Kamala Haris je prva žena - i to prva koja "nije bela" - na potpredseničkoj funkciji u Americi. Njena dolazak na ovo mesto je istorijska stvar, to je jasno, ali je istina i da potpredsednicu Haris prate brojne kontroverze.
Kada je novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden izabrao Kamalu Haris za svoju potpredsednicu, činilo se da je bilo više onih koji su mu izbor spočitavali nego odobravali. Glavni argument bio je – „Kamala je pandur“.
Devedesetih je počela da radi u državnom tužilaštvu, a 2003. postala je prva žena na mestu okružnog tužioca u San Francisku.
Sedam godina kasnije se kandiduje za mesto generalnog prokuratora, osobe koja sa nekom vrstom ovlašćenja ministra pravde i državnog pravobranioca, zadužene za kontrolu pravosuđa u Kaliforniji. Izabrana je između šest kandidata. Dala je zakletvu i preuzela dužnost januara 2011. I tu je bila prva žena ikada na funkciji.
Njena stanovišta prate kontroverze, te se često može naići na vrlo suprotstavljena tumačenja njene političke karijere i zalaganja.
Te interpretacije sasvim različite od mejnstrim narativa u Americi su se brzo prelile i na srpsku Tviter zajednicu, naročito pošto su se ovi američki izbori u Srbiji pratili kao maltene nijedni dosad.
Sa druge strane, opšti utisak je da je ovde Tramp bio favorit, verovatno u svetlu nedavno potpisanog Vašingtonskog sporazuma i narativa koji tabloidi plasiraju o Trampu kao mirotvorcu koji će Srbima „vratiti Kosovo“.
O Bajdenu je takođe plasirano obilje neproverenih informacija, pripisalo mu se obilje izjava za koje nije dokazano da ih je ikada rekao – poput one da su “Srbi degenerici, ubice beba, mesari i silovatelji”– i otuda je logično da se takav stav odrazi i na viđenje njegove potpredsednice Kamale Haris, te da nastane opšta konfuzija za šta se ona zalaže, a protiv čega je vrlo žestoko.
Kamala Harris a thread,
warning, Will make u mad as fuk
— Comrade Smoothbrain (@CSmoothbrain) August 11, 2020
Sa ovakvim thread-ovima na Tviteru je najveći problem što izostavljaju kontekst, postavljaju stvari u crno-belu perspektivu i, više od svega, nude bizarnu, ali i privlačnu mešavinu istine i laži koja je još opasnija od samih laži.
Ona je sa jedne strane protivnik smrtne kazne, a sa druge se zalagala za to da se roditelji dece koja hronično izostaju sa nastave budu kažnjeni zatvorskom kaznom do godinu dana. Time je okrenula protiv sebe levo krilo Demokratske stranke.
Neki joj prebacuju što je u Kaliforniji 2014. i 2015. odbila da istraži smrt dvojice Afroamerikanaca nakon što su na njih pucali policajci. Levičari u SAD su skeptični i jer Haris nikada nije bila odlučna pobornica zdravstvenog osiguranja za sve.
Ipak, pre nego što se govori o nedoslednostima u Kamalinoj karijeri, važno je imati na umu da ona nije nikakav izuzetak u tome i da je i sam Bajden svojevremeno drugovao sa segregacionistima i protivio se abortusu.
Na kraju krajeva, da bi potpredsednica Haris bila diskreditovana nije dovoljna optužba da je „loš lik“ – da, nije preterano simpatična mnogima, ali to ne znači da posao neće obavljati kako treba.
Kamala (ni)je za abortus
Kamala Haris je u Kongresu među prvima kritikovala Trampovu imigrantsku politiku. Ona se žestoko zalagala za zaštitu od deportacije, onih imigranata, koji su kao deca došli u SAD bez ikakvih dokumenata, tzv. “sanjara”.
Američki mejnstrim mediji ipak su uoči nedavno održanih izbora isticali da je Haris, kada je ušla u trku za demokratsku nominaciju, iznela plan o zaštiti prava na abortus, kako je preneo Politiko.
Njena istorija kao tuziteljke iako ima problema jer u ovom threadu preterano ocrnjena i napumpana lazima.
Steve Mnuchin je donirao samo $2,000 njenoj kampanji, sto je kao navodno mito za nepodizanje tuzbe protiv OneWest banke. Istina je drugacija: https://t.co/lQftpGep0s
— Pezik (@pejicm) November 8, 2020
Kada je Njujork tajms 2019. godine sproveo anketu među kandidatima za demokratsku nominaciju na predsedničke izbore, Bajden i Haris su oboje rekli da se zalažu za kodifikaciju presude Vrhovnog suda SAD u slučaju Rou protiv Vejda iz 1973. godine kojim je zabrana abortusa proglašena nezakonitom.
Uz veliki broj drugih demokrata, Haris se zalaže i za ukidanje Hajdovog amandmana koji predviđa da zdravstvenim osiguranjem prekid trudnoće nije pokriven osim u slučaju da je život majke ugrožen ili ukoliko je trudnoća posledica silovanja ili incesta.
Kamala Haris je čak kritikovala Bajdena zbog njegovog dugogodišnjeg podržavanja Hajdovog amandmana koji zabranjuje da se dolari prikupljeni od poreza katolika koriste za plaćanje onoga što katolici vide kao ubijanje nevinog nerođenog deteta.
Delikatna istina o kriminalizaciji Afromerikanaca
Mnogi su smatrali i da je Bajden napravio grešku sa Kamalom Haris najpre zato što je bila tužiteljka, a tužiocima je uvek moguće pronaći nedoslednosti u radu.
Kamala Haris je izazvala bes policije i političkog establišmenta kada, sa mesta tužiteljke, nije zahtevala smrtnu kaznu za ubistvo jednog policajca (jer se ona protivi instituciji smrtne kazne); s druge strane, liberali mogu da nađu sasvim dovoljno argumenata da se nije dovoljno zalagala za istraživanje policijskih zlodela i obaranje loših presuda.
yea kamala harris is the first black woman to become Vice President which is huge and definitely something good but don’t forget she denied incarcerated trans women affirming healthcare, is a cop & also destroyed sex workers lives
— pumpkin (@ilovejeyou) November 7, 2020
To nije do kraja istina jer je Kamala Haris u Kaliforniji sprovela nekoliko pionirskih reformi koje su kasnije imitirane širom Sjedinjenih Država. Ona je prva uvela obavezne kamere na policijskim uniformama, kako bi se utvrdilo da li je bilo prekomerne upotrebe sile. Ona je promenila i zakon po kojem su za treće krivično delo prestupnici po automatizmu završavali u zatvoru na najmanje 25 godina, često i na doživotnu robiju. “Treći prestup” sada se računa samo za ozbiljno ili nasilno krivično delo.
Optužbe za transfobičnost
Kamala Haris nije podržala zabranu istopolnih brakova 2008. godine, a kao senatorka je predstavila zakone koji štite LGBTQ+ zajednicu od diskriminacije.
Vrlo je javno podržala da se transrodnim osobama dopusti jednak pristup javnim toaletima bez diskriminacije, u skladu sa njihovim rodnim identitetom.
Sa druge strane, ono što joj se na ovom polju najviše zamera – a što je ujedno i pokrenulo talas optužbi da je transfobična – je njena odluka iz 2015. godine koju je donela kao državna tužiteljka Kalifornije da državno zdravstveno osiguranje neće pokriti operaciju promene pola za dva transrodna zatvorenika. Otuda se često može čuti da je Kamala ta koja trans žene smešta u muške zatvore i tako im ugrožava bezbednost.
Very cool, I’m sure the trans women Kamala Harris has put into men’s prisons will appreciate that. ? https://t.co/M5Jogz8Wt6
— ☠️ L̷̠̑̽il̷i̸t̷͠h̷ L̴͂̂o̷v̶̑e̵t̷͐t̷͌ ☠️ (@LilithLovett) November 7, 2020
Nekoliko godina kasnije je tvrdila da je jednostavno radila svoj posao i da je postupala u skladu sa interesima svog klijenta, kalifornijskog zatvora, a da je iza scene zapravo sa kolegama demokratama radila na promeni politike koja obuhvata operacije trans zatvorenika. To, naravno, nije bilo preterano ubedljivo opravdanje za mnoge.
Protivila se legalizaciji prostitucije
Takođe, potpredsednica Haris moraće da još raščivija koji je zapravo njen stav o dekriminalizaciji prostitucije pošto su njene dosadašnje izjave i postupanja u Senatu prilično protivrečne.
Nju je dugo pratila reputacija protivnice seksualnih radnica pošto je 2008. godine Kamala Haris bila glasna protivnica mere čiji je cilj bio dekriminalizacija prostitucije u San Francisku. Ona je tzv. „Prop K“ nazvala „potpunom besmislicom“ i tvrdila da bi ovaj zakon bio zeleno svetlo za „makroe i prostitutke da se sjate u San Francisku“.
Vodila je kampanju protiv sajta koji je služio kao platforma za eskort tvrdeći da je reč o stecištu makroa i prostituki i da se na njemu zloupotrebljavaju deca, mada su mnogi isticali da se uglavnom radi o odralim ženama koje konsenzualno pristaju na odnose. Argument neistomišljenika tužiteljke Haris bio je da ova platforma omogućava bezbedan rad.
Ipak, ona je kasnije rekla da je njen cilj bio da se zaustavi hapšenje prostituki i da se umesto toga hapse makroi pošto se „žene kriminalizuju, ali ne i muškarci koji učestvuju u tome i koji od toga zarađuju“.
Njen stav o dekriminalizaciji prostitucije, kako je pisao Roling Stoun, počeo je da liči na tzv. „nordijski model“ koji podrazumeva da se kriminalizuju korisnici seksualnih usluga, ali ne i seksualne radnice. Ipak, njeni kritičari smatraju da to nije dovoljno zato što bi tek potpuna legalizacija prostitucije omogućila kompletno regulisanje ovog polja i otvorila vrata za stvari poput zdravstvene zaštite.
Kada je napravila zaokret po ovom pitanju, ispostavilo se da je prostitucija dvosekli mač; sada se njeno zalaganje za regulisanje prostitucije koristi protiv nje u konzervativnim krugovima, da ne govorimo o optužbama da je „nemoralna“ i da je i sama „prostitutka“.
She has no morality. https://t.co/V5WJD6v4UU
— Joey Simpson (@JoeySim68246644) November 9, 2020
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: