali gotovo nemi, ali na onaj koji je trebalo da usledi i ozbiljno ošteti ekosistem Beograda, nisu. Iako se još uvek spekuliše da li je plan o seči šume na Košutnjaku zaista zvanično odbačen, on je zasigurno stopiran. Košutnjak je odbranila samoinicijativno organizovana grupacija Bitka za Košutnjak, koja je prikupila preko 80.000 potpisa i podnela zahtev za obustavu izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa.

Zašto je važan Košutnjak?

Pročitajte i:

Na nadmorskoj visini od 250 metara i na površini od 330 hektara, u gradskim opštinama Čukarica i Rakovica, prostire se park-šuma i gradsko izletište Košutnjak. Nekada su na ovom prostoru živele košute i pretpostavlja se da je park po tome dobio ime, danas je ostala samo šuma, poneka kuna, veverica i mesto na kome možemo dišemo koliko-toliko čist vazduh.

Ostatak Srbije

Ni na Fruškoj Gori situacija nije bolja, naime 16 fruškogorskih manastira je 2009. tražilo i dobilo povraćaj vlasništva nad 40 odsto teritorije koju je 1960. država proglasila za Nacionalni park Fruška gora.

Mada su tadašnji resorni ministar i uprava Nacionalnog parka, strahujući upravo od ovoga što se danas događa, predlagali da se ta imovina proglasi dobrom od opšteg interesa, za koje bi država crkvi platiti nadoknadu, dogovor nije postignut.

U međuvremenu, crkva je postala vlasnik skoro polovine Nacionalnog parka i više od 10.000 hektara šume koju besomučno seku.

Promena uprave JP “Nacionalni park Fruška gora”, moratorijum na seču šuma dok se ne izmeni zakonska regulative po kojoj prioritetna funkcija šume neće biti proizvodna i ekonomska, već ekološko-biološka, socio-kulturna i duhovna i nezavisna služba čuvara prirode, su samo neki od zahteva na kojima aktivisti već godinama insistiraju na brojnim protestima protiv besomučne ekspolatacije Fruške gore.

Umesto saradnje i dijaloga, uprava NPFG uporno negira ono što svaki Novosađanin ili bilo koji posetilac Fruške gore može da vidi golim okom, tvrdeći da “gazduju u skladu sa planskim dokumentima”.

Prema tim zvaničnim dokumentima, koji su izvedeni za period od 2013. do 2023. godine, na Fruškoj gori planirano je svega jedan odsto zahvata seče, i da dosadašnje inspekcijske kontrole nisu pokazale odstupanje od plana.

Stara planina uliva nadu

Na Staroj planini u narednih 15 godina sigurno se neće graditi mini-hidroelektrane. Ovo je predviđeno nacrtom novog prostornog plana grada Pirota, koji će uskoro biti usvojen. To je rezultat građanske inicijative i upornih nastojanja stručnjaka ekologa da dokažu štetne uticaje mini-hidroelektrana na prirodu.

Protesti, blokade puteva, sukobi sa investitorima, obeležili su trogodišnju borbu meštana staroplaninskih sela i ljubitelja prirode protiv izgradnje mini-hidroelektrana. Jedan od rezultata te borbe je i novi prostorni plan grada Pirota u kome nema lokacija za izgradnju mini-hidroelektrana na planinskim rekama.

U pet lekcija do 96 idikatora održivosti

I dok priroda u Srbiji plače i vapi za čuvanjem, u Sloveniji cveta i hrani pluća stanovnika ove države. Prema podacima Ujedinjenih nacija, 2017. je bila godina održivog razvoja turizma, a najviše poena je dobila Slovenija. Ona zapravo ispunjava 96 od 100 indikatora održivosti, a odmah ispod nje su države koje imaju oko 80/100 poena.

Većina visoko rangiranih zemalja imala je oko 80 zadovoljenih indikatora. Neki od njih su briga o okolini i klimatskim promenama, biodiverzitet, kulturna autentičnost i druge. Ova vest mnoge nije iznenadila zbog toga što je slovenačka prestonica dobila titulu najzelenijeg grada Evrope 2016. godine.

Ova država se može pohvaliti i odličnim suočavanjem sa klimatskim uslovima, biodiverzitetom, ekologijom, autentičnošću kulture, a sve to je rezultat skupog paketa ekoloških mera i zakona.

5 Lekcija za Srbiju iz Slovenije

Počnimo od đubreta

Nagrada je došla kao rezultat napornog rada Vlade koja je uvela skup ekoloških mera i zakona. Jedan od njih je i da se otpad mora, još u najranijim fazama, odvajati na plastični, paprini i bio-otpad. Time je osigurano da se trećina otpada proizvedenog tokom godine reciklira. Istovremeno se ulažu veliki novac i resursi na održavanje javne čistoće u većim i manjim gradovima. Građani razvrstavaju otpad u domaćinstvu, a sve to je u budućnosti isplativo.

Foto:TANJUG/AP Photo/Darko Vojinovic

Bez đira po centru

Gotovo u svim gradovima se jeftino mogu iznajmiti javni bicikli, a autobusi koriste prirodni gas, dok je po centrima većih gradova zabranjena vožnja automobila. Slovenci su uspeli da drastično smanje emisiju štetnih gasova.

Nacionalni parkovi potrebniji od lanaca hotela

Isto tako, više od 60% teritorije Slovenije je prekriveno šumom i zelenilom, ima 40 nacionalnih parkova i rezervata, a u njima živi preko 20.000 vrsta životinja i biljaka.

Ustavna regulativa: Voda ne može biti predmet prodaje

Članom 70A Ustava navodi se da svaki građanin Slovenije ima pravo na pitku vodu, da je voda javno dobro pod upravom države, i da izvori vode pre svega i trajno treba da služe snabdevanju stanovnika pitkom vodom i vodom za domaćinstva. Zbog svega toga, vodni resursi ne mogu da budu predmet prodaje.

Foto: Shutterstock

Država planira da vodnim resursima upravlja posredstvom organa lokalnih zajednica, a za sprovođenje ove ustavne odredbe će morati da se donesu novi zakoni i propisi.

Slovenija je tako, posle Slovačke postala druga država članica Evropske Unije (EU), koja je pravo na vodu stavila u ustav. Premijer Slovenije Janez Janša je vodna bogatstva Slovenije opisao kao „tečno zlato 21. veka“ i pohvalio zajedničko delovanje stručnjaka, političara i zainteresovanih strana, jer su time podržali viziju moderne i „zelene Slovenije“.

Razmišljati dugoročno

Mala zemlja sa populacijom od nešto preko dva miliona građana je pre dve godine udvostručila sredstva namenjena očuvanju okoline. Kako je na klimatskoj konferenciji UN rekao tadašnji ministar za zaštitu okoline Jure Leben, Slovenija je za borbu protiv klimatskih promena izdvojila 157 miliona evra. Leben je otkrio da je njegovo ministarstvo već počelo da priprema strategiju za klimatske promene do 2050. godine. On je takođe upozorio da je došlo vreme da ekologija postane deo svake politike i političke odluke u Sloveniji, kako bi ova zemlja i čitava planeta ostale zelene.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar