Podeli
Foto: EPA-EFE/KIMMO BRANDT

Možda se Finci bolje nose sa pandemijom koronavirusa zato što su "nedruštveni“, a možda i zato što imaju jaku socijalnu državu. Svakako stopa zaraze kovidom-19 u ovoj zemlji je najniža u celoj Evropi.

Pročitajte još:

Finska sa nešto manje od 6 miliona stanovnika je jedna od zemalja koje najbolje izlaze na kraj s pandemijom koronavirusa. Prema podacima Džons Hopkins univerziteta ni u jednoj drugoj zemlji stopa zaraze nije toliko niska.

Dok milioni Evropljana grcaju pod novim naletom koronavirusa i novim merama, Finska je zahvaljujući uspešnoj strategiji i sistemu izbegla drugo zatvaranje i uspela da kontroliše stopu širenja zaraze koja je pet puta niža od EU proseka.

Od početka godine u Finskoj je registrovano 21.216 zaraženih i 375 preminulih. Poređenja radi, u Danskoj je registrovano 70.152 zaraženih i 781 preminulih, dok je u Slovačkoj broj zaraženih 95 257 zaraženih dok je od posledica korone umrlo 644 ljudi.

Foto: EPA-EFE/KIMMO BRANDT

Najniža stopa zaraženih u EU

U protekle dve nedelje, ova nordijska zemlja registrovala je 45,7 novih slučajeva na 100.000 stanovnika, što je najniža stopa u EU i, kako navodi Svetska zdravstvena organizacija, Finska je jedina zemlja u bloku gde je broj novih slučajeva opao u poslednjih 15 dana.

“Situacija je izgledala zabrinjavajuće kada smo imali ubrzan rast infekcija”, rekao je glavni epidemiolog Mika Salminen o situaciji početkom oktobra. “Sada je jasno da je pik prošao”, dodao je on.

Tome je doprinela brza reakcija vlasti – uključujući dvomesečni karantin u martu i zabranu putovanja, ali i efikasni sistem mera.

Uz činjenicu da Finci vole samoću i privatni prostor, Finsku od drugih evropskih zemalja, piše Fajnenšl tajms, odvaja i “fokus na pripreme i reagovanje na nacionalne krizne situacije” koji su rođeni tokom Zimskog rata 1939-40 sa Sovjetskim savezom. Zahvaljujući tom kolektivnom mentalitetu spremnosti i reagovanja, finske bolnice nisu oskudevale u zaštitnoj opremi tokom krize.

Finska strategija i mentalitet u 5 tačaka

Dojče vele je preneo mali pogled na strategiju Finske, ali i mentalitet koji su doprineli uspešnoj borbi sa zarazom.

1. Finska je reagovala brzo

Kada je širom sveta počeo da raste broj zaraženih, finska vlada je reagovala brzo i naložila dvomesečno zatvaranje. Putovanja u obližnje regione su bila zabranjena. Takođe su zatvorili i škole i druge ustanove, a kasnije i restorane. To se desilo prilično rano, kada je broj inficiranih u toj skandinavskoj zemlji još bio neznatan.

“Finska je veoma brzo i opsežno zaustavila javni život, dakle oko dve nedelje ranije nego susedne Norveška i Danska, Švedsku da i ne pominjemo”, rekao je Salminen. Tako je lokdaun veoma brzo zasutavio širenje virusa.

2. Prihvaćena je korona aplikacija

Finska insistira na brzom praćenju osoba koje su imale kontakt sa zaraženima. Tu su zdravstvene službe dobile podršku upotrebom aplikacije. “Korona fleš” na svom smartfonu ima skoro svaki drugi Finac.

Nasuprot tome u Nemačkoj je “korona aplikaciju” skinulo 22 miliona stanovnika, dakle četvrtina stanovništva. Kod pojedinih ljudi je problem star smartfon, dok drugi strahuju od zloupotrebe privatnih podataka.

3. Ključno je poverenje

U Finskoj vlada prilično veliko poverenje u tamošnju vladu i premijerku Sanu Marin. Čak i tokom lokdauna u proleće skoro da nije bilo protivljenja. Prema anketi koju je tada sproveo Evropski parlament, 73 procenta ljudi je izjavilo da dobro izlazi na kraj sa restrikcijama.

“Mi pokušavamo da se pridržavamo onog što nam propisuje Vlada. Mislim da to ima veze i sa našom socijlnom državom”, rekla je finska političarka Zelenih Roza Merileninen. Moguće da je dobra ekonomska situacija takođe tome doprinela. Dok je privredna proizvodnja na nivou EU u drugom kvartalu 2020. opala u proseku za 14 procenata, u Finskoj je opala za 6,4. Zemlja i dalje dobro stoji.

Foto: EPA-EFE/FRANCISCO SECO

4. Zahvaljujući tehnici

Prelazak na rad od kuće i onlajn nastavu, u ovoj prilično digitalizovanoj zemlji nije bio veliki problem, s obzirom da se skoro podrazumeva da finski đaci poseduju laptop.

“Ekonomija je tako strukturisana da veliki broj zaposlenih ne mora da bude na radnim mestima”, već može da radi od kuće, rekla je psihilog Neli Hankonen sa Univerziteta u Helsinkiju.

5. Nema slavlja? Nema problema!

Prema jednoj anketi Evropskog parlamenta 23 odsto Finaca je izjavilo da im se tokom lokdauna u proleće – život poboljšao. “Mi nismo baš nešto posebno društveni i volimo da budemo sami”, rekla je Hankonen.

Takođe bi određenu ulogu mogla da igra i zona ličnog komfora, odnosno koliko bi ste želeli da se približite drugoj osobi. “Može biti da je zona ličnog komfora kod Finaca nešto veća nego u drugim evropskim zemljama”, kaže Mika Salminen. “Mi se rado držimo na metar udaljenosti od drugih ljudi, u suprotnom se ne osećamo dobro”, dodaje Salminen.

Foto: EPA-EFE/KIMMO BRANDT

Pročitajte i:

Situacija “normalna”

Kada se pogledaju barovi i restorani u Helsinkiju, neke velike razlike u odnosu na period pre pandemije nema. Retki su oni koji nose maske, iako ih vlasti preporučuju.

“Svakodnevni život mi se nije toliko promenio”, kaže medicinski radnik Gagi Ajdin. Ovaj 36-godišnjak, međutim, navodi da mu je društveni život sada daleko više ograničen. “Prijatelji nisu više toliko raspoloženi za drušenje, što je razumljivo”, kaže on.

U pomodnom kvartu Punavuori, vlasnik restorana Ričard Mekormik kači ukrasne biljke i lampe u staklenim separeima svog restorana Da Da Da.

“Želimo da liče na nečiju dnevnu sobu i da ljudi mogu da se opuste dok večeraju”, objasnio je on. Iako je finska ekonomija u boljem stanju u poređenju sa ostatkom EU, Mekormik kaže da je ugostiteljska industrija “osakaćena” restrikcijama.

Međutim, pošto restrikcija za sedenje na otvorenom nema, Mekormik kaže da su njegove “staklene dnevne sobe” pomogle da mu se mušterije vrate.
“Moramo da nađemo nove načine da se izborimo sa svime i nastavimo da se smejemo”, rekao je on.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar