Hvala špargli: Jedna biljka i šansa za život u Nemačkoj

Svet 23. mar. 202120:32
Podeli:
Foto: EPA-EFE/RONALD WITTEK

U Nemačkoj uskoro počinje sezona branja špargli. Svake godine u ovu zemlju dolazi oko 300.000 sezonskih radnika iz istočne Evrope, koji danonoćnim radom zarađuju dnevnice od stotinak evra. Oni se ne žale, jer su ipak bolje od onih u njihovim matičnim državama.

Pročitajte još:

Na imanju porodice Hensgens u Zelfkantu, mestu na samoj nemačko-holandskoj granici, još uvek je tiho i mirno. Vetar pokušava da oduva crne folije razvučene i pričvršćene preko dugačkih humki zemlje u kojima su posađene špargle, a odmah pored su polja jagoda, takođe prekrivena zbog zaštite od mraza. Folija se presijava i kada se gleda iz daljine, deluje kao da su polja u stvari nepregledno prostranstvo vode.

Nekoliko radnika ispred hale radi nešto oko žardinjera sa zemljom.

„Ovde trenutno imamo samo 15 ljudi, ali u špicu sezone ovde bude i po 150 radnika“, kaže Kris koji drži farmu zajedno sa bratom Arneom i njihovim ocem.

U zavisnosti od vremenskih uslova, berba špargli počinje krajem marta ili početkom aprila. Slede jagode, pa borovnice, luk, krompir, šećerna repa, pšenica i kukuruz.

Foto: EPA-EFE/LUKAS BARTH-TUTTAS

Za poljoprivrednike je ovo već druga sezona u pandemiji koronavirusa.

I iako su se ovoga puta pripremili, ipak su, kaže Kris, „malo napeti“ zbog predstojeće sezone.

„Ove godine možda malo bolje znamo šta da očekujemo“, oprezan je 32-godišnji farmer.

„Prošle godine u martu nismo znali ništa. Zelfkant je u okrugu Hajnsberg, a to je bilo prvo žarište koronavirusa u Nemačkoj. Nakon što je izbila epidemija, troje od deset radnika koji su u to vreme već bili na farmi odmah su seli u automobil i odvezli se nazad u Rumuniju“, kazao je Kris.

Nakon što je posle toga uveden karantin, sezonski radnici više nisu mogli da dođu u Nemačku, pa je zatim farmerima bilo dozvoljeno da dovedu radnike, ali o svom trošku. Porodicu Hensgens karte za radnike koštale su 10.000 evra.

„Neke su i propale, jer neki radnici iz Rumunije nisu znali gde je aerodrom, ni kako da do njega dođu. Obično ih minibusevi pokupe iz njihovih kuća i dovezu ih ovde“, kaže Kris Hensgens.

Foto: EPA/PATRICK SEEGER

Ukrajinskim studentima obećan i provod

Farma špargli porodice Hensgens je druga po veličini u regionu. Bez sezonskih radnika, tih 250 hektara ne bi moglo da se obrađuje. Većina radnika dolazi iz Rumunije, a od jula do septembra tu su i ukrajinski studenti. Imaju između 18 i 25 godina i angažovani su u Ukrajini uz obećanje da će, posle radnog vremena, moći malo i da se provedu u Nemačkoj.

„Pre pandemije, studenti su vikendom odlazili u Ahen, Keln ili Amsterdam. Ne možemo da ih zaključavamo, ali oni bi sada trebalo da ostanu ovde i, ako je moguće, da se drže podalje jedni od drugih“, kaže Kris Hensgens.

To je najčešće nije moguće.

„To ponekad izgleda kao da su na ekskurziji. Popiju piće posle posla, a nakon dva piva teško je pridržavati se pravila uvedenih zbog koronavirusa“, iskren je farmer.

Svaka soba ima WC

Foto: EPA-EFE/LUKAS BARTH-TUTTAS

Pridržavanje strogih higijenskih pravila je logistički izazov za sve na farmi. U svakoj od dugačkih stambenih zgrada nalaze se četvorokrevetne sobe, zajednička kuhinja, dnevni boravak i sanitarni čvorovi. Ali u njih sada može da se smesti samo deo radnika, najviše dvoje po sobi. Za ostale su iznajmljeni kontejneri sa dodatnim sanitarnim prostorijama. To košta 30.000 evra. Još 9.000 evra mora da se plati osoblje za čišćenje koje redovno dezinfikuje toalete, hodnike i kuhinje.

Pošto radnici više ne bi trebalo sami da odlaze u kupovinu, a i samo do sedam ljudi može istovremeno da bude u kuhinji, Hensgenovi su „centralizovali“ ručak.

„Kuvar, koji inače radi u našem restoranu, sada kuva za ceo tim“, kaže Arne Hensgens.

Radnici moraju da jedu po sobama.

Foto: EPA-EFE/LUKAS BARTH-TUTTAS

Negativni PCR uslov

I ove godine radnici bi trebalo da budu podeljeni u grupe koje rade i žive zajedno, i međusobno se ne mešaju. Grupe odlaze i vraćaju se sa polja po određenom rasporedu, a na putevima i u hodnicima kojima se kreću postavljene su prepreke.

„Pomaže ako se što manje ljudi sreće po tim stazama“, kaže 25-godišnji Arne, inače inženjer poljoprivrede.

Takođe, radnici prilikom ulaska u Nemačku moraju da imaju negativan test, a nekoliko dana kasnije ponovo se testiraju na farmi.

Braća Hensgens svesni su da će ove godine morati redovno da testiraju radnike, moguće i o sopstvenom trošku. Kada se prošle godine na plantažama jagoda u Bavarskoj pojavio koronavirus, i u Zelfkantu su testirali sve radnike. To je koštalo 7.000 evra.

Pročitajte i:

„Jedan od naših radnika bio je pozitivan. Srećom, on je živeo sam u jednom kontejneru i tamo je ostao u karantinu 14 dana. To smo platili mi, a troškove nadoknađuje država. Ali, taj novac do danas nismo dobili“, kaže Kris.

Obezbeđeno osiguranje

Šta bi se dogodilo ako bi se sezonski radnik ozbiljno razboleo?

„Onda bi bio prebačen u bolnicu, jer smo za sve naše ljude sklopili privatno zdravstveno osiguranje“, kaže Arne Hensgens.

Ali to je izuzetak, poljoprivredni sezonski radnici, koji u Nemačkoj ne rade duže od 70 dana godišnje, izuzeti su od obaveznog socijalnog osiguranja. U tom periodu ni radnik ni poslodavac ne moraju da plaćaju inače obavezne doprinose za zdravstveno, penziono i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

U 2020. godini taj period je produžen na čak 115 dana, tako da su sezonci ređe morali da se menjaju. Farmeri bi želeli da to tako bude i ove godine, ali nemačko Ministarstvo rada to blokira.

„Pri svakom produženju rokova, čak i privremenom, moraju se plaćati socijalna osiguranja“, potvrdilo je Ministarstvo.

Odluku Ministarstva podržava sindikat građevinarstva, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Oni zahtevaju da sezonski radnici u poljoprivredi budu zaposleni od prvog dana, i da moraju da uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje.

 

Uslovi rada

Veliki broj od oko 350.000 sezonskih radnika u poljoprivredi širom Nemačke angažovan je pod lošim uslovima. Sindikat naglašava da su naročito istočnoevropski radnici suočeni sa „nepodnošljivim uslovima“, često moraju da rade po 13 sati dnevno i imaju „lošu platu“.

U izuzetnim slučajevima, kada špargle po toplijem vremenu brže rastu pa ih ima mnogo, radi se i do 20 sati.

Na farmi špargli Hensgensovih radni dan traje od osam do devet sati, a plaćeni su po zakonom propisanom minimalcu od 9,50 evra na sat, plus bonus koji zavisi od količine špargli odnosno jagoda koje uberu.

Iz satnice koja se plaća treba isključiti pauzu, jer se ona u Nemačkoj ne plaća. Može se uzeti jedna ili dve pauze od 15 minuta za jelo, koje se zatim odbiju od ukupnih radnih sati.

Radnik od toga plaća 200 evra za povratnu kartu kući, a za smeštaj još devet evra dnevno, prenosi DW.

„U zavisnosti od učinka, naši ljudi mogu mesečno da zarade do 2.500 evra. Obično se kaže da svako može da bere jagode. Ali to nije istina. Kod nas dolaze ljudi koji to umeju da rade i mi mnogo činimo kako bismo ih ovde doveli, a i kako bismo ih zadržali,“ kaže Arne Hensgens.

Prošle godine dnevnica bila 150 evra, radili usred pandemije

Branje špargle na nemačkim plantažama prošle godine donosilo je dnevnicu i do 150 evra  u bruto iznosu. Nemački zemljoposednici plaćali su minimalno oko 8.60 evra bruto po satu.

Ni tada radno vreme nije bilo povoljnije, te su radili po 12 sati dnevno.

Polovinom aprila prošle godine dva aviona sa sezonskim poljoprivrednim radnicima iz istočne Evrope stiglo je u Berlin i Dizeldorf. Većina ih je tada stigla iz Rumunije, Poljske, Bugarske, Ukrajine i Mađarske, gde su nadnice mnoge manje nego u Nemačkoj.

Nemačko udruženje poljoprivrednika tada je insistiralo da zabrana ulaska u zemlji bude na snazi što je moguće kraće, jer u ovu zemlju svake godine dođe gotovo 300.000 sezonaca iz istočne Evrope. Vlada tu meru uvela kako bi suzbila pandemiju. Ulaz je bio zabranjen svim sezonskim radnicima i radnicima koji pomažu tokom berbe.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar