Džulijan Asanž Foto: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Na londonskom Visokom sudu danas će početi dvodnevno ročište o izručenju osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Državama, koje ga optužuju za krađu i hakovanje poverljivih dokumenata.

PROČITAJTE JOŠ:

Američka vlada bi trebalo da danas zatraži od britanskog Visokog suda da poništi odluku britanskog sudije da Asanž ne bude izručen SAD kako bi se suočio sa optužbama za špijunažu, prenosi agencija AP.

Očekuje se da će Asanž, koji se nalazi u londonskom zatvoru Belmarš pod visokim merama bezbednosti, prisustvovati dvodnevnom saslušanju putem video veze.

Od dvojice sudija koji razmatraju žalbu, među kojima je i najviši sudija Engleske lord Ian Bernet, ne očekuje se da će svoju presudu doneti za nekoliko nedelja.

Čak ni to verovatno neće okončati epsku pravnu sagu, pošto strana koja je izgubila može podneti žalbu Vrhovnom sudu Ujedinjenog Kraljevstva.

U januaru je sudija nižeg britanskog suda odbio američki zahtev za izručenje Asanža zbog špijunaže u vezi sa Vikiliksovim objavljivanjem tajnih vojnih dokumenata pre jedne decenije.

Okružni sudija Vanesa Barajzer odbila je ekstradiciju iz zdravstvenih razloga, navodeći da će se Asanž verovatno ubiti ako bude zadržan u teškim zatvorskim uslovima u SAD.

Ona je, međutim, odbacila argumente odbrane da se Asanž suočava sa politički motivisanim američkim tužilaštvom, i navela je da će mu američki pravosudni sistem omogućiti pravično suđenje.

Advokati američkih vlasti sada su dobili dozvolu za žalbu, a na ranijem saslušanju doveli su u pitanje psihijatrijske dokaze u ovom slučaju, tvrdeći da Asanž „nije toliko bolestan“.

Američki tužioci podigli su optužnicu protiv Asanža po 17 tačaka za špijunažu, kao i za zloupotrebu računara zbog objavljivanja više hiljada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata.

Optužbe predviđaju maksimalnu kaznu od 175 godina zatvora.

Tužioci navode da je Asanž nezakonito pomogao analitičarki obaveštajne službe američke vojske Čelsi Mening da ukrade poverljive diplomatske depeše i vojne fajlove koje je kasnije objavio Vikiliks.

Asanžovi advokati tvrde da je on delovao kao novinar i da ima pravo na zaštitu slobode govora u skladu sa prvim amandmanom, a u vezi sa objavljivanjem dokumenata koji su razotkrili zločine američke vojske u Iraku i Avganistanu.

Asanž (50) je u zatvoru otkako je uhapšen u aprilu 2019. godine. Pre toga, proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadoru u Londonu, gde je pobegao 2012. godine kako bi izbegao izručenje Švedskoj gde je trebalo da se suoči sa optužbama za silovanje i seksualni napad.

Švedska je odustala od istrage o seksualnim zločinima u novembru 2019. godine, jer je prošlo toliko vremena, ali Asanž je ostao u zatvoru.

Sudija koji je blokirao ekstradiciju u januaru naredio je da on mora da ostane u pritvoru tokom svake žalbe SAD, navodeći da bi australijski državljanin mogao pobeći ako bude oslobođen.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar