SAD su obavestile druge vlade - partnere da se povlače iz međunarodnog sporazuma više od 30 država pod nazivom "Otvorena neba" (Open Skies Treaty), koji dopušta izviđačke letove nenaoružanih letelica iznad teritorije zemalja-potpisnica, što je prvobitno trebalo da ojača poverenje i omogući sprečavanje sukoba SAD i Rusije.

SAD su saopštile da hoće da se povuku iz tog sporazuma jer ga krši Rusija, kao i zato što se snimci koji se prave tokom tih letova mogu brže i jefitnije dobiti od američkih ili komercijalnih satelita.

Očekuje se da će odluka Vašingtona dodatno zaoštriti odnose s Moskvom i izazvati nezadovoljstvo evropskih saveznika koji imaju koristi od snimaka koje SAD dele na osnovu tog sporazuma.

Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer je u julu 1955. godine prvi predložio da SAD i tadašnji Sovjetski Savez uzajamno dozvole izvidjačke letove iznad svojih teritorija.

Moskva je najpre odbacila tu ideju, koju je predsednik Džordž Buš stariji oživio u maju 1989. godine, sporazum je stupio na snagu 2002. godine i do sada su ga potpisale 34 zemlje ali ga nije ratifikovala jedna – Kirgizija.

Više od 1.500 letova izvedeno je na osnovu tog sporazuma, čiji je cilj veća transparentnost vojnih aktivnosti i pomoć nadzoru sprovodjenja sporazuma o kontroli naoružanja i drugih.

Iako je svaka potpisnica pristala na posmatračke letove iznad cele svoje teritorije, Rusija ne dozvoljavaa nadletanje nekih područja.

Opozicione Demokrate u Kongresu SAD su prošlog meseca u pismu optužile Trampa da „navaljuje“ s povlačenjem iz tog sporazuma dok se svet bori s pandemijom, i da će podriti savezništvo SAD s evropskim zemljama koje se oslanjaju na taj sporazum da bi pratile ruske vojne aktivnosti.

Ovog meseca je 16 bivših visokih zvaničnika evropskih vojski i odbrane potpisalo izjavu kojom podržavaju taj sporazum, rekavši da će povlačenje iz SAD-a biti udarac globalnoj bezbednosti i dodatno potkopati međunarodne sporazume o kontroli naoružanja.

Ti zvaničnici su tražili od Sjedinjenih Država da preispitaju svoj stav.

Ali ako SAD napuste sporazum, pozvali su evropske države da ga se i dalje pridržavaju.

Postoji i zabrinutost da bi Rusija mogla da se povuče iz tog sporazuma.

Ako SAD i Rusija napuste sporazum, njihova teritorija se ne bi mogla preletati radi snimanja.

A ako Moskva ostane u sporazumu, mogla bi da nadzire bat američke vojne objekte u Evropi.

Trampova odluka da izađe iz Sporazuma „Otvorena neba“ postavlja pitanja o njegovoj opredeljenosti prema takozvanom Sporazumu Novi START, s Rusijom, o nuklearnom razoružanju, koji ističe početkom sledeće godine.

Novi START, jedini je preostali ugovor koji ograničava američki i ruski nuklearni arsenal.

Rusija je ponudila produženje sporazuma, ali Tramp bi da ga prroširi i na Kinu.

Prošle godine Trumpova administracija se povukla iz sporazuma o nuklearnom oružju iz 1987. s Rusijom, kojim su bili zabranjeni proizvodnja, testiranje i postavljanje krstarećih i balističkih raketa na kopnu sa dometom od 500 do 5.500 kilometara.

SAD će se iz sporazuma „Otvorena neba“ formalno povući za šest meseci.

Diplomatski izvori: Sutra hitan sastanak NATO posle odluke SAD

Ambasadori zemalja članica u sedištu NATO u Briselu zakazali su za sutra hitan sastanak pošto su SAD najavile povlačenje iz medjunarodnog sporazuma „Otvorena neba“ (Treaty of Open Skies) saopštili su večeras diplomatski izvori.

„Sastanak je zakazan za sutra popodne“ na kojem ćemo analizirati posledice odluke koju je najavio američki predsednik Donald Tramp rekavši da Rusija nije poštovala taj sporazum i da ga SAD neće poštovati jer će se povući.

Povlačenje SAD bi trebalo da stupi na snagu za šest meseci.

Taj sporazum već dve decenije omogućava izvidjačke letove nenaoružanih letelica iznad teritorije 34 zemlje-potpisnice što je prvobitno trebalo da ojača poverenje i omogući sprečavanje sukoba SAD i Rusije.

Američka odluka kritikovana je u Alijansi i „svi saveznici su zatražili od SAD da ostanu u sporazumu“, naveli su diplomatski izvori.

SAD su se već povukle iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz vremena Hladnog rata, koji zabranjuje čitavu krstareće rakete lansirane sa zemlje s dometom od 500 do 5.500 kilometara.