Foto: REUTERS/Carlos Barria/File Photo

U žurbi da iskoristi poslednje dane na vlasti i pogubi što više federalnih zatvorenika, administradija američkog predsednika Donalda Trampa zaobišla je, iskrivila i pregazila, čitav niz barijera, pravnih i praktičnih.

Zvaničnici koji su javno objašnjavali zašto su koji zatvorenici pogubljeni zaboravljali su da pomenu ključne činjenice iz njihovih slučajeva. Smrtne kazne sprovođene su noću. Jedan zatvorenik je pogubljen, a da njegova žalba još nije bila rešena, drugi je umirao dugo i bolno. Misteriozna apoteka snabdevala je zatvore supstancama sumnjivog kvaliteta kojima su zatvorenici ubijani. Privatni pogubitelji plaćani su u kešu za svoje usluge.

Pročitajte još:

Osoba koja je najodgovornija za sve ovo je sada već državni tužilac Vilijam Bar koji je odobravao koriščenje nove smrtonosne injekcije i koji je imao ovlašćenja da odobri pogubljenje ili pomilovanje. Ali, on nije delao sam. Nije ni mogao bez pomoći ministarstva pravde, zatvorske uprave i glavnog šefa – Donalda Trampa lično.

Smrtna kazna kao metoda sprovođenja „reda i mira“

Tramp nema problem sa ubijanjem zatvorenika. Za razliku od izabranog predsednika SAD koji se protivi smrtnoj kazni, odlazeći američki predsednik tokom predizborne kampanje naglašavao je svoju podršku pogubljenju zatvorenika kao metode sprovođenja „reda i mira“.

„Aktiviranje smrtne kazne i tvrd stav prema kriminalu deo je političke strategije ove administracije – iste strategije koja je dovela do toga da se deca odvajaju od porodica (na granici) i koristi sila protiv mirnih demonstranata“, rekao je Robert Danam, izvršni direktor neprofitne organizacije koja prati pogubljenja u SAD, Informacioni centar za smrtnu kaznu. „Administracija koja brine o vladavini prava i koja poštuje Ustav dozvolila bi da sudski procesi budu sprovedeni do kraja i ne bi pokušala da sprovede smrtnu kaznu na nezakonit način“, dodao je on.

Foto: EPA/PAUL BUCK

Pomalo je iznenađujuće što ministarstvo pravde, koje je od jula sprovelo smrtnu kaznu nad 10 ljudi, insistira na tome da do Bajdenove inauguracije 20. januara pogubi još troje, iako je svima jasno da novi predsednik ne podržava smrtnu kaznu.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da „smrtna kazna i njeno sprovođenje nisu političko pitanje niti su političke okolnosti mogu da utiču na odluke ministarstva. Smrtna kazna je pitanje sprovođenja zakona i javne bezbednosti i ministarstvo je u obavezi da sprovede ove kazne bez obzira na to ko je predsednik ili državni tužilac“.

Tramp pogubio više zatvorenika od poslednjih 10 predsednika zajedno

Istraživanja nevladinih organizacija pokazala su da je Trampova administracija pogubila više zatvoenika nego bilo koja druga administracija posle Frenklina Ruzvelta koji je vladao 12 godina i koji je odobrio pogubljenje 16 zatvorenika, uključujući šestoro sabotera kojima je sudila vojna komisija.

Javna istraživanja pokazuju da sve manje Amerikanaca podržava smrtnu kaznu ali da je ona popularna među republikancima, naročito evanđelistima koji su Trampova najsnažnija baza, verovatno jer je Tramp 1989. kupio oglase na celoj strani u njujorškim novinama zahtevajući smrtnu kaznu za petoricu mladih crnaca i Latinosa koji su pogrešno optuženi za napad na ženu u Central parku.

Do ove godine, ministarstvo odbrane nije pogubilo nikog od 2003. Razlozi su kako pravni tako i praktični – sedativ koji se koristi u smrtonosnim injekcijama posao je nedostupan jer je jedini američki proizvošač sodijum pentotala prestao da ga proizvodi.

Foto: Shutterstock

Problematična supstanca

Pokušaji da se nađe druga supstanca koja će vršiti posao propali su jer nijedno ponuđeno rešenje nije prošlo odobrenje zvaničnika. Ispostavilo se da pentobarbital zabravo davi osuđenike jer im se pluća pune penom i umiru u mukama. Mnogi su čak tvrdili da je streljački vod bolje rešenje od injekcije, ali je taj predlog odbačen kao „varvarski“.

Na kraju, ministarstvo pravde našlo je lekare koji su stručno odbranili supstancu i primena pentobarbitala je odobrena, a Bar je 2019. dobio spisak od 14 imena kojima su sve mogućnosti žalbe iscrpljene.

Bar je tada uz pomoć svog tadašnjeg zamenika Džefrija Rozena i saradnika odabrao pet ljudi sa spiska. Svoju odluku Bar je objasnio navevši da su svi osuđeni za ubistvo, a u nekim slučajevima mučenje i torturu najranjivijih članova društva – dece i starih.

Foto: MANDEL NGAN / AFP / Profimedia

Neistine

Ispostavilo se da to baš i nje bilo tako. Danijel Li je nepravedno optužen da je ubio tročlanu porodicu, uključujući i osmogodišnju devojčicu. Dokazano je da je Li odbio da ubije devojčicu što je učinio njegov partner u zločinu. Partner je osuđen na doživotnu robiju, a Li na smrt.

Bar je isto tako rekao da su smrtne kazne „dug porodicama žrtava“ što, opet u slučaju Danijela Lija, nije istina. Porodica Lijevih žrtava javno je pozvala da se on ne pogibi (kao i tužilaštvo i sud).

O proceni mentalnog zdravlja osuđenika na smrt takođe se nije vodilo računa. Jedan od petorice „izabranih“ imao je koeficijent inteligencije između 70 i 75, drugi je patio od šizofrenije i demencije.

Iako osuđeni na smrt imaju pravo na poslednju žalbu, Bar je odlučio da to previdi i u roku od nekoliko dana trojica osuđenika su pogubljena.

Ilustracija Foto:Shutterstock

Ubrzo potom, Bar je izabrao još dvojicu zatvorenika koji su pogubljeni zbog ubistva – Vilijama Le Kroja i Kritofera Vialvu. Početkom decembra pogubljen je i Vialvin saradnik Brendon Bernard.

Bernard je imao 18 godina u vreme ubistva i nije povukao okidač. Tužilaštvo i petoro od devetoro belih porotnika koji su osudili Bernarda koji je crnac, založili su se da ne bude pogubljen. Čak je i rijaliti zvezda Kim Kardašijan apelovala na Trampa da ga poštedi. Bez uspeha.

Iz sveta i regiona čitajte:

Duga i mučna smrt

Dan posle Bernardovog pogubljenja, ubijen je još jedan zatvorenik – Alfred Buržoa. Bio je vezan na krevetu nasred prostorije sa zelenim pločicama. Ubrizgan mu je pentobarbital. Stomak mu se naduo i otekao, ispričao je radijski reporter Džordž Hejl koji je prisustvovao pogubljenju. Buržoa je grcao i borio se za vazduh 28 minuta, dvostruko duže od Bernarda.

„Ako se Alfred Buržoa patio te noći, onda je dugo patio“, prokomentarisao je Hejl.

Još tri pogbljenja zakazana su osam, šest i pet dana pre Bajdenove inauguracije 20. januara. Koliko će se još ti osuđenici boriti za vazduh?

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare