Gotovo nedelju dana otkad su od lidera država članica dobili mandate da "u duhu solidarnosti" raspodele dodatnih 10 miliona doza Fajzerove vakcine, stalni predstavnici u Briselu blizu su dogovora. O raspodeli su juče, prema tvrdnjama diplomatskih izvora, raspravljali gotovo ceo dan. Iako je postignut veliki napredak, do konačnog dogovora nisu došli.
Pročitajte još:
Kako su preneli diplomatski izvori, sve se kreće prema prihvatanju predloga portugalskog predsedništva Evropskom unijom, prema kojem bi se tih 10 miliona doza raspodelilo u odnosu 30 prema 70. Tako bi 30 odsto dobilo šest država koje su dosad raspolagale s najmanje vakcina jer su naručile najmanje od Fajzera, a više od AstraZeneke, koja nije ispunila ugovorne obaveze. To bi ih čekalo i u sledeća tri meseca.
Profitirala bi i Hrvatska
Preostalih 70 odsto raspodelilo bi se svima srazmerno. Među zemljama koje bi dobile veći deo „solidarnih vakcina“ je i Hrvatska, uz Bugarsku, Letoniju, Slovačku, Estoniju i Češku. Kako je nemoguće nekome dati, a da se drugima ne oduzme, pregovori nisu laki. Svi su lideri pod pritiskom vlastite javnosti zbog prespore vakcinacije i zaostajanja za Ujedinjenim Kraljevstvom, gde se mere ublažavaju dok članice EU idu u lokdaun.
Kako javlja portal Politico, Češka bi trebalo da dobije malu količinu „solidarne vakcine“, samo 140.000 doza, a ostalih 2,86 miliona raspodelilo bi se na pet drugih država. Česi su bili protiv takvog predloga, kao i Austrija i Slovenija, ali ako danas prihvate predlog, sporazum bi se mogao postići.
Bez sporazuma, i ovih bi se 10 miliona doza raspodelilo srazmerno, dakle s obzirom na broj stanovnika i dosad naručene količine od Fajzera. To bi, pak, samo povećalo razliku između spomenutih šest država i ostale 21, koje su vakcinisale veći procenat stanovništva. Portugal je predložio i stvaranje posebnog paketa „solidarne vakcine“ koji bi krajem maja primile države u kojima je vakcinisano manje od 45 odsto stanovništva.
Bugarska najlošija
Do sada je u EU vakcinisano prosečno 13,4 odsto punoletnog stanovništva bar jednom dozom, a 5,6 odsto primilo je obe doze. Najveći postotak vakcinisanih imaju Malta, gde je jednu dozu primilo 25 odsto, a dve 10 odsto populacije, te Mađarska, gde je jednom dozom vakcinisano 23 odsto, a dvema 8 odsto ljudi. Najmanje vakcinisanih ima Bugarska, u kojoj je jednu dozu primilo samo 6 odsto punoletnih građana. U Hrvatskoj je prema poslednjim podacima jednu dozu dobilo 11,4 odsto starijih od 18 godina, a samo 2,6 odsto primilo je dve doze vakcine.
Za solidarnu se raspodelu najviše zalagao austrijski kancelar Sebastian Kurc, ali Austrija, sudeći prema raspoloženju drugih država članica te prema portugalskom predlogu, neće dobiti ništa više od dela koji bi joj inače pripao prema pro rata načelu. Ta je zemlja dosad vakcinisala 16 odsto punoletnih građana jednom dozom te 5,8 odsto dvema dozama, što je malo iznad proseka EU.
Problem za Hrvatsku, Bugarsku, Slovačku i još neke države nije samo sadašnje stanje vakcinisanih nego i ono što se očekuje do kraja drugog tromesečja – jer će i u tom kvartalu AstraZeneka isporučiti znatno manje od ugovorenih količina. Razliku koja bi se time povećala trebala bi ublažiti „solidarna vakcina“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar