Sarajevo je najveće žarište novog talasa pandemije korona virusa koji je zahvatio BiH. Zdravstveni sistem je "pred kolapsom", vakcine kasne, a mnogi se ne pridržavaju upustava kriznih štabova.
PROČITAJTE JOŠ:
Zabrinjavajuća epidemiološka situacija je u Univerzitetskom kliničkom centru Sarajevo (UKCS) gde su smještena 54 pacijenta sa teškom kliničkom slikom. Bosansko-hercegovačka radio-televizija (BHRT) javlja da je osamdeset zaposlenih UKCS pozitivno na koronavirus, dok je 358 na bolovanju. Druga najveća zdravstvena ustanova za zbrinjavanje COVID-pacijenata u Sarajevu, Opća bolnica „Prim. dr. Abdulah Nakaš“, u sredu (10.3.) je hospitalizovala 131 osobu, što je najveći broj zabeležen u ovoj bolnici tokom jednog dana.
Na opterećenje zdravstvenog sistema u Kantonu Sarajevo (KS) upozorava i specijalista infektologije dr. Bakir Nakaš. On smatra da bi moglo doći do kolapsa ukoliko se ne uspostave nove mere.
„Izloženi smo agresivnijem i zaraznijem virusu koji izaziva veći broj zaraženih i teža stanja onih sa upalom pluća. Zato je zdravstveni sistem u ovom trenutku prilično opterećen i ukoliko ne budemo uspostavili nove mere, može doći do kolapsa. KS ima najveći broj zdravstvenih kapaciteta, ali nemamo svežih kadrova koji bi zamenili zaražene i umorne“, rekao je Nakaš.
Porast broja smrtnih slučajeva u Sarajevu
U ponedeljak (8.3.) je u KS evidentirano 9 preminulih osoba, a zaraženo je 451, u utorak (9.3.) je od posledica KOVID-19 umrlo 16, a zaraženo 650 osoba, u sredu (10.3.) je evidentirano 7 smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa KOVID-19 i 566 inficiranih građana Sarajeva. U Kantonu Sarajevo je oko 3.800 evidentiranih aktivnih slučajeva KOVID-19 infekcije, ali se pretpostavlja da je broj zaraženih mnogo veći.
Suočena sa povećanjem broja zaraženih i smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa COVID 19, Vlada KS usvojila je mere delimičnog zatvaranja. Zaključavanje u KS počinje u petak (12.3.) u 20 sati, а trajaće do ponedeljka (15.3.). Na snazi je policijski čas, odnosno zabrana kretanja od 23 sata do 5 sati. Većina poslovnih subekata tokom vikenda neće raditi. Do 26. marta nastava u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima, u potpunosti će se odvijati onlajn, a izuzetak su vrtići i škole za decu sa poteškoćama u razvoju.
Moguća građanska neposlušnost
Na lokdaun reaguju hotelijeri i ugostitelji, protestnom šetnjom ispred zgrade Vlade KS, kao i povremenim blokadama saobraćaja. Traže potpuno zatvaranje države i nabavku vakcina.
„Potpuni lokdaun BiH, ako ćemo rešavati ovu situaciju! Zašto se samo KS uništava? Mi ugostitelji više ne možemo dalje, naša egzistencija je totalno ugrožena“, kaže Adil Šurković, predsednik lokalnog udruženja ugostitelja. Najavljeni su novi protesti, ali i građanska „neposlušnost“, jer ugostitelji tvrde da neće ispoštovati lokdaun.
Nadležne službe su samo u ponedeljak (8.3.) na području cijele BiH evidentirale 1.251 novozaraženu osobu, i 48 smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa KOVID-19. Internista i imunolog dr. Jasenko Karamehić kaže da se BiH već duži vremenski period nalazi u samom vrhu u svetu i Evropi po broju umrlih.
„To nimalo nije dobro, svakodnevno se povećava broj inficiranih, a i broj umrlih koji su inficirani je vrlo velik za zemlju od nepuna 3 miliona stanovnika. Nadam se da će najavljeni lokdaun u Sarajevu popraviti epidemiološku sliku“, kaže Karamehić.
Međusobna optuživanja
Sagovornik DW-a konstatuje kako se i u vreme drastičnog povećanja broja inficiranih i smrtnih slučajeva u Sarajevu vodi politička rasprava o odgovornosti u okviru koje dominiraju, često neargumentovane međusobne optužbe pozicije i opozicije.
„Ovde politika nepotrebno dominira. Ovo nije normalna nego stranačka i potpuno neuređena država koju već 30 godina vode nacionalne stranke koje su i najveći krivac za aktuelnu situaciju. U kriznim štabovima sede nekompetentni ljudi, bez zavidnih medicinskih biografija, dok su pravi stručnjaci marginalizovani“, kaže Karamehić.
Novinar Eldar Dizdarević često ukazuje na „nelogičnosti“ i „nezakonitosti“ u jeku pandemije. On ne osporava da je epidemiološka situacija u BiH, posebno u Sarajevu, teška, ali smatra da se podaci o uzrocima smrti moraju uzeti sa rezervom s obzirom na to da „u BiH, naverovatnije, nijedan smrtni slučaj nije potvrđen obdukcijom, kao što to nalaže zakon“. Dizdarević kaže da na mnoga pitanja još nema adekvatnih odgovora.
Koliko su pouzdani podaci o KOVID-19?
Rasprave o opravdanosti lokdauna ponovo su aktuelizovale stare dileme.
„Kako to da više nemamo gripa? Sa koliko se amplifikacijskih ciklusa rade PCR testovi kod nas, pri čemu i nauka, a sada i SZO (Svetska zdravstvena organizacija), kažu da testovi preko 30 ciklusa daju 97 odsto lažno pozitivnih rezultata. Nedostaje i odgovor na pitanje koja se terapija kod nas koristi u lečenju KOVID pacijenata? Jedan poznanik koji je ležao u bolnici zbog KOVID-a i upale pluća rekao mi je da je dobijao samo paracetamol, a da je do lekara uspeo da se probije tek deseti dan od početka infekcije“, kaže Dizdarević.
U međuvremenu, prvi zdravstveni radnici u KS primili su vakcine AstraZeneka koje je Federaciji BiH donirala Srbija. U petak (12.3.) iz Srbije u BiH stiže drugi kontingent od 5.000 doza za revakcinaciju, ali donirane doze ne zadovoljavaju potrebe zaposlenih u zdravstvu u Federaciji BiH.
Zato je ovaj entitet, kritičari kažu – konačno! krenuo u samostalnu nabavku vakcina. Federacija BiH će izdvojiti 11,9 miliona maraka za nabavku ruske vakcine Sputnjik V, odnosno 350.000 doza za 175.000 ljudi. Cena je, ističu zvaničnici, u skladu sa onom koju su plaćale druge države, poput Mađarske.
Saopšteno je i da će BiH konačno dobiti i vakacine naručene putem COVAKS mehanizma. 23. marta stiže 24.300 doza vakcina Fajzer, 29. marta 36.000 doza vakcina AstraZeneka, a 22. aprila u ovu zemlju stiže još 76.000 doza vakcina, takođe AstraZeneka.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar