Šest opasnih evropskih trendova koje će korona ubrzati

Svet 15. maj. 202022:09
Podeli:
Foto: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Pandemija novog koronavirusa još uvek nije ni blizu kraja i iako je prerano govoriti o pravoj dubini posledica koje će ostaviti, već su primetni određeni negativni trendovi u Evropi. Svaka od ovih pojava bila je prisutna na evropskom tlu i pre virusa, a pandemija je samo ubrzala stvari.

Na posledicama pandemije će, piše Gardijan, najviše profitirati populisti.

Deglobalizacija

Koronavirus je jedna vrsta dodatne municije za propagiranje evropske – ili češće nacionalne – samodovoljnosti. Dugo pre nego što je virus stigao govorilo se o „deglobalizaciji“ i raskidanju lanaca nabavke. Takva retorika delom je potekla i iz protekcionističke politike Donalda Trampa i tvrdog Bregzita ka kojem je hrlila Velika Britanija, ali je važan faktor i ekonomija: cena radne snage više nije drastično različita u ekonomijama poput kineske i onih u bogatim zapadnjačkim zemljama, što znači i da su sve manje prednosti ofšor proizvodnje.

Evropsku težnju ka proizvodnoj autonomiji je pandemija dodatno pojačala zbog očigledne potrebe za medicinskom opremom, lekovima, pa čak i ključnim komponentama za automobilsku industriju, naročito u trenutku kada se u kineske kompanije i proizvođače ima sve manje poverenja.

Foto: EPA-EFE/Riccardo Antimiani

Politika nacije na prvom mestu

Nacionalni kapitali stiču sve veću vrednost i moć naspram institucija EU; te institucije su decenijama gubile u odnosu snaga sa državama članicama koje neguju prezriv stav prema moći koju Brisel akumulira.

Ključni kapitali postaju autoritet u teškim vremenima – to je dokazala i finansijska kriza 2008. godine kada je blok isplivao na leđima nacionalnog kapitala. Sada će se dogoditi isto.

Evropska komisija ne uspeva da koordiniše pristupe članica pandemiji ne samo zato što se najveći deo zdravstvenih i fiskalnih politika i dalje odvija na nacionalnom nivou, već i zato što ljudi očekuju da nacionalni lideri upravljaju krizom.

Zatezanje granica

EU radi na osnaživanju spoljnih granica Šengena još od 2015. godine kada je stigao prvi veći talas izbeglica, a neke nacionalne vlade su uvele kontrole na granicama unutar zone Šengena.

Zbog krize javnog zdravlja raste bojazan od stranaca i u martu su zemlje Šengena zatvorile spoljne granice, a onda su nastali problemi i unutar zone. U nekom trenutku će nacionalne vlade uspostaviti kontrolu nad epidemijom, ali će verovatno ostati veoma obazrive kada je reč o omekšavanju granica Šengena. Posetioci iz delova sveta koji su teško pogođeni pandemijom i u kojima virus i dalje tinja neće biti dobrodošli. Političari će dati sve od sebe da na sve moguće načine otežaju ulazak i boravak ilegalnim migrantima.

Zeleni u krizi

Pandemija će vrlo verovatno intenzivirati protivljenje politikama kreiranim da ublaže klimatsku krizu i podstaknu nas da živimo „zelenije“. Pre nego što je virus stigao, populisti poput švedskih demokrata, nemačkog AfD-a, Najdžela Faraža u Britaniji i Žutih prsluka u Francuskoj već su skupljali poene na neprijateljstvu prema zelenim politikama.

Foto: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA

Oni građani čiji životni standard drastično opada neće želeti da trpe dalje udarce na posao i prihode, a takvi su udarci neminovni kada se implementiraju mere kreirane sa ciljem ublažavanja posledica klimatskih promena.

Tenzije između istoka i zapada

Pročitaj i:

Podele u bloku između istoka i zapada poslednjih godina dovele su do neobičnog pozicioniranja zemalja poput Mađarske, Poljske i drugih centralnoevropskih država u odnosu na ostatak bloka. Konstantno se vode polemike i prepirke o distribuciji ilegalnih migranata pošto istočne države odbijaju da ih prime; targeti za smanjene stope emisije ugljenika dodatan su problem jer istočne ekonomije često zavise od uglja; povrh svega, u Poljskoj i Mađarskoj vladavina zakona praktično ne postoji, kao ni nezavisno sudstvo ili pluralizam medija.

Pandemija je dodatno produbila taj rascep. Građani centralnog dela Evrope strahuju da će izgubiti novac iz budžeta EU zato što će on biti preusmeren na teško pogođeni jug. U međuvremenu, Viktor Orban koristi pandemiju kao izgovor za uvođenje vladavine dekretima i polako, ali sigurno pretvara Mađarsku u de fakto diktaturu.

Tenzije između severa i juga

Virus produbljuje i rascep između juga i severa koji se otvorio pre desetak godina. Nemačka, Holandija i druge severne članice su oklevale da pruže esencijalnu pomoć jugu koji se mučio.

Foto: EPA-EFE/ANGELO CARCONI

Koronavirus je sada pogodio EU asimetrično. Zemlje na jugu, naročito Italija i Španija, zabeležile su veći broj preminulih od većine drugih zemalja, ušle u krizu sa mnogo većim javnim dugovima i, naposletku, one najviše zavise od industrija poput turizma koji je stradao u pandemiji. Žele solidarnost sa severa, ali je neće dobiti onako kako se nadaju – najviše što blok nudi su novi krediti, a jug je već prezadužen.

To će naročito ići naruku evroskepticima poput Matea Salvinija u Italiji – prema poslednjim istraživanjima u toku pandemije, čak 49 odsto Italijana smatra da bi njihova zemlja trebalo da napusti EU.

Komentari

Vaš komentar