Nije vam jasno šta se dešava u Nemačkoj? Evo objašnjenja

Svet 27. sep. 202114:40 > 15:54
Podeli:
Foto: EPA/EFE, REUTERS/Cathrin Mueller

Najneizvesniji izbori u poslednjoj deceniji u Nemačkoj nisu doneli jasnog pobednika, niti gubitnika. Socijaldemokratska (SPD) partija Olafa Šolca osvojila je 25,7 odsto, dok se Demohrišćanska unija (CDU) Armina Lašeta nalazi na drugom mestu sa 24,1 odsto. Nemačku zasigurno očekuje tročlana koalicija, čije fomiranje zavisi od Zelenih i Liberala (FDP).

POGLEDAJTE JOŠ:

Pregovori o koalicijama počeće nakon 2. oktobra, kada Zeleni planiraju da održe kongres partije na kome će odlučiti sa kim žele da sarađuju. Zeleni sa svojih 14,8 odsto u rukama drže ključ fomiranja nove vlasti u Nemačkoj, obzirom da ni SPD, ni CDU ne mogu da oforme većinu poslanika bez njih. Šolc i Lašet su tokom sinoćne debate posle izbora naglasili da je tročlana koalicija rešenje.

Ključni igrač te koalicije su Zeleni koje predvodi Analena Berbok – žena sa kojom sada svi hoće da sarađuju. Drugi važan potencijalni koalicioni partner jesu Liberali (FDP) Kristijana Lindera, još jednog čoveka koji je već izrazio spremnost na saradnju sa Zelenima. Jedno je sigurno – Zeleni su trenutno najpopularniji koalicioni partner u Nemačkoj.

Semafor koalicija – SPD, Zeleni i Liberali

Jedna od mogućnosti je semafor koalicija koju će formirati socijaldemokate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP). Prema trenutnim informacijama, ovaj savez činio bi većinu od 416 poslanika u Bundestagu, od maksimalnih 740. Socijaldemokrate donose 206 poslanika, Zeleni 118, a Liberali 92. Semafor koalicija je najizvesniji ishod ovogodišnjih izbora, obzirom da su lideri ovih partija izrazili spremnost na saradnju.

Olaf Šolc (SPD) ranije je govorio o koaliciji sa Zelenima, što je ponovio i tokom televizijske debate koja je održana nakon izbora. Lider FDP-a Kristijan Linder takođe želi da sarađuje sa Analenom Berbok (Zeleni), ali ni savez sa socijaldemokratama nije neprirodan. Kancelarsku poziciju u ovom savezu dobio bi Olaf Šolc, kao vođa partije sa najviše glasova građana. SPD i Zelene vežu pitanja socijalne politike, podizanja poreza za bogatije, države blagostanja, kao i borbe protiv klimatskih promena.

Kristijan Lindner Foto: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Kao i tokom pregovora 2017. godine, problem može nastati sa Liberalima i njihovim vođom Kristijanom Linderom. Naime, on je i nakon prethodnih izbora ušao u pregovore sa Demohrišćanskom unijom i postojale su velike šanse da tada postane deo vlasti sa partijom aktuelne kancelarke Angele Merkel. Linder tada nije dobio ono što je zahtevao, što je dovelo do iznenadnog napuštanja pregovora.

Javnosti je poznato da on želi funkciju ministra finansija koju trenutno obavlja Olaf Šolc. Njegove ideje o porezu znatno se razlikuju od stavova socijaldemokrata, koji su u izbornom programu najavili veće poreze za bogate i povećanje minimalne zarada. Za razliku od njih, Linder smatra da porezi moraju biti manji i insistiraće na tome ukoliko uđe u koaliciju. Prema tom scenariju, SPD bi morao da odustane od bitne stavke svog programa.

Jamajka koalicija – CDU, Zeleni i Liberali

Obzirom na malu razliku između demohrišćana i socijaldemokrata koju ankete pokazuju, i dalje postoji šansa da će CDU dobiti šansu da formira vlast. Armin Lašet bi u tom slučaju ponudio saradnju Analeni Berbok i Zelenima, ali i Liberalima Kristijana Lindera. CDU u savez donosi 196 poslaničkih mesta, Zeleni 118, a Liberali 92, što je dovoljno za formiranje većine od 406 poslanika Bundestaga.

Demohrišćani i Zeleni nisu u istoj ravni po pitanju borbe protiv klimatskih promena, ali je sigurno da bi Lašet pristao na ustupke, kao to znači da će biti jedan od konsituenata vlasti. Sa druge strane, savez sa Linderovim Liberalima je izvesniji, obzirom na to da su u pregovorima bili ranijih godina i mogu da se usaglase kada je reč o finansijskoj politici. Lašet će možda i pristati da rizikuje i kancelarsku poziciju ustupi Analeni Berbok, ako je to njen uslov za saradnju sa demohriščanima.

Foto: Peter Kneffel/DPA via AP

Kenija koalicija – CDU, SPD i Zeleni

Mogućnost na papiru je i savez najvećih protivnika na ovim izborima – demohrišćana i socijaldemokrata. Ukoliko bi Olaf Šolc i Armin Lašet odlučili da dosadašnju borbu ostave po strani, činili bi većinu od 402 poslanika u Bundestagu, a neophodan im je treći činilac, što bi verovatno bili Zeleni. Iako zvuči nelogično da rivali postanu saveznici, ova koalicija i nije toliko neprirodna.

Naime, stavovi Olafa Šolca se umnogome poklapaju sa načinom na koji je Angela Merkel vodila zemlju. Razlog zbog kojeg je Šolc tokom izbornog meseca postao jedan od najpopularnijih političara je predstavljanje sebe kao legitimnog naslednika Merkelove, za razliku od Lašeta, koji je u javnosti ocenjen kao nedostojan funkcije. Predvodnik CDU bi i u ovom scenariju morao da se odrekne kancelarske pozicije, u korist Šolca ili Berbok.

Nemačka koalicija – CDU, SPD i FDP

Šanse da će demohrišćani i socijaldemokrate ostaviti po strani rezlike i borbu za prevlast nisu velike u ovom momentu. Obzirom da Lašet i Šolc žele kancelarsku poziciju, nije verovatno da će pristati da budu drugi činilac vlasti. Pored toga, ove dve partije zajedno imaju 402 poslanika u Bundestagu, što nije dovoljno za formiranje većine. Njima je potreban treći član, u ovom slučaju Liberali (FDP), koji je bi mogli da dobiju željeno mesto ministra finansija, te nije izvesno da će ova koalicija biti fomirana.

Foto: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Levica ispala iz rostera

Levica (Linke) nije uspela da pređe cenzus, što je čini nemogućim koalicionim partnerom. Savez socijaldemokrata, Zelenih i Levice je bio jedna od mogućnosti pre nego što su rezultati izbora bili poznati. Linke predstavlja prirodnog saveznika SPD-a i Zelenih zbog poklapanja kada je reč o pitanjima socijalne politike, podizanja poreza za bogatije, države blagostanja i borbe protiv klimatskih promena.

Foto: EPA-EFE/Filip Singer

Problem sa Levicom nastaje zbog njenih stavova o NATO savezu.  Levica traži da se NATO reformiše mehanizmom koji bi uključivao Rusiju, ali zna da sa svojih donedavno pet odsto, a nakon ovih izbora 4,8 ne može da ima takve zahteve. Sada je saradnja bilo koje partije sa Levicom isključena jer u savez ne donosi dovoljno poslanikih mesta.

Alternativa za Nemačku nikada nije bila opcija

Desničarska stranka koja je nastala 2015. godine, kada je Angela Merkel odlučila da dozvoli migrantima ulazak u Nemačku, od samog starta je isključena od strane ostalih partija. Zbog prilično ekstremnih stavova, SPD, CDU i Zeleni su još na početku predizborne kampanje istakli da do saradnje sa AfD-om neće doći, bez obzira na izborne rezultate. Iako ima 10,5 odsto, što je približno Liberalima, Alternativa izvesno neće biti partner u tročlanoj koaliciji.

BONUS VIDEO Nemačka pred izborom

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar