Delimični rezultati izbora: Jedinstvenoj Rusiji 43 odsto glasova

Svet 20. sep. 202100:34
Podeli:
Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Vladajuća Jedinstvena Rusija, lojalna predsedniku države Vladimiru Putinu, osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima, pokazuju delimični rezultati.

Izborna komisija je objavila rezultate sa 21 odsto biračkih mesta, prema kojima je Jedinstvena Rusija osvojila 43,39 odsto glasova.

Reč je o rezultatima za 225 poslanika Državne dume koji se biraju po proporcionalnom sistemu, odnosno putem lista, dok će preostalih 225 članova donjeg doma parlamenta biti izabrano po većinskom principu, individualnim nadmetanjem kandidata.

Kandidati Jedinstvene Rusije vode u 143 od 225 izbornih jedinica u kojima se poslanici biraju po većinskom izbornom sistemu, prenosi agencija Frans pres.

S obzirom na mali broj obradjenih biračkih mesta, za sada nije jasno da li će Jedinstvena Rusija zadržati dvotrećinsku većinu u parlamentu, potrebnu za promenu Ustava.

Na prethodnim izborima, 2016. godine, Jedinstvena Rusija je dobila oko 54,2 odsto glasova, što znači da delimični rezultati ukazuju na priličan pad podrške vladajućoj stranci.

Prema rezultatima koje je objavila izborna komisija, na drugom mestu je Komunistička partija Rusije Genadija Zjuganova, sa 22,82 odsto glasova, a na trećem nacionalistička Liberalno-demokratska partija Rusije Vladimira Žirinovskog, sa 8,68 odsto.

U parlament, prema podacima izborne komisije, ulaze i Pravedna Rusija, koja podržava gotovo sve inicijative Putina, sa 7,18 odsto glasova, i stranka Novi ljudi, formirana prošle godine i od mnogih smatrana za projekat Kremlja, sa 6,78 odsto.

Prema izlaznoj anketi Instituta za socijalni marketing (Insomar), odnosno anketiranju gradjana po njihovom izlasku sa biračkog mesta, Jedinstvena Rusija je dobila 45,2 odsto glasova.

Prema tim rezultatima, Komunistička partija Rusije je osvojila 21 odsto, Liberalno-demokratska partija 8,7, a Pravedna Rusija 7,9 odsto glasova.

Na parlamentarnim izborima nije bilo najuticajnijeg dela opozicije, pošto su ruske vlasti proglasile ekstremističkim organizacije vodećeg kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog i zabranile kandidovanje svakome ko je povezan sa njima.

Glasanje su obeležile i brojne tvrdnje o nepravilnostima, uključujući manipulacije sa glasačkim listićima i višestruko glasanje istih osoba na različitim biračkim mestima, navodi Asošiejted pres.

Izborna komisija je potvrdila najmanje osam slučajeva manipulacija sa glasačkim listićima u šest regiona. Komisija je proglasila nevažećim 7.465 listića u 14 regiona.

Prema podacima do 18.00 po moskovskom vremenu, tri sata pre završetka glasanja, na izbore je izašlo 45 odsto od 108 miliona birača.

Parlamentarne izbore održane od 17. do 19. septembra mnogi vide kao deo Putinovih nastojanja da zacementira vlast uoči predsedničkih izbora 2024. godine.

Kao razlog za trodnevno glasanje navedena je loša epidemiološka situacija u zemlji, teško pogodjenoj pandemijom korona virusa. Gradjani su mogli da glasaju i putem interneta i na biralištima.

Izbori su održani u atmosferi višemesečnog oštrog obračuna sa opozicionim političarima, aktivistima i nezavisnim medijima.

Oko 50 sajtova iza kojih je stajao Navaljni je blokirano, uključujući onaj koji je bio posvećen aplikaciji „Pametno glasanje“. Ta aplikacija je osmišljena sa ciljem slabljenja Jedinstvene Rusije, s obzirom da je biračima trebalo da ukaže koji učesnici izbora imaju najveće šanse da poraze kandidate vladajuće stranke.

Kompanije Epl i Gugl u petak su uklonile tu aplikaciju iz svojih onlajn prodavnica pod pritiskom Kremlja, dok je Jutjub blokirao pristup video-klipovima sa kandidatima kojima je aplikacija „Pametno glasanje“ davala šansu protiv vladajuće stranke.

Saveznici Navaljnog, koji izdražava zatvorsku kaznu, ocenili su da blokada aplikacije i navodi o izbornim nepravilnostima ukazuju na nesigurnost Kremlja da će rezultati izbora biti onakvi kakve vrh vlasti želi.

BONUS VIDEO: Hapšenje Anastasije Vasiljeve u Rusiji

Komentari

Vaš komentar