Novinari se nezavisno od zemlje iz koje dolaze, svakodnevno trude da rade svoj posao časno i pošteno i da svojim istraživanjem i tekstovima animiraju javnost da vidi šta se dešava u njihovom okruženju. Pojedini koji istražuju korupciju političara i dešavanja u kriminalnim krugovima, neretko dobijaju pretnje, a dešava se i da svoju posvećenost poslu plate životom. Tokom proteklih godina smo nažalost često čitali o ubistvima novinara. Neki su kažnjeni za ove zločine, dok u nekim slučajevima i nalodavci i ubice nikada nisu pronađeni.
PROČITAJTE JOŠ:
Jorgos Karaivaz
Jorgos Karaivaz, grčki novinar, ubijen je nedavno ispred svoje kuće sa deset metaka u grudi i glavu. Grčka javnost je šokirana, političari i udruženja novinara u Atini reagiraju ogorčeno.
Karaivaz je u poslednje vrijeme dosta izveštavao o mračnim poslovima korumpiranih zvaničnika sa podzemljem – zbog toga je pritisak javnosti na vlasti da brzo reše ubistvo prilično veliki.
52-godišnji Jorgos Karaivaz bio je iskusni policijski izvestilac. Decenijama je radio za nekoliko poznatih novina i radija, a nekoliko godina vodio je i blog vesti bloko.gr. Bio je jedan od retkih istraživačkih novinara u svojoj profesiji, važio je za ljubaznog kolegu i mirnu osobu. Karaivaz se nije osećao ugroženim. Prema navodima vlasti, nikada se nije prijavio za dozvolu za oružje, pa čak ni za policijsku zaštitu.
Premijer Kirijakos Micotakis pozvao je ministra za zaštitu građana Mihalisa Hrisohoidisa u svoj kabinet.
„Hladnokrvno ubistvo novinara Jorgosa Karaivaza šokiralo je celo društvo“, poručio je Micotakis preko Tvitera i pozvao da se slučaj što pre rasvetli.
„Sve se dogodilo vrlo brzo, za 15 sekundi“, rekao je svedok ubistva grčkog novinara Jorgosa Karaivaza u petak, 9. aprila 2021.
Radnik gradskog zelenila koji se u petak popodne nalazio u blizini mesta zločina, opisao je hladnokrvno ubistvo u južnom predgrađu grčke prestonice Atine na TV kanalu ANT1.
Svedok kaže da je s dvojicom kolega radio u parku ispred kuće u kojoj je novinar živeo. Čuli su prasak, okrenuli se – i videli kako ubica ispaljuje kobni pucanj na Karaivaza. Potom su dvojica maskiranih muškaraca seli na mali motor i nestali.
Prema navodima policije, na Jorgosa Karaivaza je pucano iz „čistog“ pištolja, dakle nepoznatog policiji, kalibra 9 milimetara. Deset metaka pogodilo ga je u grudi i glavu, a na mestu događaja pronađeno je 13 čaura, prenosi Dojče vele.
Grčke bezbednosne službe pretpostavljaju da su naručeno ubistvo izvršile profesionalne ubice, izjavio je jedan portparol policije. Za počiniocima i njihovim naručiocima traga se u „u svim smerovima“.
Šokiranost je izrazila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Jan Kucijak
Slovački istraživački novinar Jan Kucijak ubijen je u februaru 2018. godine. Mladi novinar ubije je posle niza tekstova o poreskim prevarama biznismena povezanih sa najvišim slovačkim zvaničnicima. Kucijak i njegova verenica Martina Kušnirova brutano su usmrćeni u njihovom domu u Velikoj Mači.
Tela 27-godišnjeg novinara Jana Kucijaka i njegove partnerke pronađena su u nedelju uveče u njihovoj kući, rekao je šef policije Tibor Gašpar.
Policija je, kako je rečeno, ušla u kuću na zahtev zabrinutog člana porodice. Gašpar je istakao da je ubistvo „najverovatnije povezano sa njegovim istraživačkim aktivnostima“. On je dodao da je Kucijak upucan u grudi, a žena u glavi. Ovaj par je planirao da se venča u maju.
Kucijak (27) je radio za novinarski sajt „Aktualne.sk“, a uglavnom se bavio pričama u vezi sa utajom poreza.
Pretpostavlja se da je ubijen jer je istraživao optužbe o nezakonitim isplatama fondova EU putem poreske prevare u koju su bili umešani slovački i italijanski državljani povezani s organizovanom kriminalnom grupom „Ndrangeta“. U čitavu priču je navodno bili umešani i ljudi bliski bivšem premijeru Slovačke Robertu Ficu.
Ubijeni novinar je pred ubistvo dobijao pretnje smrću.
Kucijak je bio prvi novinar koji je ubijen u Slovačkoj od sticanja nezavisnosti. Njegova smrt izazvala je šok, nevericu, masovne proteste i političku krizu u zemlji. Na jednoj strani se našla vlada na čelu sa premijerom Robertom Ficom, a na drugoj predsednik Andžej Kiska i opozicija. Kriza je kulminirala ostavkom premijera i njegovog kabineta.
Za organizatora ubistva optužen je biznismen Marijan Kočner za koga je sud utvrdio da nije kriv. Njegova saradnica Alena Žužova unajmila je Zoltana Andruška koji je pak naredio Tomašu Sabu i Miroslavu Marčeku da ubiju Kucijaka.
Kočner i Žužova su oslobođeni optužbe za umešanost, Andruško je priznao da je naredio ubistvo i osuđen je na 15 godina zatvora. Marček, bivši vojnik, priznao je ubistvo i dobio 25 godina zatvora dok je njegov rođak Sabo, bivši policajac, osuđen na 25 godina zbog učešća u ubistvu.
Defne Galicija
Poznata malteška novinarka Dafne Karuana Galicija ubijena je krajem 2017. godine. Ova hrabra žena poginula je u eksploziji svog automobila, a bila je poznata po tome što je u više navrata optuživala tamošnju vladu za korupciju. Njena smrt šokirala je Evropu, a sudski procesi protiv osumnjičenih za njeno ubistvo još su u toku. Jedan od trojice optuženih za ubistvo je priznao krivicu.
Dafni Galicija bila je malteška novinarka, pisac, bloger i aktivista koja je godinama izveštavala o korupciji u vrhu vlasti, nepotizmu, protežiranju, pranju novca i vezama kockarske industrije i organizovanog kriminala, prevari državljanstvo-za-investicije i poslovanju vlade sa Azerbejdžanom.
Uprkos pretnjama, tužbama, zastrašivanju i dva hapšenja, Galicija je na svom blogu godinama objavljivala svoja otkrića i tekstove i komentare, da bi kasnije postala redovni kolumnista lista Sandej tajms of Malta i Malta Indipendent.
Svoja istraživanja, novinarka je objavljivala putem ličnog bloga koji je pokrenula 2008. godine. Imala je i po pola miliona poseta dnevno na blogu, a neke njene tekstove i izveštaje neki su doživaljavali kao napade na pojedince, što je dovelo do niza tužbi protiv nje.
U svom poslednjem blogu, objavljenom sat vremena pre ubistva, Karuana Galicija je ponovila navode da je Muskatov šef kabineta bio lopov, koji je iskoristio svoj uticaj da se obogati.
Nepoznati napadači aktivirali su bombu podmetnutu u njen automobil. Njena smrt izazvala je žestoku osudu javnosti i dovela do hapšenja trojice muškaraca, uključujući i vlasnika kompanije sa sedištem u Dubaiju, Jorgena Frenča.
Evropska unija je nakon što se pojavla vest da je Dafne ubijena, saopštila da je užasnuta zbog ubistva istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije na Malti i zatražila da odgovorni budu privedeni pravdi.
Sin malteške novinarke Dafne Karuane Galicije osudio je ono što je nazvao „mafijaškom državom“, odmah nakon što mu je majka ubijena.
„Moja majka je ubijena zato što je stala između vladavine prava i onih koji su pokušali da je prekrše“, rekao je njen sin Metju, koji se nalazio u blizini njenog automobila u trenutku kada je eksplodirao, prenosi BBC.
Krajem jula prošle godine u kasnim noćnim satima Maltu je potresao još jedan stravičan incident povezan sa šokantnim ubistvom istraživačke novinarke koji je potresao Evropu.
Posrednik u ubistvu malteške novinarke Dafne Karuane Galicije koja je pisala o borbi protiv korupcije, zadobio je teške povrede nožem po grlu i telu, nekoliko sati pre nego što je trebalo da svedoči na sudu.
Regina Martinez
Smrt novinarke Regine Martinez 2012. godie bila je brutalna. Nepoznati napadač upao je u njen dom u Ksalapi u Meksiku u aprilu 2012. godine. Napao ju je u kupatilu i izlomio joj je vilicu bokserom, a potom je zadavio peškirom oko vrata. Martinezova se žestoko borila, izgrebavši napadača.
Vlasti u Meksiku su uhapsile navodnog napadača, koji prvo priznao ubisto, a onda je promenio iskaz, rekavši da su ga mučili u zatvoru i natereli da prizna ubistvo. DNK dokazi i otisci prstiju sa mesta zločina nisu bili njegovi.
Martinezova je bila novinar lista Proseko i otvoreni kritičar korumpirane vlasti. Tekođe je pisala i o narko-krimi klanovima, a u Meksiku je bila poznata po oštroumnim i dobrim tekstovima o narko kartelima i korumpiranim političarima Verakruza.
Nedelju dana pre ubistva, pisala je o zloglasnom Zeta kartelu i njihovoj saradnji sa političarima iz Industrijske revolucionarne partije koji su se kandidovali za lokalni Kongres.
U mesecima pre smrti, Regina je sve više strahovala. Vraćajući se iz porodične posete krajem decembra 2011. godine, shvatila je da joj je uljez upravo napustio dom. Nedostajao je njen božićni bonus, a kupatilo je izgledalo kao da se neko upravo istuširao.
U članku objavljenom otprilike u to vreme, Martinez je priznala da je živela u „klimi terora“.
Devet godina nakon njenog ubistva, 25 međunarodnih medijskih organizacija, uključujući Gardijan, preuzelo je njen nedovršeni posao, u naporu koji koordinira zabranjene priče. Najveći deo preuzela je Globalna mreža istraživačkih novinara, a čija je misija nastaviti rad onih kojima prete ili upućuju na cenzuru.
Pre svoje smrti, Martinez je bila jedna od grupe novinara na meti sofisticirane špijunske jedinice koju je vodilo Ministarstvo javne bezbednosti u Verakruzu, tvrdnje su dobrih pozicioniranih vladinih izvora. Jedinica je koristila nadzornu tehnologiju i široku mrežu plaćenih doušnika za praćenje i prikupljanje podataka o ljudima za koje se smatra da su politički protivnici guvernera.
Kratko pre ubistva, Martinez se pripremala za objavljivanje istrage kojom se nastoji utvrditi uloga lokalnih zvaničnika i sigurnosnih snaga u prikrivanju nestanka hiljade ljudi. Istraga ubistva od strane državnih zvaničnika bila je namerno ugašena, a istražitelji su ignorisali uverljive dokaze da je Martinez ubijena zbog njenog rada, kaže tužilac koji je vodio paralelnu saveznu istragu. Druga istraga namerno je potkopana, rekao je tužilac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar