Albanija je tri decenije bila jedan od najvećih izvora ilegalnog kanabisa u Evropi, a sada se razmatra legalizacija supstance u medicinske svrhe. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da to neće ići glatko kako se Albanci nadaju.

Albanija je još 2014. godine razmatrala legalizaciju marihuane, ali je tada prevladalo uverenje da zemlja za to nije spremna. Šest godina kasnije, premijer Edi Rama saopštio je da njegova vlada već godinu dana priprema nacrt zakona kojim će marihuana biti legalizovana.

Iako je upotreba kanabisa u medicinske svrhe legalna u 22 evropske zemlje, vesti iz Albanije nisu baš dočekane oberučke, piše Balkan Insight.

Oni koji podržavaju ovakva nastojanja navode da bi ova balkanska zemlja koju je prošle godine teško pogodio zemljotres i koja će pretrpeti ozbiljne posledice pandemije koronavirusa trebalo da ugrabi svoj komad globalnog tržišta kanabisa koje je prošle godine vredelo više od 16 milijardi dolara.

Drugi su oprezniji i ističu činjenicu da je Albanija već duže od tri decenije jedan od najvećih proizvođača ilegalnog kanabisa u Evropi. Očekuje se da nacrt zakona koji priprema Ramina vlada sadrži i mehanizime za borbu protiv nezakonite proizvodnje, ali svejedno postoji bojazan da će ovakva inicijativa poslati pogrešnu poruku i zapravo podstaću dalju ilegalnu trgovinu.

Farsa za glasače

Mnogi strahuju da bi legalizacija marihuane u Albaniji mogla da bude samo cinična igra Edija Rame koja za cilj ima dodvoravanje biračima.

Opozicija smatra da se Rama „priprema za ‘rekanabizaciju’ Albanije kako bi pridobio glasače“, i da je cilj legalizacije zapravo indirektno manipulisanje izborima koji predstoje Albaniji 2021.

I građanski deo je skeptičan. Direktor Instituta za demokratiju i medijaciju Sotirak Hroni ovu inicijativu vidi kao pokušaj da se pažnja glasača skrene sa stvarnih problema sa kojima je zemlja suočena.

„Ovakve inicijative bi trebalo da dođu pošto postoji garancija da institucije mogu da u potpunosti primene zakon i vrše propisnu kontrolu“, rekao je Hroni za BIRN.

Velike nade

Pristalice inicijative kažu da će ona uticati na smanjenje nezaposlenosti i privući strane investicije. Ako sve bude izvedeno kako treba, Albanija će značajno profitirati, smatra profesor ekonomije Adrijan Civici.

Tom Blikman, ekspert za reforme ove vrste sa amsterdamskog Transnacionalnog instituta, ipak ističe da su detalji albanske inicijative još uvek nejasni – a đavo je, kažu u detaljima – što izaziva sumnje da će zakonska regulativa opet ići naruku korporacijama, a ne malim uzgajivačima koji se nadaju profitu.

Janaki Mitrovski, makedonski advokat i predstavnik organizacije Bilka koja se zalaže za legalizaciju kanabisa, smatra da bi Albanija trebalo da prioritet da lokalnoj ekonomiji i da bi trebalo da Albanci ponešto nauče na makedonskim greškama.

„Ljudi u Albaniji ne smeju da ponavljaju naše greške ako žele da do kraja osete medicinske i ekonomske potencijale ove čudesne biljke“, istakao je Mitrovski. „Četiri godine posle ‘legalizacije’ medicinskog kanabisa, nije ispunjen osnovni cilj – da se makedonskim građanima omogući pristup legalnom kanabisu za medicinsku upotrebu pošto samo jedna od 51 kompanije nudi svoje proizvode na makedonskom tržištu. Sve druge su orijentisane na izvoz.“

Blikman ističe da bi Albanija trebalo da razmotri snabdevanje zemalja poput Luksemburga koje imaju u planu legalizaciju, naročito pošto prihodi velikog broja porodica u Albaniji zavise od kanabisa.

„Malo je verovatno da će moći da se zaposle u industriji medicinskog kanabisa i verovatno će nastaviti da rade na ilegalnom tržištu“, rekao je Blikman. „Jedini koji profitiraju u ovoj situaciji su grupe organizovanog kriminala u Albaniji i legalna industrija medicinskog kanabisa to neće promeniti.“