U stara vremena, zatvori u Rusiji nisu bili "tražena roba" - zatvorenike su smeštali u rupe u tlu, podzemni tuneli ispod zidina utvrđenja služili su kao ćelije, a odvojen "smeštaj" za osuđenike mogao je da se organizuje i u manastirima. Najstariji zatvor u Rusiji sagrađen je u najistočnijem delu grada Čeboksari, na pola puta između Nižni Novgoroda i Kazana. Najjeziviji zatvor je ubedljivo "Crni delfin" gde doživotne kazne služe najgore ubice, silovatelji i teroristi.
Pročitajte još:
Rusija je jedna od zemalja sa najviše zatvora. Stotine hiljada zatvorenika je pod nadzorom široko razgranatog Federalnog kaznenog sistema (FSIN) koji Moskva koristi za nametanje kontrole nad društvom i utvrđivanje sistema vlasti. Istovremeno, FSIN utiče na formiranje normi i vrednosti društva s obzirom na postojanje prilično bliskog i čestog kontakta društva sa takozvanom zatvorskom kulturom.
Odsustvo veće transformacije zatvorskog sistema, čije institucije i pravila ponašanja sežu još do sovjetskih gulaga, dovelo je do toga da su zatvori u Rusiji u užasnom stanju, sa infrastrukturom koja se raspada, endemskom korupcijom i surovim uslovima. Ovo su neki od najozloglašenijh zatvora u Rusiji:
Crni delfin
Sasvim sigurno najpoznatiji, i najjeziviji zatvor u Rusiji je „Crni delfin“, smešten na granici sa Kazahstanom. Crni delfin je „dom“ najbrutalnijim kriminalcima Rusije, uključujući serijske ubice, kanibale i teroriste. Kako je jedan čuvar rekao Nacionalnoj geografiji, jedini način da se pobegne iz ovog zatvora je smrt.
Zatvor je nezvanično ime dobio po statui crnog delfina koja je postavljena ispred zatvora i koju su napravili zatvorenici. Oko 700 zatvorenika koliko ih u proseku ima u zatvoru ubilo je više od 3.500 ljudi, u proseku pet po osobi.
Zbog toga što u njemu zatvorenici služe doživotne kazne zatvora, bez mogućnosti pomilovanja, a reč je o ljudima koji su na najgore moguće načine ubijali, osuđenici su pod stalnom prismotrom i žive u malim kavezima koji sa tri strane imaju rešetke, a sa četvrte zid. Po dvojica zatvorenika dele ćeliju od četiri kvadratna metra, a čuvari ih obilaze svakih 15 minuta.
Jedna od tehnika karakterističnih baš za ovaj zatvor je izvođenje zatvorenika – kada napuste ćelije, moraju da hodaju savijeni u struku. Ako ih izvode napolje, čuvari im stavljaju povez na oči – razlog je da se zatvorenici zbune kako ne bi otkrili plan zgrade i tako eventualno pokušali bekstvo.
Zatvor nema dvorište i sva vežbanja i šetnje se obavljaju u posebnoj ćeliji. Dok zatvorenici šetaju, čuvari im proveravaju ćelije u potrazi za prokrijumčarenom robom. Ne postoji restoran u zatvoru, hrana – supa i hleb – se služi zatvorenicima u ćelijama.
Čeboksari zatvor
Veruje se da je ovo najstariji zatvor u Rusiji. Prvobitno sagrađen od drveta po nalogu Ivana Groznog 1555. godine, istovremeno je bio i drveni „kremlj“, tvrđava koja je sagrađena kako bi simbolizovala prisustvo moskovskog cara u ovim delovima zemlje i služila kao podsetnik tatarskim plemenima da ostanu mirni. Lokalne poglavice ali i kriminalci zatvarani su u Čeboksari zatvoru.
Onda je 1646. godine zatvor podignut od kamena, sa 82 centimetra debelim zidovima. Ime Čeboksari zamak zatvor dobio je 1871. godine i sada je najstariji zatvor u Rusiji koji je i dalje u funkciji i dalje na istom mestu, sada u centru grada. Zanimljivo je i da niko nikada nije pobegao iz ovog zatvora. Prema legendi, čuvni kozak Stenjka Razin (1630-1671) kratko je boravio u ovom zatvoru pre nego što je poslat u Moskvu gde je i pogubljen.
Butirka zatvor
Početkom 1770ih, mesto gde se sada nalazi Butirka bilo je predgrađe Moskve. Tu je 1771. godine sagrađena drvena tvrđava za zatvorenike. U njoj je 1775. godine, u podrumu, bio zatvoren Emelijan Pugačev, još jedan poznati kozak. Pugačev je bio toliko poznat da je kula gde je bio čuvan nazvana po njemu a vertikalni kavez u kome je Pugačev danima morao da stoji poguren sto godina je stajao u unutrašnjem dvorištu zatvora.
Zatvor je 1784. godine ponovo podignut, ovoga puta od kamena, sa četiri tornja i debelim zidom. Postao je tranzitni zatvor sa protokom od oko 30.000 zatvorenika godišnje.
Butrika je i u sovjetskim vremenima bio korišćen kao kazamat da bi, pre Olimpijade u Moksvi 1980. zvaničnici odlučili da ga sakriju od javnosti pa su oko njega podigli stambenu zgradu. Zatvor je poznat i po tome da je u jednom trenutku jedan njegov „stanovnik“ bio i disident Aleksander Solženjicin.
Matroskaja tišina
Ime ovog moskovskog zatvora ima interesantnu istoriju. Ulica gde se nalazi zatvor takođe se zove „Matroskaja tišina“, odnosno „Mornarska tišina“. Još od vremena Petra Velikog, mornari bi odsedali duž obala reke Jauce gde je 1771. godine podignut hostel za veterane ruske flote. Psihijatrijska bolnica podignuta je u blizini pa je ulica bila prekrivana senom da konji i kočinje ne bi stvarali buku i tako uznemiravali i veterane i bolesnike.
Zatvor, osnovan 1775. godine, je prvobitno bio pritvor, odnosno institucija gde su mentalno poremećeni zločinci čuvani, zajedno sa bludnicima i pijancima. Pritvorska jedinica prenamenovana je u zatvor 1870.
U periodu od 1918. do 1945. godine zatvor je bio namenjen maloletnicima a onda je 1946. ponovo postao zatvor „za odrasle“. U periodu od 1949. do 1953. delovi zatvora korišćeni su za čuvanje nacista uhvaćenih u Drugom svetskom ratu. Trenutno zatvor funkcioniše kao pritvor pred suđenje i u njemu se nalazi 1700 osuđenika.
Kazamat je poznat po nizu neobjašnjivih smrtnih slučajeva, uključujući onu advokata Sergeja Magnitskog 2009. godine. Kada stražari sprovode zatvorenike kroz zatvorske hodnike – naročito ako su zatvorenici neke istaknute ličnosti – pucketariju prstima ili ključevima kao da su kastanjete kako bi upozorili kolege da dolaze. Cilj je zadržati ljudski kontakt na apsolutnom minimumu.
Iz sveta i regiona čitajte:
Blok 99/1 Matroskaje tišine jedan je od dva istražna zatvora u Rusiji pod federalnom, umesto regionalnom kontrolom. U njemu ima prostora za svega stotinak zatvorenika koji su uglavnom istaknute ličnosti i u tom smislu je odlazak u Matroskaju svojevrsni statusni simbol.
Među poznatijim zatvorenicima koji su svoje kazne odležali ovde su lideri neuspelog državnog udara na SSSR i Mihail Hodorkovski, nekadašnji naftni tajkun koji je pre Alekseja Navaljnog nosio titulu Putinovog najvećeg protivnika. Hodorkovski je u ovom zatvoru proveo četiri godine.
Ruski ministar ekonomije Aleksej Ulijukajev je ovde 2016. godine čekao suđenje za korupciju. Uz političke zverke, u Matroskaju se smeštaju i ozloglašeni kriminalci i pali oligarsi. Matroskaja tišina ima mnogo nadimaka, ali su najpoznatiji “fabrika slavnih” i “Kremlj centrala”. Matroskaja tišina je, zapravo, mesto na koje Putin sklanja svoje protivnike.
Centralni zatvor Vladimir
Ovaj zatvor je podignut u Vladimiru 1783. godine u vreme vladavine Katarine Velike. Prvobitno je bio namenjen sitnim kriminalcima da bi 1906. postao centralni zatvor, dobro utvrđen i čuvan.
Od 1921. godine Vladimir su koristili sovjeti za političke zatvorenike a potom je bio u rukama državne bezbednosti NKVD u periodu od 1929. do 1953. Tu su čuvani najopasniji i najvažniji zatvorenici i iz njega niko nikada nije pobegao. Trenutno je Vladimir dobro čuvani zatvor vrlo zastupljen u kriminalnom folkloru zahvaljujući pesmi urbanog ruskog šansonjera Mihaila Kruga (1962-2002).
Navaljni je od nedavno, prebačen iz Matroskaja tišine, u zatvorsku koloniju IK-2 u mestu Pokrov u Vladimirskoj oblasti, jedan od najstrožih ruskih zatvora.
“Moram da priznam da je ruski zatvorski sistem uspeo da me iznenadi. Nisam mislio da može da se izgradi koncentracioni logor na 100 kilometara od Moskve”, napisao je Navaljni na svom profilu Instagrama.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Zatvor Kresti
Zgrada ovog zatvora u Sankt Peterburgu izgrađena je u obliku krstova, otuda je i dobio ime. Zatvor ne radi od 2017. a zatvorenici su prebačeni u drugi zatvor u Peterburgu.
Zatvor je veoma poznat u ruskoj kulturi i istoriji. Osnovan je 1868. godine. Prema legendi, zgrade su podigli osuđenici koji su kasnije i smešteni u ćelije. Prvobitno je bio sagrađen za 1.150 zatvorenika da bi posle revolucije 1905. godine bio namenjen političkim zatvorenicima, uključujući Lava Trockog, Anatolija Lunačarskog i Leva Kameneva.
Jedno od surovih pravila u ovom zatvoru bilo je da se zatvorenicima ujutru podižu kreveti i spuštaju tek uveče, da ne bi odmarali tokom dana. Takođe, zatvor je često bio prenaseljen sa po 18 zatvorenika u malim ćelijama koji su naizmenično spavali.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar