Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Medijska scena u Crnoj Gori ostaje duboko polarizovana i široko politizivana, pod senkom nerasvetljenih napada na novinare i imovinu medija, u praksi nedovoljno javnim i kompetitivnim sistemom finansiranja iz javnih fondova, slabom samoregulacijom i selektivnom regulacijom, Radio-televizijom Crne Gore, koji ne uspeva da napravi pomak u istinskoj transformaciji ka javnom servisu svih građana i građanki.

Tome treba dodati i nerazvijenu medijsku pismenost uz rastući, a neregulisani uticaj za odgovornost sadržaja na društvenim mrežama.

To su neki od ključnih nalaza izveštaja o stanju medija u Crnoj Gori “Mediji u lavirintu promjena”, koji je danas predstavljen u Centru za građansko obrazovanje (CGO).

Izvještaj je, kako je saopšteno na predstavljanju nalaza, deo projekta „Mediji za mene!“, koji CGO sprovodi uz podršku ambasade Kraljevine Holandije, Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).

“Mediji u Crnoj Gori nesumnjivo deluju u izazovnim uslovima, što predstavlja objektivno opterećenje i u tom segmentu je potrebna veća sinergija institucija, crnogorskih i međunarodnih organizacija, i medija kako bi se taj ambijent menjao na bolje. Međutim, primetni su i problemi u delu profesionalnog izveštavanja i poštovanja medijskih standarda, a za taj deo ključnu odgovornost nose novinari i medijske kuće”, ocenila je izvršna direktorka CGO Daliborka Uljarević tokom predstavljanja izveštaja.

Ona je ukazala i na to da je zakonodavni okvir za rad medija u značajnoj meri dobar, uz napomenu da su potrebne određene intervencije na Zakonu o medijima, posebno u delu valjane evidencije medija, zaštite prava građana u odnosu na komentare sa portala, ali i skidanja sa budžeta samoregulatornih tela “jer se finansiranjem od strane izvršne vlasti takvih tela obesmišljava koncept samoregulacije”.

Nekažnjivost za napade na novinare, medijski ombudsmani da rade posvećeno svoj posao

Uljarević je naglasila i da Zakon o RTCG nije osigurao samostalnost i pluralnost Saveta Javnog servisa i da bi to moralo biti prioritetno adresirano predstojećim izmenama i dopunama ovog zakonskog teksta.

Podsetila je i na zabrinjavajući bilans napada na novinare i imovinu medija.

“U 2021. godini, beležimo 21 napad na novinare. To je odraz izrazito loše klime u društvu, nabijene tenzijama, koja očito deluje podsticajno za one koji u novinarima vide mete, a posebno kada otvaraju neprijatne teme u odnosu na formalne ili neformalne moćnike, ali i nekažnjivosti za prethodne napade. Dobro je što su izmenama Krivičnog zakonika pooštrene kazne za napade na novinare, ali ključna će biti dalja praksa u procesuiranju napada”, konstatovala je Uljarević.

Naglasila je i odgovornost samih medija za nedostatnu praksu samoregulacije, poručujući da ne treba insistirati na jedinstvenom samoregulatornom telu u crnogorskom kontekstu.

“Međutim, treba insistirati na primeni Kodeksa novinara i novinarki Crne Gore, i tu podjednako učinkoviti mogu biti i ombudsmani u okviru medija, ukoliko svoj posao rade posvećeno, a kada je to potrebno i proaktivno, i naravno uz uslov da mediji u okviru kojeg ombudsman funkcioniše taj mehanizam koristi kao svoj korektiv”, kazala je Uljarević, ističući da način rada Paule Petričević, ombudsmanke “Vijesti”, može biti uzor i drugim ombudsmanima.

AEM ne uspeva da ostvari punu nezavisnost i neselektivnost u radu

Glavna autorka izveštaja Vesna Rajković Nenadić osvrnula se na rad Agencije za elektronske medije (AEM).

“Formalno nezavisni regulator ne uspeva da ostvari punu nezavisnost, nepristrasnost i neselektivnost u radu”, ocenila je ona i podsetila na različite stavove oko (ne)zakonitosti izbora direktora AEM-a, ali i pozicija pojedinih članova Saveta AEM-a.

“U 2020, Agencija je izrekla 110 upozorenja, od čega 88 po službenoj dužnosti i 22 po osnovu prigovora. Broj upozorenja tokom 2021. godine je značajno veći – 149, od čega 127 po službenoj dužnosti i 22 po osnovu prigovora, što je u postojećoj situaciji pozitivno”, precizirala je Rajković Nenadić.

Ukazala je i na to da “AEM godinama nije adekvatno reagovala da spreči emitovanje sadržaja iz regionalnih medijskih kuća u kojima se širio sporan govor, ali ni u slučajevima kada su najprizemnijim uvredama etiketirane ličnosti prepoznate kao oponenti tadašnjoj vlasti”.

“Prve takve značanije mere, i to u suzbijanju govora mržnje, zabiežene su tek tokom 2020. godine, a intezivirane ove godine kada je AEM, u januaru, donela odluku o zabrani emitovanja četiri emisije srpske televizije Happy na teritoriji Crne Gore u narednih šest meseci”, navela je Rajković Nenadić.

RTCG simulira različitost

Kad je reč o RTCG, Rajković Nenadić je podsetila na brojne kontroverze koje su pratile izbor dugogodišnjeg aktiviste Borisa Raonića za direktora, a koje se odnose na optužbe u vezi sa sukobom interesa jednog dela članova Saveta te medijske kuće.

“Interesantne su i neke oprečne odluke Agencije za sprečavanje korupcije kada je reč o konfliktu interesa direktora AEM-a i RTCG“, navela je Rajković Nenadić.

Ukazala i na izveštavanja RTCG o pojedinim pitanjima, posebno oko ruske agresije na Ukrajinu.

“RTCG je na dan ustoličenja mitropolita SPC Joanikija na Cetinju, u jeku protesta i velikih tenzija, objavila informaciju da ‘su protestanti pucali na policiju’. Ni policija, ni RTCG, međutim, nisu pružili dokaze za takve tvrdnje”, dodala je ona.

U kontekstu neprimerenog prilagođavanja uređivačke politike RTCG, Rajković Nenadić ističe i primer kada je RTCG direktno prenosila svečanost ustoličenja episkopa Budimljansko-nikšićkog Srpske pravoslavne crkve Metodija u Beranama, na parlamentarnom kanalu.

“Prenos je komentarisala osoba koja nije zaposlena u RTCG, a predsednik Skupštine Aleksa Bečić je tada kazao da ustoličenje nije trebalo prenositi na parlamentranom kanalu”, navela je Rajković Nenadić.

Prema njenim riječima, RTCG simulira različitost.

„RTCG danas nije istinski javni servis. Mi imamo simuliranu različitost, koja možda ima kvantitativni, ali ne i kvalitativni izraz“, poručila je ona.

Tradiocionalni mediji suočeni sa finansijskom održivosti

Rajković Nenadić je naglasila i da su se tradicionalni mediji u Crnoj Gori i ranijih godina, pre pandemije koronavirusa, suočavali sa problemom finansijske održivosti, a tokom pandemije je taj problem bio naglašen.

“Vlada je u više navrata finansijski pomogla medije, a ti postupci su uglavnom sprovedeni netransparentno i nema zvaničnih sistematizovanih podataka koliko je ta pomoć iznosila tokom prethodne tri godine”, kazala je Rajković Nenadić, predstavljajući delove izveštaja koji se odnose na finansijsku podršku medijima iz budžeta.

Pojasnila je da se to odnosi na subvencije za plate, kredite za obrtna sredstva, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, odlaganje plaćanja i oslobađanje od dela naknada AEM-u ili preuzimanje dugova prema RDC-u, jednokratnu bespovratnu pomoć, itd.

Iz CGO su najavili da će uskoro objaviti zaseban detaljan izvještaj koji se odnosi na finansiranje medija iz javnih fondova.

Rastući trend zapaljivog i uvredljivog govora na društvenim mrežama i u komentarima na portalima

Rajković Nenadić se osvrnula i na pitanje medijske pismenosti i pratećih izazova koji se odnose na sporne sadržaje na društvenim mrežama i u komentarima na portalima.

“Društvene mreže, koje su najmanje regulisana oblast, imaju sve veći uticaj u Crnoj Gori, a prepoznate su kao oblast u kojima se širi zapaljivi i uvredljivi govor. Poslednjih nekoliko godina imamo rastući trend uvredljivog govora u onlajn prostoru koji neretko prelazi u govor mržnje, kao i širenje dezinformacija i propagande”, kazala je ona, ocenjujući da “nadležni državni organi nisu na adekvatan način odgovorili na ove izazove”.

„Istraživanja ukazuju da se zakonske odredbe u delu brisanja spornih komentara ne primenjuju dosledno i da je potrebno da redakcije ulože dodatan napor kako bi obezbedile stručne moderatore komentara”, kazala je Rajković Nenadić, naglašavajući i da je na portalima, kroz komentare, ali i na društvenim mrežama, između ostog, “došlo i do eksplozije seksističkog i mizoginog govora”.

Tokom prezentacije izveštaja, naglašeno je i da krivičnopravna i prekršajnopravna zaštita mora samo izuzetno biti korištena kao način ograničenja slobode govora, ali je potrebno obezbediti balans između slobode izražavanja i zaštite drugih ljudskih prava.

Bonus video: Svetski dan slobode medija: Vučemo traume iz 90-tih i još nemamo rasvetljena ubistva novinara

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar