Ono što je Ruzveltu bio radio, Trampu je bio Tviter

Svet 20. jan. 202109:42
Podeli:
Foto:EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

"MOJI prijatelji", "Dragi moji Amerikanci" - tako je bivši američki predsednik Franklin Delano Ruzvelt započinjao svoja obraćanja na radiju, svom glavnom komunikacijskom kanalu s Amerikancima. Gotovo devet decenija kasnije i s procvatom društvenih mreža, svaki tvit predsednika Donalda Trumpa postajao je vest.

Pročitajte još:

Ruzvelt je popularizovao „razgovore uz kamin“ na radiju korištenjem jednostavnog i prijateljskog jezika, a Trump je prikupio gotovo 90 milona pratilaca na Tviteru, često konfliktnim diskursom.

Njegovi tvitovi do 280 znakova nisu dopirali samo do njegovih pretilaca, već su o njima redovno izveštavali i tradicionalni mediji koje je on zaobilazio jer su mu postavljali neugodna pitanja. Tviter mu je bio direktna, jeftin, brz i moćan alat za samopromociju, manipulisanje i obračun s protivnicima.

Iako je medije koji mu nisu bili skloni optuživao da su lažljivi narodni neprijatelji, na Tviteru često nije obraćao pažnju na istinu, činjenice i pristojnost.

Sukob s medijima

U svojoj poslednjoj objavi pre suspenzije profila iskazao je razumevanje i ljubav za napadače na Kongres. „Znam kako se osećate, ukrali su nam izbore, glatku pobedu. Svi to znaju, posebno druga strana, ali sad morate ići kući. Mi vas volimo.“

Pre toga je svoje pristalice u govoru nahuškao da krenu prema Kapitolu. Tviter ga je sklonio sa svoje platforme zbog podsticanja na nasilje.

Profesorka sa Fakulteta političkih nauka Marijana Grbeša Zenzerović vidi u tome i nešto pozitivno. „Osim što je pokazao da američka demokratija ima problema, pokazao je i da je ona poprilično otporna i da se institucije mogu tome odupreti“, rekla je ona Indeksu.

„U širem javnom mnjenju postoji sumnja i utisak da se Amerika ne može nametnuti kao moralna vertikala ili nekakav policajac demokratije, ali s druge strane treba uzeti u obzir da je Amerika zasad, u principu, obranila svoju demokratiju“, objasnila je.

Trumpov mandat obeležen je i sukobima s medijima.

„LAŽLJIVI mediji (propali @nytimes, @NBCNews, @ABC, @CBS, @CNN) nisu moji neprijatelji, oni su neprijatelji američkog naroda!“, naveo je na Tviteru Tramp u februaru 2017.

Iste godine posvetio je CNN-u video na svom Tviter profilu u kojem napada i udara muškarca čiju je glavu zamenio logom CNN-a. Video je bio modifikovana verzija Trampovog nastupa s kečerima iz 2007.

„Tužan je dan kad predsjednik SAD-a potiče nasilje prema novinarima“, objavio je tada CNN.

Ispravan, opasan presedan

Otkako su vodeći američki mediji Džoa Bajdena proglasili novim stanarom Bijele kuće, Tramp je koristio Tviter za širenje tvrdnji o izbornoj prevari i odbijao da prizna poraz.

Tviter, godinama Trampov glavni saveznik u komunikaciji sa pristalicama, postao je njegov neprijatelj nakon izbora 3. novembra  i stavljao upozorenja da piše dezinformacije.

Krajnji potez Tvitera bio je gašenje Trampova profila nakon nereda na Kapitolu što je izvršni direktor te platformeDžek Dorsi opisao kao „ispravnu“ odluku, ali „opasan presedan“.

Grbeša Zenzerović slaže se da je „odluka bila ispravna u datim okolnostima“, ali i da je to „najveće crveno svetlo i zvono za uzbunu uz sve polemike koje se vode oko Tvitera“.

Osim Tvitera, Trampa su „ugasili“ Fejsbuk, JuTjuv, Snepčet i Tvič, a njihove odluke osudile su Nemačka i Francuska.

„Taj potez Tvitera pokazao je ono na što naučnici, profesori, ljudi koji se bave digitalnim medijima upozoravaju već godinama, a to je da ogromna komunikacijska moć i odgovornost leži u rukama privatnih korporacija i da su zahtevi za regulacijom tih platformi opravdani“, rekla je Grbeša Zenzerović.

„Ali institucije debelo kaskaju, inertne su, spore i izrazito pasivne“, istakla je ona.

Iz sveta i regiona čitajte:

Trampove udice

Dodaje kako je napad na sedište američke demokratije pokazao koliko društvene mreže „mogu biti moćne u mobilizaciji nepoželjnog, devijantnog i nedemokratskog ponašanja“ i da je „to problem veći od Trampa“.

Uz ‘factcheckere’ (ljude koji proveravaju tačnost činjenica) za borbu protiv lažnih vesti na društvenim mrežama, jednako je važno i „dizanje standarda etike ‘mainstream’ novinarstva“, upozorila je Grbeša Zenzerović.

Odgovornost imaju i mediji jer „daju ogroman prostor ljudima koji potenciraju kontroverzne diskurse, u Trampovu slučaju vulgaran i konfliktan način komunikacije“, rekla je ona „A uz to mu još daju prostor prihvatajući njegove teme“, navela je Grbeša Zenzerović i podsetila na Trampovu izbornu kampanju 2016. i obećanje o izgradnji zida s Meksikom.

„Tramp je iskoristio taj zid kao udicu na koju su se mediji odmah uhvatili. Zid prema Meksiku je najbolji spin u izbornoj kampanji koji smo videli u dugo, dugo godina“, rekla je ona.

„On je time nametnuo temu migranata, ključnu temu tih izbora i mediji su se potpuno navukli na to“, istakla je profesorka s FPZG-a

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar