Siromašne zemlje neće dobiti vakcinu ni na proleće

Share:
Foto: EPA-EFE/KIM LUDBROOK

U pojedinim delovima sveta počela je masovna vakcinacija protiv kovid-19, ali mnoge zemlje srednjeg ili niskog dohotka, koje nemaju dovoljno mogućnosti za potpisivanje predugovora o kupovini s proizvođačima vakcina, dozama možda neće moći pristupiti ni do proleća.

U okviru mehanizma kovaks, koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula kako bi nerazvijene i zemlje u tranziciji imale jednak pristup vakcinama, podela oko dve milijarde doza koje bi u 2021. trebalo da budu dostavljene za 92 zemlje, mogla bi da počne najranije krajem marta.

Pročitajte još:

Vakcinacija je već počela u zemljama visokog ili srednjeg dohotka, ali ne i u zemljama, članicama kovaksa.

Ranije je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio na nejednakosti u pristupu vakcini.

Ističući kako je razvoj efikasnih i sigurnih vakcina protiv koronavirusa bio veliki uspeh ostvaren za manje od godine od kako je epidemija proglašena, Gebrejesus je kazao da se svet trenutno nalazi pred velikim izazovom da spječi da vakcina postane novi zid nejednakosti među bogatim i siromašnim, već da te vakcine učini nadom za sve ljude i države podjednako.

Podsetio je da je dosad u 49 razvijenih zemalja ljudima dato više od 39 miliona doza vakcine, dok je s druge strane jednoj nerazvijenoj zemlji dato 25 doza.

”Moram otvoreno reći, svet je na rubu katastrofalnog moralnog neuspeha. Ceh tog neuspeha će se platiti životima ljudi u najsiromašnijim zemljama sveta”, rekao je on.

Dodao je da ove nejednakosti proizilaze iz bilateralnih sporazuma koje su bogate zemlje postigle s proizvođačima vakcina. Naveo je i kako su u 2020 postignuta 44 bilateralna sporazuma s razvijenim zemljama, a ove godine najmanje 12.

Foto:EPA-EFE/SALVATORE DI NOLFI

Gebrejesus je naveo da davanje prednosti bilateralnim sporazumima ugrožava kovaks čiji je cilj jednak pristup vakcinama.

Koliko para toliko i vakcina

Dosad su sporazume postigli SAD, Kanada, Brazil, Meksiko, zemlje članice EU, Velika Britanija, Rusija, Indija, Pakistan, Uzbekistan, Indoenzija, Kina, Japan, Južna Koreja, Australija, Egipat, Nepal, zemlje bloka Bliskog istoka, zemlje bloka iz Latinske Amerike, zemlje Afričke unije i Turska. Potpisani su sporazumi o predkupovini nekoliko miliona doza vakcina.

Sporazumi proizvođače obavezuju na značajnu odgovornost i potražnju. Primera radi, vakcina koju je nemačka kompanija Biontek razvila s Fajzerom prva je registrovana vakcina u svetu protiv kovid-19. Trenutno je postignut ugovor o pretprodaji i to s EU 300 miliona doza, SAD 200 miliona, Japan 120 miliona, Kina 100 miliona, Velika Britanija 40 miliona, Meksiko 34 miliona, Kanada 20 miliona, Južna Koreja 20 miliona, Australija 10 miliona, Turska 4,5 miliona doza, s opcijom povećanja na 30 miliona do kraja godine.

Fajzer namerava da do kraja 2021. proizvede 1,3 milijardi doza. Veliki deo te količine biće raspoređen na osnovu bilateralnih sporazuma.

S druge strane, mnoge zemlje su rezervisale i količine vakcine koje su razvili AstraZeneka i Moderna.

Foto: EPA-EFE/JAGADEESH NV

Vakcina Oksford-AstraZeneka naišla je na potražnju iz Indije u iznosu od milijardu doza, EU 400 miliona, SAD 300 miliona, Kina 200 miliona, blok Latinska Amerika 150 miliona doza, Japan 120 miliona, Velika Britanija 100 miliona, Brazil 100 miliona, Indonezija 100 miliona, Meksiko 77 miliona, Australija 34 miliona, Kanada 20 miliona, te Južna Koreja 20 miliona doza.

AstraZeneka planira u 2021. da proizvede dve milijarde doza vakcina, od toga za kovaks mehanizam je odvojeno samo 170 miliona doza.

Kada je reč o Moderni, SAD je iskazao interesovanje za 200 miliona doza, EU 160 miliona, Japan 50 miliona, Kanada 40 miliona, Južna Koreja 20 miliona, te Katar za koji nije tačno utvrđeno o kojoj količini je reč. Moderna namerava u 2021. da proizvede između 500 miliona i milijardu doza vakcina.

Pored toga, postoje i ruska vakcina Sputnjik V i vakcine kineskih kompanija Sinofarm i Sinovak, za koje traju klinička ispitivanja u trećoj fazi, a počele su prednarudžbe za njih.

Foto:Nenad Lazić/Nova.rs

Africi hitno potrebne vakcine

SZO je upozorio da bi nejednakostima tokom raspodele vakcina mogle biti najviše izložene afričke zemlje.

SZO Afrika u saopštenju 14. januara upozorio je da se podela vakcina u svetu trenutno vodi neravnomerno. Naveli su da je u poslednje vreme potvrđeno 25.000 zaraženih dnevno i da je žalosna neravnomerna raspodela vakcina.

U saopštenju se navodi kako je planirano da u okviru kovaksa 2021. u Africi bude raspoređeno 600 miliona doza vakcina, te da bi prve doze trebalo da stignu krajem marta, a da će u junu doći do masovne raspodele vakcina.

Zabrana izvoza najvećem svetskom proizvođaču vakcina
S druge strane, privremena zabrana Institutu za serume u Indiji, koji je najveći svetski proizvođač vakcina, a koji planira da proizvede milijardu doza vakcine za distribuciju pod krovom kovaksa, najvažniji je faktor odgađanja distribucije vakcina.

Administracija Nju Delhija odobrila je upotrebu dve vakcine koje je ta kompanija proizvela za kovaks „pod uslovom da se ne vrši izvoz dok ne budemo sigurni da su ranjive zajednice u Indiji zaštićene“. Tako da kompanija trenutno može vakcinisati samo indijsku vladu.

Ilustracija Foto: EPA-EFE/ISRAEL OPHORI

Kompanija je potpisala ugovor za proizvodnju vakcine Oksford-AstraZeneka za isporuku kovaksu i proizvodnju 100 miliona doza vakcine koje je razvila američka kompanija Novavaks, a koja još nije odobrena za upotrebu.

S druge strane, SZO pregovara s kompanijom o proizvodnji 300 do 400 miliona dodatnih doza. Takođe je planirano da do kraja godine kompanija osigura kovaksu 200 do 300 miliona doza.

Zbog zabrane izvoza predviđa se da će prve vakcine stići u zemlje koje na proleće zatraže vakcinu u okviru kovaksa.

Kovaks je u aprilu 2020. pokrenuo SZO, uz podršku Evropske komisije i Francuske, s idejom da se epidemija kovid-19 može prevladati samo sigurnim i efikasnim vakcinama.

U prvoj fazi projekta plan je da se vakciniše 20 posto stanovništva iz 190 rizičnih zemalja.

Predviđeno je da će se prioritet dati vakcinisanju 20-postotnog dela populacije u rizičnoj skupini, uključujući zdravstvene radnike, starije osobe i hronične bolesnike.

BONUS VIDEO

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Your comment