Samit u Ženevi između Vladimira Putina i Džozefa Bajdena 16. juna verovatno neće biti prijateljski. U prilog tome ide i to što je Rusija nedavno uvrstila SAD na svoju zvaničnu listu „neprijateljskih država“
Pročitajte još:
Obe strane saglasne su oko toga da su im međunarodni odnosi na najnižem mogućem nivou i nijedna od njih trenutno nema ambasadora u zemlji one druge, prenosi BBC.
Visoki ruski zvaničnici su pod američkim sankcijama zbog pregršt razloga, počev od aneksije Krima do navodnog mešanja u izbore, a dvojica bivših američkih marinaca su čak u ruskim zatvorima, jedan od njih služi kaznu od 16 godina, jer je optužen za špijunažu. Povrh svega, Džozef Bajden se tokom emislije usaglasio sa intervjuerom da je Putin „ubica“.
Pa ipak, njih dvojica se sada prvi put sastaju kao predsednici, a neki u Rusiji to vide kao postignuće samo po sebi.
Putinu je bitna simbolika
„Samit je važan u smislu simbolike, pokazuje da je Rusiju u istoj ligi kao i SAD, jer je za Putina simbolika nevažna“, kaže Andrej Kortunov, direktor istraživačkog centra RIAC u Moskvi.
Sastanak dolazi na samom početku Bajdenove vladine u Beloj kući, njegovom prvom putovanju u inostranstvo i na njegov zahtev. Ovo donosi dodatne bodove Kremlju.
U obzir bi trebalo uzeti i da je ovo samit, a ne neki slučajni susret na nekom drugom događaju.
I uprkos prenatrpanom dnevnom redu, uključujući sastanke u sedištu NATO-a u Briselu u ponedeljak, postoji posebno interesovanje za konačnu stanicu sastanka Bajdena sa Putinom.
„Putin definitivno želi da bude ravnopravan sa američkim predsednikom. Želi da ga poštuju, da sve bude po njegovim uslovima. Putin želi demonstrira mišiće i bude član kluba“, kaže politička analitičarka Lili Ševtsov.
Rusija se mora ukrotiti
Izbor Ženeve kao okruženja asocira susret iz 1985. godine. To je bio prvi samit između Ronalda Reagana i Mihaila Gorbačova. Ipak malo je izgleda da će se današnji događaj imati sličnosti sa njim.
Bela kuća rekla da je njen cilj „stabilan“ i „predvidljiv“ odnos sa Rusijom. Mnogi nisu sigurni da će ovo uspeti s obzirom na to da je nepredvidljivost sinonim Putinove vladavine još od kada su njegovi „mali zeleni ljudi“ ušli na Krim 2014. godine. To je bio početak klizavog odnosa Rusije i SAD.
„Izvodljiviji cilj bio bi da se ispitaju mesta crvenih linija“, sugeriše Ševcova, i dodaje da bi dijalog trebalo da odnos ove dve sile pomeri sa ivice ponora.
„Ako ne razgovaraju, Rusija će postati nepredvidljivija“, tvrdi ona.
Možda se usaglase?
Ovog vikenda, Vladimir Putin rekao je državnoj televiziji da postoje „pitanja na kojima može sarađivati sa Sjedninjenim Državama, počevši od razgovora o kontroli nuklearnog naoružanja, o regionalnim sukobima, koji uključuju i one sa Sirijom i Libijom, kao i o klimatskim promenama.
„Ako možemo da stvorimo mehanizme za rad po tim pitanjima, onda mislim da možemo reći da samit nije uzaludan“, rekao je Putin.
Neki u Rusiji sugerišu da je primirje u „diplomatskim ratovima“ takođe moguće. SAD su dosada proterale na desetine ruskih diplomata i zatvorile dva kompleksa u poslednjih nekoliko godina, a najavile su i da će u američkim misijama u Rusiji zabraniti zapošljavanje lokalnog stanovništva, što znači dramatično smanjenje usluga, uključujući vize. Moskva bi možda, kao minimalni potez, dozvolila svom ambasadoru povratak u Vašington.
SAD će takođe pokućati da utiče na sudbinu svojih zatvorenika u Rusiji, uključujući Pola Vilana koji je uhapšen 2018. godine i osuđen za špijunažu.
Neprijateljski narativ Putina
Ruski predsednik se u poslednje vreme trudi da proširi svoj neprijateljski stav prema zapadu na sve. Na ovogomesečnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, tvrdio je kako Sjedninjene Države žele da „obuzdaju“ razvoj Rusije.
Nekoliko dana ranije, zapretio je da će „izbiti zube“ bilo kom stranom agresoru koji želi da „ugrize“ Rusiju.
„Jasno je da veruje da su Sjedninjene Države protivnik koji Rusiji ne želi dobro i ne mislim da će se to promeniti“, kaže Andrej Kortunov.
Uprkos tome, on tvrdi da Rusija želi da snizi tenziju za stepen ili dva.
Ruskoj javnosti ništa ne znače spoljnopolitičke pobede
„Kao racionalan političar, Putin bi želeo da smanji troškove i rizike povezane sa ovom kontradiktornom vezom“, smatra Kortunov.
„Ruska javnost nema apetit za spoljnopolitičke pobede i neće ih prihvatiti kao zamenu za rešavanje gorućih socijalnih i ekonomskih problema kod kuće“, kaže Kortunov.
„Šta god Putin poželi, mislim da ne može ništa da potigne eskalacijom“, dodaje.
Svako će „da tera“ svoju priču
Ono što Vladimir Putin ne želi, ali na šta je spreman, jesu korekcije po pitanju ljudskih prava, u šta spada i slučaj sa Alekseja Navaljnog.
Moskovski sud Navaljnovu antikorupcijsku organizaciju zabranio kao „ekstremističke“, presudom koja bi lako mogla da se odloži do kraja samita.
„Bajden će svoju pesmu, da priča o Navaljnom i ljudskim pravima, a onda će putin da doda kao su i Sjedinjene Države iste“, predviđa Ševcova.
„Ali činjenica da se ovaj sastanak održava znači da će nakon ‘predstava’ o ljudskim pravima preći na glavno jelo. A to su razgovori o smanjenju napetost“, zaključuje.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
