Selo Trasmoz, smešteno u podnožju severne Španije, privlači hiljade turista svake godine. Ono što turiste privlači nije polurazrušeni dvorac, niti predivni venci planina, već neobična začkoljica istorije - Trasmoz je jedino špansko izopšteno i prokleto selo.
Pročitajte još:
„Do sada nas isključenje iz zajednice i prokletstvo nisu bili loši“, rekla je Lola Ruiz Dijaz, jedna od 47 žitelja koji borave tokom cele godine u Trasmozu, nekih 50 kilometara severozapadno od španskog grada Saragosa, prenosi Gardijan.
„Mi smo to preokrenuli u našu korist“, rekla je ona.
Ovo selo svakog leta poseti čak 6.000 turista, jer se svakog jula održava festival čarobnjaštva. Posetioci imaju priliku da istaže mali muzej čarobnjaštva u kome se rekonstruiše prokletstvo koje se baca na selo. Nekoliko seljana je očekivalo selo, zbog svoje specifične priče, neće biti pogodno za turiste. Ali pre dve decenije, nakon što su meštani počeli da pripovedaju priče koje su godinama menjale i oblikovale Trasmoz njih je počelo da biva sve više.
Njegova neortodoksna prošlost seže u niz svađa koje su počele pre više od 700 godina. U to vreme Trasmoz je bio prosperitetna zajednica hrišćana, Jevreja i Arapa sa moćnim protivnikom, susednim manastirom Veruela.
Svađa je žapočela oko toga da li bi seljani mogli da sruše drveće u okolini za ogrev, da bi se zahuhtala 1252. godine, kada je manastir zatražio da Trasmoz bude izopšten iz katoličke crkve.
Drugi „rat“ došao je više od 250 godina kasnije, ovaj put zbog pristupa putevima koji prolaze kroz obližnju planinu Monako. Nakon što su plemići iz zemlje stali na stranu Trasmoza, manastir je uzvratio. Uz dozvolu tadašnjeg pape, Julija II na Trazmoz je bačena kletva iz psalama.
„Po mom mišljenju, ljudi u Trasmozu nisu ozbiljno shvatili sve što je manastir pokrenuo protiv njih, jer su na to navikli“, rekla je Lola.
Neki su čak pokušali da iskoriste status sela u svoju korist. Decenijama nakon što je Trasmoz ekskomuniciran, čuvari dvorca počeli su tajno da koriste to mesto za stvaranje lažnih novčića. Kako bi objasnili udaranje i druge zvukove koji su iz zamka dopirali u gluvo doba noći, rekli su ljudima da su veštice proganjale to područje.
„Čudne zvukove su naravno, stvarali oni. Manastir je to iskoristio, govoreći ljudima da je Trasmoz selo veštica“, rekla je.
Ugled je opao. Trasmoz je postao poznat kao selo čarobnjaštva, koje je ponekad dovodilo čak i do smrtnih posledica. Poslednji meštanin koji je optužen za čarobnjaštvo bila je Jokaina Bona Sančez, poznata kao Tia Kaska, koja je bačena niz strmu klisuru 1860. godine nakon što je okrivljena za niz smrtnih slučajeva u selu.
Vremenom je Trasmoz – bilo zbog prokletstva ili jednostavno zbog odjeka događaja koji se odvijaju širom Španije, dobio epitet ukletog. Dvorac je napušten i stanovništvo od 700 ljudi je naglo počelo da se smanjuje nakon što je Španija naredila proterivanje Jevreja 1492. godine, a zatim i muslimana.
Međutim, nakon što su lokalni zvaničnici najavili subvencije selima za održavanje događaja čiji je cilj proslavljanje njihovih jedinstvenih karakteristika, Trasmoz je odlučio da usavrši ono po čemu je poznat.
„Mislili smo, po čemu je Trasmoz poznat? Ubrzo smo shvatili, to su veštice“, rekla je.
Tako je rođen godišnji Feria de Brujeria, festival čarobnjaštva, na kome se čitaju tarot karate, prodaju losioni napravljenih od lokalnog bilja i bira po jedan meštanin koji se proglašava čarobnjakom godine.
„To je način da se popravi veza sela sa ‘vešticama’, a takođe i da se oda počast svim ženama koje su doživele progon kroz vekove“, rekla je Ruiz.
To je donekle bezbrižan pogled na mračnu istoriju Trasmoza, mada ga neki turisti shvataju ozbiljnije.
„Ljudi se pojavljuju u mojoj kući tražeći od mene da se rešim zlu magiju, ali to ovde nećete pronaći“, rekla je Ruiz, koja je 2008. proglašena vešticom godine.
Trasmoz, Desa Sihir di Spanyol yang Menarik Ribuan Wisatawan https://t.co/yTY62K1ClU pic.twitter.com/eK6HyUuSKA
— Beritabaru.co (@Beritabaruco) August 22, 2021
Festival je prerastao u jedan od najbolje posećenih u severnom regionu Aragon, rekao je Hesus Andia, gradonačelnik Trasmoza.
„U početku je to bilo nešto simbolično za selo, ali ubrzo smo shvatili da se ljudima zaista sviđa“, rekao je.
U većini slučajeva, stanovnici sela su otvoreni za razrešenje nesporazuma sa crkvom.
„Postoji vrlo mali broj ljudi koji sukob shvataju lično, ali ostatak opštine zna da nešto moramo da rešimo ili ćemo nestati“, rekla je Lola.
Skoro osam vekova nakon što je Trasmoz isključen iz zajednice, poboljšan je odnos sa manastirom Veruela, te su se povremeno udruživali i u organizovanju kulturnih događaja. Sve je mirno i u Trasmozovoj crkvi, u kojoj se redovno održavaju mise, krštenja i drugi obredi.
??️ Si todo va bien voy a hacer una excursioncilla a Trasmoz y alrededores (Moncayo, Tarazona, tal vez Ágreda…). ¿Recomendaciones? https://t.co/s5iXVigdBL
— Álvaro Martín (@Alvaro_misterio) August 20, 2021
Uprkos tome, seljani nemaju interesa da priđu papi da vide da li se izolacija od drugih ili prokletstvo mogu ukinuti.
„Ne razmišljamo o tome, nećemo to učiniti. Ako želimo da se oslobodimo toga, moramo da moramo da izbrišemo sve, a to nam buduće generacije nikada ne bi oprostile“, zaključila je Lisa.
BONUS VIDEO: Skriveni troškovi na odmoru
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar