Biračka mesta u Nemačkoj otvaraju se u nedelju ujutru, a već u večernjim satima biće poznat odgovor na goruće pitanje - ko će naslediti "mutti". Nemanja Rujević, novinar Dojče vele, za Nova.rs kaže da je pobeda Olafa Šolca gotovo izvesna, ali da su pred njim ogromni izazovi.
POGLEDAJTE JOŠ:
Predizborna atmosfera u Nemačkoj nije ni nalik onoj na kakvu smo navikli u Srbiji. Kkao kaže naš sagovornik, izbori nisu tema među običnim Nemcima, a jedino što odaje utisak da se u nedelju glasa u plakati.
„Najveći dnevni list u Nemačkoj ‘Zidojče cajtung‘ u sredu na naslovnoj strani nije posvetio ni jedno slovce izborima koji dolaze. To mnogo govori o atmosferi. Osim na plakatima, koji su ovde tradicionalno prisutni na svakoj banderi, nećete shvatiti da se održavaju izbori, niti ta tema dominira u razgovorima između komšija. Sa druge strane, ko prati i ko se udubi u debatu, čuće da je ovo možda najčudnija, čak i najoštrija kampanja posle dugo vremena“, kaže Rujević.
Dodaje da je takva kampanja posledica činjenice da je Angela Merkel prvi kancelar koji je svojevoljno otišao u penziju. Nikada nije poražena, sama se povukla, doduše pod političkim pritiskom zbog podela u njenoj stranci.
„Sve je izazvano jačanjem desničara, odnosno njenim potezom da primi izbeglice, kada je nastala desničarka stranka Alternativa za Nemačku (AfD).To jeste ono što je unelo neizvesnost, jer deluje da traje nadmetanje ko će biti bolja, sledeća Angela Merkel“, kaže naš sagovornik.
Merkel je osoba koja kod ljudi izaziva ili divljenje ili prezir, ali kod Nemaca preovladava strahopoštovanje. Iako postoje mnogi koji joj zameraju upravljanje migrantskom krizom, aktuelna kancelarka je već ispisala stranice svetske istorije.
„Kada se uzme u obzir njena dugogodišnja vladavina, mišljenje građana Nemačke o kancelarki je vrlo visoko. Pomalo se menjalo, ali situacija je takva da kada bi ona ovog časa najavila da će ipak da bude kancelarka i u naredne četiri godine, demohrišćani bi ubedljivo pobedili. Radi se o ženi kojoj i oni koji joj mnogo zameraju, a ima šta da se zamera, ne mogu poreći da je velikan i da će biti upisana u istoriju kao neko ko je vodio Nemačku u turbulentnim vremenima“, objasnio je Rujević.
Šolc podseća na Merkel, Lašet se predao
Ankete pokazuju da je sada u blagoj prednosti kandidat socijaldemokrata (SPD) Olaf Šolc, koji je u javnosti predstavljen kao istinski naslednik Merkelove. Njegova prednost je, smatra Rujević, to što birače podseća na Angelu Merkel.
„Šolc je čovek koji je mnogo popularniji od svoje partije i pažljivo je odabran kao kandidat. SPD vode izraziti levičari, a on je praktično demohrišćanin, čovek centra. Očito se to sviđa Nemcima, on ih najviše podseća na aktuelnu kancelarku“, objašanjava.
Sa druge strane, lider demohrišćana (CDU) Armin Lašet doživeo je veliki pad podrške. Prema mišljenju novinara Dojče velea, Lašet se već pomirio sa porazom.
„Što se tiče demohrišćana i Lašeta, njihovo ponašanje deluje kao da su se pomirili da porazom. Kod njih se glasno govori da bi možda mogli da uzmu kancelarsko mesto, čak iako ne pobede. Mene bi jako čudilo da se bilo šta bitno promeni na biralištima u nedelju. Mislim da će ostati taj poredak – socijaldemokrate, demohrišćani, pa Zeleni, u istoj ravni Liberali (FDP) i AfD, jedva preko cenzusa Levica (Linke)“, smatra Rujević i ističe da bi Šolc, kao potencijalni kancelar, sigurno želeo Zelene i Liberale u koaliciji.
Ipak, šansi za Levicu još uvek ima.
„Šolc bi kao kandidat za kancelara sigurno preferirao da osim Zelenih, u njegovoj vladi budu Liberali, ali partijsko rukovodstvo SPD-a bi moglo da preferira da to bude Levica. Šolc nije kategorično isključio rad sa Levicom, ali je ta saradnja nezgodna jer se bitno razlikuju u spoljno političkim ciljevima. To su njegovi protivnici i potencirali. Levica traži da se NATO reformiše mehanizmom koji bi uključivao Rusiju, ali zna da sa svojih sedam odsto ne može da ima takve zahteve. SPD, Zelene i Levicu vežu pitanja socijalne politike, podizanja poreza za bogatije, države blagostanja, borbe protiv klimatskih promena. Ta koalicija bi bila najprirodnija, mada je moguće da će Šolc težiti semafor koaliciji. Liberali se o tome još nisu izjasnili“, dodaje.
Postmerkelovska era
Nemačku očekuje period velikih promena za Nemačku i promenu političkog kursa koji je ona postavila.
„Nemačku čekaju ogromne promene na polju ekonomije i društva. Takve da će doći do promene u navikama stanovništva, a tu prevashodno mislim na prilagođavanje borbi protiv klimatskih promena. Industrija mora da postane zelena, a elektrane za ugalj će biti ugašene najkasnije do 2038. godine. To će značiti ogromne promene i u strukturi zaposlenih, milioni poslova će nestati da bi drugi nastali, to će biti šok. Biće lavovski podvig da se to isprati na adekvatan socijalan način, da se ne uništavaju ljudske egzistencije. Mislim da će sve ostalo biti manje važno“.
Druga stvar oko koje će se brinuti budući kancelar je formiranje autoriteta koji je imala Angela Merkel u okviru evropske politike.
„Neki smatraju da bi se Evropska unija raspala da se ona u kriznim momentima nije postavila kao vođa. Pitanje je da li će novi kancelar prikazati tu snagu ili će Evropa pasti pod okrilje Emanuela Markona“, zaključuje Rujević.
BONUS VIDEO Nemačka pred izborom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar