Rut Bejder Ginsburg: Kolos niskog rasta

Svet 19. sep. 202012:52 > 18:29
Podeli:

Rut Bejder Ginsburg, sudija Vrhovnog suda, feministička ikona i jedna od najuticajnijih žena u SAD preminula je danas od raka u 87. godini.

Pročitajte još:

Ginsburgova je bila tek druga žena sudija najviše sudske instance u Americi. Borila se protiv otvorenog seksizma istovremeno prevazilazeći sve prepreke koje su joj se našle na putu.

Bila je veliki zagovornik rodne jednakosti i volela je da se šali da će u devetočlanom Vrhovnom sudu biti dovoljno žena „kada ih bude devet“ (što je ukupan broj sudija Vrhovnog suda SAD). Ni u poznim godinama nije smanjila tempo i volela je da udara liberalnu kontru konzervativnim sudijama Vrhovnog suda.

Iako nije volela eksponiranje u javnosti, Ginsburgova je ipak postala i ostala ne samo poznata ličnost već heroina pop kulture. Iako je bila sitnog rasta, Ginsburgova će po mnogo stvari ostati upamćena kao kolos.

Skromni počeci

Rođena je u porodici jevrejskih imigranata u Bruklinu, Njujork 1933. u jeku Velike depresije. Njena majka, Silija Bejder, umrla je od raka dan pre nego što je Ginsburgova zaršila srednju školu.

Školovala se na Kornelu gde je upoznala Martina „Martija“ Ginzburga na sastanku na slepo i njihova romansa trajala je gotovo šest decenija, do njegove smrti 2010.

„Upoznavanje Martija bilo je nešto najbolje što mi se dogodilo“, rekla je jednom prilikom Rut Ginsburg dodavši da je čovek koji će kasnije postati njen suprug bio „prvi dečko koga je upoznala i kome je bilo važno to što imam mozga“.

Par se venčao ubrzo pošto je Ginsburgova diplomirala 1954. i godinu dana kasnije dobili su ćerku, Džejn. Dok je bila trudna, Ginsburgova je bila prebačena na nižu poziciju u zavodu za socijalno osiguranje – diskriminacija protiv trudnica i dalje je bila legalna 1950ih. To iskustvo nateralo ju je da krije drugu trudnoću sa sinom Džejmsom koga je rodila 1965.

Ginsburgova je 1956. postala jedna od devet žena koje su primljene na Harvardovu pravnu školu, na klasu sa 500 studenata. Čuvena je priča da je dekan pitao devet devojaka da mu objasne zašto su zauzele mesto nekog muškarca u njegovoj školi.

Kada je Marti, takođe pravnik sa Harvarda, počeo da radi kao advokat u Njujorku, Ginsburgova se prebacila na Kolumbiju i tamo završila treću i poslednju godinu prava, postavši prva žena koja je pisala za oba pravna lista fakulteta.

Učiteljica muškim sudijama

Uprkos tome što je završila kao najbolja u klasi, Ginsburgova nije dobila nijednu ponudu za posao posle diplomiranja.

„Nijedna advokatska firma u celom Njujorku nije htela da me zaposli“, rekla je kasnije. „Štrčala sa po tri osnova: Bila sam Jevrejka, žena i majka“, dodala je ona.

Proučavala je civilne prodecure u Švedskoj pre nego što je postala profesor na Pravnoj školi Rutgers gde je predavala pravo prvim studentkinjama na klasi.

„Ženski pokret je zaživeo krajem 1960ih“, rekla je ona NPR-u. „Eto mene, profesorke prava, kako imam vremena da se posvetim toj promeni“, dodala je ona.

Ginsburgova je 1971. prvi put uspešno iznela svoje argumente pred Vrhovnim sudom gde je učestvovala u slučaju Rid protiv Rida koji se bavio pitanjem da li muškarac automatski dobija prednost u odnosu na ženu kada je reč o imovini.

„Poslednjih godina žene su u SAD dobile nov položaj. Aktivisti oba pola, sudovi i administracija počeli su da prepoznaju pravo žena da budu punopravni članovi u klasi ‘osoba’ kojima se garantuju jednaka prava na život i slobode“, navela je ona u svom podnesku.

Sud se saglasio sa njom i to je bio prvi put u istoriji da je Vrhovni sud priznao diskriminaciju na osnovu pola, podseća BBC.

Ginsburgova je 1972. osnovala Projekat ženskih prava pri Američkoj uniji građanskih sloboda (ACLU). Iste godine, ona je postavljena za prvog stalnog profesora na Kolumbiji.

Ubrzo je postala i glavna savetnica ACLU, pokrenuvši čitav niz slučajeva diskriminacije. Šest je dospelo do Vrhovnog suda i njih pet je dobila.
Uporedila je svoju ulogu sa onom „učiteljice“ o rodnoj diskriminaciji muških sudija.

Njen pristup je bio oprezan i vrlo strateški. Zagovarala je postepen pristup problemu i obaranje seksističkih zakona jedan po jedan, umesto da se rizikuje da ih Vrhovni sud sve odbaci.

Zanimljivo je da su klijenti Ginsburgove često bili muškarci. Vodila je 1975. slučaj mladog udovca kome je bio ukinut dečji dodatak kad mu je žena umrla na porođaju. „Njegov slučaj je bio savršen primer kako polna diskriminacija sve boli“, rekla je ona.

Kasnije je rekla da je vođenje pravne strane ženskog pokreta u tom periodu – decenijama pre Vrhovnog suda – vrhunac njene karijere. „Imala sam sreće što sam živela 1960ih i 1970ih. Prvi put u istoriji bilo je moguće da se pred sudom traži pravna ravnopravnost i od svih vlada da tretiraju žene kao jednake muškarcima“, rekla je ona.

Ginsburgova je 1980. nominovana za sudiju Apelacionog suda za okrug Kolumbiija u okviru programa predsednika Džimija Kartera da diverzifikuje federalne sudove.

Rut Bejder Ginsburg Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER

Iako je Ginsburgova često predstavljana kao perjanica liberala, ona je u Apelacionom sudu zagovarala umerenost i stekla je reputaciju „centra“, nekoga ko je često bio uz konzervativce. Čuven je njen poziv na ponovo razmatranje slučaja diskriminacije mornara koji je tvrdio da je otpušten iz mornarice jer je gej.

Tadašnji predsednik Bil Klinton nominovao ju je za Vrhovni sud 1993. posle podužeg procesa. Bila je tek druga žena kojoj je poveren taj položaj, posle Sandre Dej O’Konor koju je predsednik Ronald Regan nominovao 1981.

Među njenim važnijim, ranim slučajevima bio je SAD protiv Virdžinije gde su meta napada bila mizogena politika Vojnog instituta Virdžinija.

Dok Virdžinija „služi sinovima države, ne radi ništa za svoje ćerke. To nije ravnopravna zaštita“, navela je ona i ocenila da nijedan zakon ne sme da uskrati ženama puno građansko pravo da učestvuju, rade, i napreduju u društvu na osnovu svojih talenata i kapaciteta.

Tokom rada u Vrhovnom sudu, sudija Ginsburg je postala levičar i služila je kao protivteža konzervativcima Nilu Groušu i Bretu Kavanou koje je predsednik Donald Tramp postavio.

Umela je da bude oštra i napadna i nije imala problem da kritikuje stavove svojih kolega. Kada se 2013. usprotivila odluci suda da ukine značajan deo biračkih prava, navela je da se „mišljenje Suda jedva može opisati kao primereno i umereno donošenje odluka“.

Ginsburgova je 2015. podržala dva važna slučaja koji su proglašeni masovnim pobedama američkih progresivaca. Bila je jedna od šest sudija koji su podržali Obamaker, a takođe je podržala legalizaciju istopolnih brakova u svih 50 država.

Iako politički protivnik, predsednik SAD nazvao je Ginsburgovu „titanom prava“.

„Poznata po brilijantnom umu i sjajnim govorima u Vrhovnom sudu, sudija Ginsburg je pokazala da možete da se sa nekim ne slažete a da ne budete neprijatni i nepravednim prema kolegama i mišljenjima drugačijim od vašeg“, naveo je Tramp.

„Bila je neverovatna žena koja je imala neverovatan život“, rekao je Tramp.

 

Najbolji prijatelj i najveća inspiracija

Uz profesionalni uspon, Ginsburgova je mogla da se pohvali skladnim brakom sa Martijem.

Njihova veza bila je u mnogome napredna za svoje vreme. Par je delio obaveze oko dece i kuće a glavni kuvar u porodici je bio Marti. „Naučio sam u prvim danima braka sa Rut da je očajna kuvarica i da će se teško poboljšati jer je to ne interesuje“, rekao je on 1996.

Profesionalno, Marti ju je podržavao 100 posto. Neumorno je lobirao da se nađe na listi potencijalnih sudija Vrhovnog suda 1993. godine i navodno je rekao prijatelju da je najbolja stvar koj je uradio u životu bila ta što je „omogućio Rut da uradi sve što je uradila“.

Po postavljenju, Ginsburgova je zahvalila Martiju, „najboljem prijatelju i najvećoj inspiraciji“.

Poslednjih nedelja života, kada je gubio bitku sa rakom, Marti je napisao supruzi pismo rekavši joj da je ona, uz njegove roditelje i decu, „jedina osoba koju je voleo. Cenim te i volim te od prvog dana kada smo se sreli na Kornelu“.

Preminuo je u junu 2010. posle 56 godina braka. Sutradan je Ginsburgova bila u Vrhovnom sudu da obrazloži poslednji dan mandata jer bi „Marti tako želeo“.

Preživeću

I sama Ginsburgova je pet puta imala bliski susret sa rakom. Sudija O’Konor koja je preživela rak dojke 1980ih kaže da je predložila Ginsburgovoj da petkom ide na hemioterapiju kako bi tokom vikenda mogla da se oporavi. Upalilo je, samo dva puta Ginsburgova nije došla na posao u ponedeljak.

Ginsburgova je rekla i da je saslušala savet operske pevačice Merlin Horn kojoj je dijagnostifikovan rak pankreasa 2005. „Rekla mi je ‘preživeću“. Ne, ‘nadam se da ću preživeti’ ili ‘želim da živim’ već ‘preživeću'“, rekla je Ginsburgova.

Njenu dugovečnost pozdravila je liberalna Amerika koja je strahovala da bi upražnjeno mesto na Vrhovnom sudu moglo da pomeri tas na vagi u korist konzervativaca koji su postali sve snažniji za vreme Trampa.

Rut Bejder Ginsburg Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZO

Ozloglašena RBG

Pred kraj života, Ginsburgova je postala nacionalna ikona. Likom i delom inspirisala je mladu studentkinju da otvori Tumblr nalog posvećen Ginsburgovoj pod nazivom Ozloglašena RBG. Tako je sudija Ginsburg predstavljena novoj generaciji mladih feministkinja i postala je kultna figura.

Ozloglašena RBG bila je i tema dokumentarca, nagrađivanog biografskog filma i brojnih bestselera. Poslužila je kao inspiracija brojnih skečeva na SNL i njen lik se pojavljivao na šoljama i majicama. „Ne tražim usluge za svoj pol. Sve što tražim od naše braće je da nam skinu nogu sa vrata“, rekla je ona.

„Nije mi nikad palo na um da ću jednog dana postati Ozloglašena RBG. Imam 86 godina pa ipak ljudi svih godina žele da se slikaju sa mnom“, rekla je ona.

Svaki aspekt njenog života bio je pažljivo posmatran i idealizovan, od radne etike do ljubavi prema gumicama za kosu. Na pitanje da li žali zbog nečeka u životu, Ginsburgova je odgovorila: „Mislim da sam rođena pod veoma blistavom zvezdom“.

Komentari

Vaš komentar