Nekoliko meseci pre nego što će završiti karijeru, nemačka kancelarka Angela Merkel zabeležila je još jednu, verovatno poslednju, pobedu. Uspela je da postigne dogovor sa SAD o gasovodu Severni tok 2 i time stavi tačku na priču o projektu koji je podigao mnogo prašine u Briselu, Kijevu, Varšavi i Vašingtonu, ali i u njenoj Nemačkoj gde je spisak onih koji se protive gasovodu prilično dugačak.
Pročitajte još:
Naime, Nemačka i SAD postigle su dogovor kojim se Amerika složila da dozvoli završetak tog projekta bez uvođenja novih sankcija Rusiji i Nemačkoj. Sa druge strane, Nemačka i SAD će učiniti određene ustupke Ukrajini i Poljskoj koje se protive izgradi gasovoda Severni tok 2.
Veći deo infrastrukture za gasovod je završen. Ostalo je da se postavi tek oko 100 od 1.200 kilometara cevi, što znači da bi kroz Severni tok 2 gas mogao da proteče već ove godine. Ovim gasovodom, prirodni gas stizaće iz ruskog grada Viborga preko Baltičkog mora do grada Lubmina u Nemačkoj. Severni tok 1, još jedan gasovod od Rusije do Nemačke, u funkciji je od 2011. godine.
Jedan od najglasnijih protivnika Severnog toka 2 je, očekivano, Ukrajina. Ovaj gasovod zaobizali postojeći cevovod za prirodni gas koji prolazi kroz tu zemlju, zahvljujući čemu Kijev svake godine ubira milijardu i po dolara od tranzita. Pored novca i gasa, između Rusije i Ukrajine stoji i još jedan ogroman problem koji dodatno komplikuje priču oko Severnog toka 2 – ruska aneksija Krima 2014. godine.
Rusija pokušava da isključi Ukrajinu iz tranzita gasa, zbog čega je SAD, jedan od najbližih saveznika Kijeva, bio izričito protiv Severnog toka 2. Čak, nedavno Amerika je uvela sankcije nemačkim kompanijama koje su bile uključene u ovaj projekat. Takođe, Vašington nije propuštao priliku da naglasi da će gasovod ugroziti energetsku bezbednost Evrope i povećati zavisnost od ruskog gasa što bi Moskvi omogućilo da vrši pritisak u političkom smislu na Poljsku i Ukrajinu.
Crvena linija za Rusiju
Bajden i Merkelova, koji su se nedavno sastali u Beloj kući, očigledno su uspeli da pronađu kompromis.
Prema američko-nemačkom dogovoru, biće osnovan „Zeleni fond“ vredan milijardu dolara. Ovaj novac namenjen je za podršku ukrajinskoj i poljskoj energetskoj industriji i bezbednosti. Fondom će upravljati Nemačka koja bi trebalo da obezbedi sumu od 175 miliona dolara.
Takođe, dogovoreno je da Ukrajina dobije 50 miliona dolara kredita za tehnologije zasnovane na zelenoj energiji, garanciju o nadoknadi novca za tranzitne takse za gas, koje će izgubiti zbog novog gasovoda, do 2024. godine, i obećanje i Berlina i Vašingtona da će sankcije biti ponovo razmotrene ako Rusija bude koristila gas kao političko oružje.
Kad je reč o ustupcima Poljskoj, Nemačka bi pristala da bude deo takozvane „Inicijative tri mora“, čiji je cilj jačanje investicija, infrastrukturnog razvoja i energetske bezbednosti među državama koje izlaze na Baltičko, Crno i Jadransko more.
Iz perspektive Berlina, ovo je putn pogodak, jer je Nemačka dobila skoro sve što je htela. Saradnja sa Rusijom se nastavlja, Severni tok 2 će biti završen, a Nemačka dobija željeni gas. U isto vreme, postoji crvena linija koju Rusija ne može da pređe ako želi da izbegne oštre sankcije, a Berlin se spustio tenzije sa saveznicima.
Ukrajina nije zadovoljna
Ako Merkelova ima razloga da bude zadovoljna, u Kijevu nimalo nisu.
Ministri spoljnih poslova Ukrajine i Poljske, Dmitro Kuleba i Zbignjev Rau, saopštili su da će Ukrajina i Poljska zajedno sa svojim saveznicima i partnerima raditi protiv pokretanja gasovoda Severni tok 2, sve dok ne nađu rešenja za prevazilaženje bezbednosne kriz. Takođe, iz Ukrajine inicirane su konsultacije sa Evropskom unijom (EU) i Nemačkom o Severnom toku 2.
Jurij Vitrenkam, predsednik ukrajinske državne kompanije za naftu i gas „Naftogaz“ u izjavi za Rojters, rekao je da bi Ukrajini trebalo dati članstvo u NATO-u kao garanciju bezbednosti.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare