Skrnavljenje antifašističkih simbola u Crnoj Gori

Svet 28. maj. 202018:51 > 19:38
Podeli:
Foto: Printscreen/YouTube/Biro za odnose s javnošću Glavnog grada Podgorica

U danima kada Crna Gora proslavlja svoj najveći praznik – Dan nezavisnosti, u mesecu kada cela Evropa obeležava Dan pobede nad fašizmom, u Crnoj Gori se skrnave antifašistički spomenici. Nepoznate osobe polomile su spomen ploču u Ravnom lazu, na mestu gde je doneta odluka o podizanju Trinaestojulskog narodnog ustanka 1941. godine. Crnogorski premijer Duško Marković rekao je da u istrazi povodom skrnavljenja spomenika još nema napretka ali da će tragati za počiniocima dok ih ne privedu pravdi.

„To je atak na Crnu Goru i njene najveće vrednosti, a jedna od njih je antifašizam. Poruka svim neodgovornim pojedincima je da se ne igraju sa Crnom Gorom i njenim simbolima,“ poručio je crnogorski premijer Duško Marković

Najpre su vandali 23. maja u tri sata posle ponoći, na trgu Slobode u Bijelom Polju, polomili postolja i držače i oskrnavili 13 državnih zastava, koje se svake godine postavljaju u čast obeležavanja Dana nezavisnosti.

Dan kasnije, u nedelju 24. maja mediji su objavili fotografiju polomljene mermerne ploče na spomeniku na Ravnom lazu, na mestu gde je doneta odluka o podizanju Trinaestojulskog narodnog ustanka protiv fašista u Drugom svetskom ratu.

Foto: Printscreen/YouTube/Biro za odnose s javnošću Podgorica

„Reč je o još jednom besprizornom ataku sa dobro poznatih adresa na najuzvišenije vrednosti Crne Gore“, izjavio je tim povodom ministar kulture Aleksandar Bogdanović.

On je apelovao na razuman pristup rešavanju situacije i pozvao „sve koji vandalskim ispadima rade na štetu Crne Gore, da se umesto slušanja „saveta“ iz Beograda i Moskve najzad okrenu svojoj državi i njenim interesima.“

Oba slučaja dogodila su se nakon što je zamlju zahvatio talas nasilja i sukoba policije i pistalica Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori koji su počeli 12. maja posle privođenja episkopa Joanikija i osam sveštenika SPC koje je policija označila kao organizatore litije u Nikšiću.

Tada je par hiljada pristalica SPC šetalo, u vreme zabrane javnih okupljanja zbog pandemije COVID-19.

Protesti su nastavak demonstracija započetih decembra 2019. nakon usvajanja Zakona o slobodi verospovjesti, za koji SPC tvrdi da se njima stvaraju uslovi za oduzimanje njene imovine u Crnoj Gori. Zakon se inače odnosi na sve religijske zajednice u toj državi.

Hapšenja zbog uništavanja zastava

Zbog uništavanja crnogorskih zastava bjelopoljska policija uhapsila je trojicu mladića a njima je bjelopoljski osnovni državni tužilac odredio zadržavanje do 72 sata.

Oba događaja su posledica aktuelnog političkog i društvenog trenutka u kojem deluju strukture i u vlasti i u opoziciji a kojima odgovara podgrejavanje navodnih ideoloških razlika ali i istorijskog revizionizma, kaže profesorica iz Budve Božena Jelušić..

“Oba potiču iz izvora koji znači samo golu borbu ili za vlast ili za ostanak na vlasti. Ta borba je ojačana mržnjom i neznanjem najširih slojeva građana kojima se manipuliše“.

Skrnavljenje spomenika trinaestojulskim ustanicima na Ravnom lazu osudile su parlamentarne stranke iz vlasti i opoziciona Socijaldemokratska partija ocenjujući da je to udar na temeljne vrednosti Crne Gore, antifašizma i privrženosti idealima slobodnog sveta. Zatražili su od državnih organa da u najkraćem roku otkriju i sankcionišu počinioce.

Inače, na ploči spomenika su bila upisana imena učesnika sastanka Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Crnu Goru, Boku i Sandžak koji su doneli odluku o podizanju Trinaestojulskog ustanka naroda Crne Gore.

Ustanak, do tada najveći u porobljenoj Evropi, počeo je 13. jula 1941. godine, pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), a trajao je do polovine avgusta, kada je ugušen jakom italijanskom ofanzivom.

Trinaesti jul danas se obeležava kao Dan državnosti Crne Gore.

 

****

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar