Sve je išlo tako dobro. Uspešni programi vakcinacije pokretali su oporavak globalne ekonomije nakon pandemije, beze su se vratile na rekordno visok nivo, a cene su porasle tek toliko da su strahovi od deflacije otišli u prošlost, prenosi Gardijan. Ali nedostatak snabdevanja koji je u početku stavio znak pitanje o dostupnosti luksuznih automobila ili o tome da li će ispod božićih jelki biti dovoljno Plej stejšna, umesto toga prerasta u potpunu krizu sa nedostatkom energije, radne snage i transporta od Liverpula do Los Anđelesa.
PROČITAJTE JOŠ:
Svi problemi su na ovaj ili onaj način zapetljani u poastu post-pandemijske potražnje potrošača ali uzevši zajedno, dolazi do onoga što bi jedan od vodećih ekonomista nazvao „stagflacionim vetrom“, koji bi mogao da obori globalnu ekonomiju.
Mohamed El-Erian i savetnik osiguravajuće g Alianza i predsednik Kraljičinog koledža u Kembridžu, kaže da je ovonedeljni iznenadni pad fabričke proizvodnje u Kini bilo jasno upozorenje da bi svetska ekonomija mogla da padne dok cene i dalje brzo rastu.
„Problemi u lancu snabdevanja mnogo su uporniji nego što je većina kreatora politike očekivala, iako su kompanije manje iznenađene“, rekao je on.
„Vlade moraju brzo da razmisle jer se tri elementa – strane ponude, transpot, radna snaga – spajaju kako bi oduvali stagflacioni vetar kroz globalnu ekonomiju“.
Nestašica energije pruža najveću ilustraciju problema sa sve većim brojem benzinskih pumpi u Velikoj Britaniji koji ostaju bez goriva, a gradovi u severnoj Kini moraju racionalizovati snagu i primorati fabrike najveće nacije za proizvodnju u svetu, da se zatvore baš pre Božića, kada potražnja dostiže vrhunac na Zapadu, prenosi Gardijan.
Obe zemlje su zahvaćene nedostatkom rezervi usred sukoba u celom svetu za prirodni gas i naftu, čija se cena skoro udvostručila za 12 meseci na skoro 80 dolara po barelu.
Zajedno sa tekućim ograničenjima vezanim za koronavirus u nekim velikim proizvodnim zemljama, poput Vijetnama i dobro dokumentoavnim nedostatkom komponenti, poput računarskih čipova, fabrike jednostavno ne proizvode dovoljno.
Britanska proizvodnja automobila pala je na 27 odsto na godišnjem nivou u avgustu, i dovela je do pada boj vozila koji izvoze u Australiju, SAD i Kinu. U četvrtak su proizvođači najavili nova privremena zatvaranja u Nemačkoj zbog problema sa čipovima.
U Japanu je indeks zaliha gotovih proizvoda pao na nivoe koji se nisu videli nakon zamljotresa 2011. godine i cunamija.
Ali čak i kada bi mogli da dohvate više izvora energije i materijala, fabrike bi mogle da proizvode više robe, a slanje stvari bi i dalje koštalo više. U nekim pometnim rutama poput Kine do najveće evropske luke Roterdam, troškovi isporuke kontejnera porasli su šest puta u prošloj godini.
Problemi ne prestaju kada roba stigne u luku sa nedostatakom radne snage što predstavlja konačni problem u sve mukotrpnijem putovanju proizvoda do njihovog konačnog odredišta.
Nedostatak vozača kamiona u mnogim delovima Evrope, delom zbog sporova oko uslova, a delom zbog stalnih ograničenja zbog koronavirusa, uzrokuje kašnjenja.
Flavio Romero Makau, stručnjak za lanac snabdevanja na Univerzitetu Edit Kovan u Zapadnoj Austaliji, kaže da je ogromna povećana potražnja nakon pandemije napregla je delikatno uravnotežen svetski ekonomski sistem.
„Potrošači su ludi da kupuju stvari jer je set preplavljen dolarima od vladinih podsticaja, većom uštedom i povećanom potražnjom“, rekao je on.
„Veća tražnja i ograničenja ponuda jednaki su inflaciji: nema izlaza iz toga. Složio si sve ove stvari i to je savršena oluja“, dodao je.
Iako se povaćavaju upozoranja o pretnji stagvlacije sve više ekonomsta veruje da bi centralne banke morale brže da povećaju kamante stope ako inflacija zavlada u razvijenom svetu.
Banka Engleske je označila da bi kamatne stope mogle porasti iduće godine, a američke Federalne rezerve napokon su signalizirale kraj svog masovnog plana stimulacije pandemije koji bi mogao povećati troškove zaduživanja 2022. godine.
Nil Šeing, glavni ekonomsta Kapital Ekonomiksa, rekao je da su Velika Britanija i SAD u najvećem riziku od pregrejavanja do inflacije, što je dovelo do akcije centralne banke.
Promena paradigme u monetarnoj politici nakon godina jeftinog kredita mogla bi biti praćena ponovnim uravnoteženjem globalne ekonomije jer zemlje nastoje da skrate lance snabdevanja i postanu samodovoljnije kroz politike koja promoviše nezavisnost o uvozu.
Romero Makau veruje da bi mnoge kompanije mogle iskoristiti priliku da presele proizvodnju iz Kine, u kojoj se suši ponuda jeftine radne snage koja je pokrenula njeno ekonomsko čudo, u zemlje poput Vijetnama i Meksika.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare