Nemačko-ruski gasovod, kome se snažno protivi Vašington, mogao bi da postane prva žrtva rastućih tenzija između Kremlja i EU.
Iako Rusija opasno zaoštrava svoje odnose sa Evropskom unijom, odnosi Nemačke sa Sjedinjenim Državama i nizom drugih država članica EU mogli bi biti najveće žrtve eskaliranog diplomatskog sistema. Naime, koplja se lome oko nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2, najatraktivnije mete za nametanje novih sankcija Moskvi.
Pročitajte još:
Nakon što je prošlog meseca u Rusiji uhapšen najglasniji kritičar vladajućeg režima Aleksej Navaljni, zapadne zemlje počele su javno da traže njegovo puštanje na slobodu. Navaljni se vratio u matičnu zemlju nakon oporavka u Nemačkoj, pola godine nakon što su pokušali da ga otruju nervnim agensom, najverovatnije pripadnici ruskih tajnih službi.
Po povratku je uhapšen jer se navodno nije redovno javljao zatvorskom sistemu – služio je uslovnu kaznu zbog pronevere. Bila je to dvostruka provokacija Rusije, jer je Navaljni poslat u Nemačku na lečenje uz blagoslov predsednika Vladimira Putina i zato što je Evropski sud za ljudska prava proglasio njegovu presudu politički motivisanom, primoravši Moskvu da mu čak isplati odštetu.
Odnosi Rusije sa EU dodatno su pogoršani reakcijom Putinovog režima na masovne proteste širom zemlje u kojima desetine hiljada demonstranata zahteva puštanje Navaljnog, što su službenici zakona pokušali da iskorene, hapseći hiljade ljudi i pretrpavajući moskovske zatvore.
Konačni šamar dobio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, koji je posetio Moskvu krajem prošle nedelje. Pripremajući se za sastanak sa ruskim kolegom, ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, Borel je uložio sve napore da ostavi otvorena vrata za bilo koje pitanje uzajamne saradnje, pozivajući na konstruktivan dijalog i rekavši, u diplomatskom smislu, da bi Evropa mogla biti spremna za dogovore, samo da Rusija Navaljnog pusti „s upozorenjem“.
Hladan tuš
Međutim nakon svog prvog sastanka sa Lavrovom u petak, Borel je sa društvenih mreža saznao samo da je, dok je pregovarao s ruskim kolegom, njegovo ministarstvo odlučilo da protera troje evropskih diplomata iz Rusije, zbog navodnog učešća u protestima.
Iako su sami pregovori bili napeti i neproduktivni, Borelu nije moglo biti hladnijeg tuša i jasnije poruke da je njegova poseta Rusiji gubljenje vremena. „Čini se da se Rusija sve više odvaja od Evrope i smatra demokratske vrednosti egzistencijalnom pretnjom“, napisao je Borel u svom pregledu u nedelju uveče.
Čini se da Rusija u svojim provokacijama provocira EU na ono što većina država članica glasno traži – zaustavlja izgradnju gasovoda Severni tok 2, koji bi trebalo da udvostruči kapacitet ruskog gasa preko Baltičkog mora do Evrope na 110 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Zaustavljanje izgradnje gasovoda dugo su zahtevale Sjedinjene Države, koje su prošlog meseca takođe uvele sankcije ruskom brodu zbog polaganja cevi Fortuna. Naime, Fortuna je stigla u danske vode da zameni švajcarski brod koji se već povukao pod pretnjom sankcija, a promena lidera u Beloj kući uopšte nije promenila američki stav o gasovodu. To je, tvrdi Vašington, projekat koji će povećati zavisnost Evrope od ruske energije.
Budućnost Severnog toka?
Baltičke članice EU, kao i Poljska – koja ionako nema dobre odnose sa Rusijom i želela bi da Evropi ponudi gas sa svojih LNG terminala – takođe žele da zaustave izgradnju. Ali nemačka kancelarka Angela Merkel uporno brani projekat i odbija da ga zaustavi.
„Sjedinjene Države takođe trguju naftom sa Rusijom“, rekla je ona zaključivši da je jedino pitanje koji su oblici trgovine energijom sa Rusijom prihvatljivi, a koji ne.
A njen naslednik na čelu stranke Armin Lašet branio je ovog vikenda Severni tok 2, rekavši da hapšenje Navaljnog ne može biti razlog da ga zaustave.
„Moralizacija i domaće parole nisu spoljna politika“, rekao je on. U izgradnju gasovoda, osim Nemačke, uključene su i kompanije iz drugih glavnih evropskih ekonomija – Holandije, Francuske i Italije, ali za sada puštaju Nemačku da se brani od sve većih optužbi za „neprihvatljivu“ saradnju sa Rusima.
Lašet, koji se nada da će zameniti Merkelovu kao buduću kancelarku nakon septembarskih izbora, ima ozbiljan problem ako želi da sačuva gasovod – Stranka zelenih, koja je poslednjih meseci redovno osvajala više od 20 odsto na anketama, a skoro sigurno će biti druga po veličini stranka u Bundestagu. Bez njih će biti gotovo nemoguće formirati novu vladu, ali Zeleni su najglasniji protivnici Severnog toka 2 na nemačkoj političkoj sceni.
Od planiranih 2.460 kilometara gasovoda, preostaje da se izgradi samo 148 kilometara, od čega 120 u danskim teritorijalnim vodama, a poslednjih 28 u nemačkim. Kompanija je ovog vikenda rekla da je Fortuna započela radove na zadnjem delu cevovoda, istog dana kada je Lašet stupio u njegovu odbranu.
Povratak razočaranog i posramljenog Borela u Brisel mogao bi da dovede do novih poziva da se gasovod zatvori, a mogao bi da zaustavi i američke pretnje sankcijama protiv danskih kompanija za sertifikaciju. U interesu je Nemačke i Rusije da što pre završe projekat kako bi se odvojili od priča o sankcijama i dnevne politike. Fortuna je u napetoj trci sa vremenom i nije sigurna da će je pobediti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar